Lercanil® 20 20mg film tableta

Lek Lercanil 20 je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.

Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.

Titracija doze je postepena, jer može biti potrebno oko 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.

Pojedini pacijenti, neadekvatno kontrolisani samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije lekom Lercanil 20 uz terapiju blokatorom beta adrenergičkih receptora (npr.atenolol), diuretikom (hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorom (kaptopril ili enalapril).

S obzirom na to da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, nije verovatno da će daljim povećanjem doze efikasnost rasti, dok se mogućnost pojave neželjenih dejstava može povećati.

Stariji pacijenti

Potreban je poseban oprez pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na to da je potrebno prillagođavanje dnevne doze.

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost leka Lercanil 20 kod dece uzrasta do 18 godina nije još utvrđena. Nema dostupnih podataka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Potreban je poseban oprez kada se započinje terapija kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre. Iako ovi pacijenti mogu podnositi dobro uobičajeno preporučeno doziranje, povećanju doze do 20 mg dnevno potrebno je pristupiti sa oprezom. Antihipertenzivni efekat može biti i pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je potrebno razmotriti prilagođavanje doziranja.

Lek Lercanil 20 je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min), uključujući pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene

Oralna upotreba.

Mere predostrožnosti koje treba preduzeti pre primene ovog leka:

• Terapiju je poželjno uzimati ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka.
• Ovaj lek se ne sme uzimati sa sokom od grejpfruta (videti odeljke 4.3 i 4.5).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu lerkanidipin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1.
• Opstrukcija izlaznog puta leve komore
• Nelečena kongestivna srčana insuficijencija
• Nestabilna angina pektoris ili nedavni (unutar mesec dana) infarkt miokarda
• Teško oštećenje funkcije jetre
• Teško oštećenje funkcije bubrega (GFR<30mL/min), uključujući pacijente na dijalizi
• Istovremena primena:
• snažnih inhibitora CYP3A4 (videti odeljak 4.5)
• ciklosporina (videti odeljak 4.5)
• grejpfruta ili soka od grejpfruta (videti odeljak 4.5)

Sick sinus sindrom (Sindrom bolesnog sinusa)

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin primenjuje kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (ukoliko nije primenjen pejs-mejker).

Disfunkcija leve ventrikularne komore

Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore.

Ishemijska bolest srca

Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Iako je lerkanidipin dugog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.

Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje učestalosti, produženo trajanje ili intenziviranja napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre

Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost preporučene dnevne doze od 10mg, povećanju doze do 20 mg dnevno se mora pristupiti sa oprezom.

Antihipertenzivni efekat se može uvećati kod pacijenata sa umerenim hepatičkim oštećenjem i shodno tome se mora razmotriti prilagođavanje doze.

Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, kao i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min) uključujući i pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.2 i 4.3).

Peritonealna dijaliza

Lerkanidipin je doveden u vezu sa stvaranjem zamućenog peritonealnog dijalizata kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Zamućenost je uslovljena povećanjem koncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja lerkanidipina. Sve ovo je veoma važno prepoznati, s obzirom na to da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno dovesti u vezu sa infektivnim peritonitisom i posledično nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.

Induktori CYP3A4

Induktori CYP3A4, kao što su antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu smanjiti koncentraciju lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videti odeljak 4.5).

Alkohol

Konzumiranje alkohola treba izbegavati s obzirom na to da može potencirati vazodilatatorne efekte antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.5).

Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju uzimati ovaj lek.

Ovaj lek sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Kontraindikacije u istovremenoj primeni

Inhibitori CYP3A4

Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, pa zbog toga istovremena primena inhibitora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.

Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje nivoa lerkanidipina u plazmi (petnaestostruko povećanje PIK-a i osmostruko povećanje Cmax enantiomera

S-lerkanidipina).

Treba izbegavati istovremenu primenu lerkanidipina sa inhibitorima CYP3A4 (npr. ketokonazola, itrakonazola, ritonavira, eritromicina, troleandomicina, klaritromicina) (videti odeljak 4.3).

Ciklosporin

Prilikom istovremene primene lerkanidipina i ciklosporina, povećane su koncentracije obe aktivne supstance u plazmi. Studija sprovedena kod mladih, zdravih ispitanika je pokazala da se koncentracija lerkanidipina u plazmi nije menjala pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina

uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina uslovila je tri puta veću koncentraciju lerkanidipina u plazmi i povećane vrednosti PIK-a ciklosporina od 21% .

Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati zajedno (videti odeljak 4.3).

Grejpfrut ili sok od grejpfruta

Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta.

Lerkanidipin se ne sme primenjivati sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3).

istovremena primena leka se ne preporučuje

Induktori CYP3A4

Istovremenoj primeni lerkanidipina sa induktorima CYP3A4 kao što su antikonvulzivi (npr.fenitoin, fenobarbital, karbamazepin) i rifampicin treba da se pristupi sa oprezom s obzirom na to da se antihipertenzivni efekat može redukovati i krvni pritisak se mora pratiti češće nego inače (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Alkohol treba izbegavati s obzirom na to da može potencirati vazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).

Mere opreza koje uključuju i prilagođavanje doze

CYP3A4- supstrati

Posebnu pažnju treba obratiti kada se lerkanidipin propisuje istovremeno sa drugim supstratima enzima CYP3A4, kao što je terfenadin, astemizol, antiaritmici III klase kao što su amijodaron, hinidin i sotalol.

Midazolam

Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijih ispitanika, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije se smanjila (tmax je produžen sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.

Metoprolol

Kada se lerkanidipin istovremeno primenjivao sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavanje doze.

Digoksin

Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji β-metildigoksinom ne ukazuje na postojanje farmakokinetičke interakcije. Ipak, zabeleženo je srednje povećanje Cmax digoksina od 33%, dok PIK (površina ispod krive) i renalni klirens nisu pokazali značajne modifikacije. Pacijente na istovremenoj terapiji digoksinom treba pažljivo klinički pratiti zbog pojave znakova trovanja digoksinom.

Istovremena primena sa drugim lekovima

Fluoksetin

Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na ispitanicima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± standardna devijacija), pokazala je da ne postoji klinički relevantna promena u farmakokinetici lerkanidipina.

Cimetidin

Istovremena primena 800 mg cimetidina u dnevnoj dozi nije uzrokovala značajne promene koncentracije lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom na to da se bioraspoloživost i hipotenzivni efekat lerkanidipina mogu povećati.

Simvastatin

Kada je doza od 20 mg lerknidipina ponavljano primenjivana sa simvastatinom u dozi od 40 mg, PIK lerkanidipina se nije značajno promenio, dok se PIK simvastatina povećao za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi-kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Kada se lerkanidipin primenjuje ujutru a simvastatin uveče, kako je i naznačeno za taj lek, nikakva interakcija se ne očekuje.

Diuretici i ACE inhibitori

Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.

Ostali lekovi koji utiču na krvni pritisak

Kao i kod svih antihipertenzivnih lekova, povećanje hipotenzivnih efekata se može primetiti kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na krvni pritisak, kao što su alfa blokatori u terapiji urinarnih simptoma, triciklični antidepresivi, neuroleptici. Nasuprot tome, redukcija hipotenzivnog efekta se može očekivati pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima.

Trudnoća

Nema podataka o primeni lerkanidipina kod trudnica. Pretkliničke studije na životinjama nisu ukazale na teratogena dejstva (videti odeljak 5.3), ali su ona utvrđena sa drugim dihidropiridinskim derivatima.

Lerkanidipin se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.

Dojenje

Nije poznato da li se lerkanidipin/ili metaboliti izlučuju u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Lerkanidipin se ne sme primenjivati tokom dojenja.

Plodnost

Nema dostupnih kliničkih podataka o uticaju lerkanidipina na plodnost u humanoj populaciji. Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu loše uticati na fertilizaciju su prijavljene kod nekih pacijenata na terapiji blokatorima kalcijumskih kanala. U slučajevima kada su ponavljane in vitro fertilizacije bile neuspešne i gde se drugo objašnjenje ne može pronaći, može se razmotriti primena blokatora kalcijumskih kanala kao uzroka.

Lerkanidipin ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.

Sažetak bezbednosnog profila

Bezbednost lerkanidipina primenom doze od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebo-kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1 200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama na ukupno 3 676 pacijenata sa hipertenzijom koji su primali lerkanidipin. Najčešće prijavljena neželjena dejstva u kliničkim ispitivanjima i post-marketinškom praćenju su bila: periferni edem, glavobolja, naleti crvenila lica, tahikardija i palpitacije.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih reakcija leka prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i post marketinškom praćenju, koje su u najmanju ruku mogućno uzročno povezane, a grupisane po klasifikaciji MedDRA sistema organa i rangirane prema sledećoj učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do

<1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato

(ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, zapažene neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj ozbiljnosti.

1neželjene reakcije iz spontanih prijava širom sveta iz postmarketinškog praćenja Opis odabranih neželjenih reakcija

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernih edema je bila 0,9% sa 10-20 mg lerkanidipina i 0,83% sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2% u sveukupnom ispitivanju populacije uključujući dugoročna klinička ispitivanja.

Ne očekuje se da lerkanidipin ima neželjeni uticaj na koncentraciju glukoze u krvi, ni na nivo lipida u serumu.

Neki dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanja ili težine ovih napada.

Primećeni su i izolovani slučajevi infarkta miokarda. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeni su neki slučajevi predoziranja lerkanidipinom u opsegu od 30-40 mg pa do 800 mg, uključujući izveštaje o pokušaju samoubistva.

Simptomi

Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati prekomernu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, pri visokim dozama, periferna selektivnost se može izgubiti, dovodeći do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće neželjene reakcije prijavljene u vezi sa predoziranjem su bile: hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.

Terapija

Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, elevaciju ekstremiteta i praćenje zapremine cirkulišućeg volumena tečnosti i izlučivanja urina. U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa kod predoziranih pacijenata od najmanje 24 sata. S obzirom na to da ovaj lek pokazuje veliki stepen vezivanja za proteine, dijaliza se ne smatra efektivnom. Pacijentima kod kojih postoji umereno do teško trovanje, treba obezbediti mogućnost intenzivnog medicinskog zbrinjavanja.

Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa pretežno vaskularnim delovanjem; derivati dihidropiridina

ATC šifra: C08CA13 Mehanizam dejstva

Lerkanidipin je kalcijumski antagonist dihidropiridinske grupe koji inhibira transmembranski influks

kalcijuma u srčane i glatke mišićne ćelije. Mehanizam njegovog antihipertenzivnog dejstva je baziran na direktnom relaksacionom efektu na glatke mišiće krvnih sudova, što smanjuje ukupni periferni otpor.

Farmakodinamski efekti

Uprkos kratkom farmakokinetičkom poluvremenu eliminacije iz plazme, lerkanidipin ostvaruje produženu antihipertenzivnu aktivnost, pošto ima visok membranski particioni koeficijent i nema negativno inotropno dejstvo zahvaljujući visokoj vaskularnoj selektivnosti.

S obzirom na to da se vazodilatacija indukovana lerkanidipinom postepeno postiže, akutna hipotenzija sa refleksnom tahikardijom se retko pojavljuje kod hipertenzivnih pacijenata.

Kao i kod drugih asimetričnih 1,4-dihidropiridina, antihipertenzivna aktivnost lerkanidipina se uglavnom ostvaruje preko (S)-enantiomera.

Klinička efikasnost i bezbednost

Klinička efikasnost i bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 do 20mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1 200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3 676 hipertenzivnih pacijenata.

Većina kliničkih studija je sprovedeno na pacijentima sa blagom do umerenom hipertenzijom (uključujući starije pacijente i pacijente sa dijabetesom), koji su primali samo lerkanidipin ili u kombinaciji sa ACE inhibitorima, diureticima ili beta blokatorima.

Kao dodatak kliničkim studijama sprovedenim u svrhu potvrde terapijskih indikacija, sprovedena je mala nekontrolisana, ali randomizovana studija na pacijenatima sa teškom hipertenzijom (srednja vrednost ± standardna devijacija: dijastolni krvni pritisak 114,5 ± 3,7 mmHg), koja je pokazala da se krvni pritisak normalizovao kod 40% od 25 pacijenata pri dozi od 20 mg jednom dnevno i kod 56% od 25 pacijenata pri dozi od 10 mg lerkanidipina dva puta na dan. U dvostruko slepoj, randomizovanoj, kontrolisanoj studiji u poređenju sa placebom kod pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom, lerkanidipin je bio efikasan u snižavanju sistolnog krvnog pritiska sa prosečne početne vrednosti od 172,6 ± 5,6 mmHg na 140,2 ± 8,7 mmHg.

Pedijatrijska populacija

Nisu sprovedene kliničke studije u pedijatrijskoj populaciji.

Resorpcija

Lerkanidipin hidrohlorid se kompletno resorbuje nakon oralne upotrebe u dozama od 10 mg i 20 mg lerkanidipin-hidrohlorida, a maksimalne koncentracije u plazmi od 3,30 nanograma/mL ± 2,09 SD, i 7,66 nanograma/mL ± 5,90 SD se postižu 1,5 sat, odnosno 3 sata nakon doziranja.

Dva enantiomera lerkanidipina pokazuju sličan profil koncentracije u plazmi: vreme postizanja maksimalne koncentracije i poluvreme eliminacije u osnovi je isto za oba enantiomera. Maksimalna koncentracija u plazmi i PIK su prosečno za 1,2 puta veći kod (S)-enantiomera. In vivo interkonverzija enantiomera nije zapažena.

Usled visokog stepena metabolizma prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost lerkanidipina nakon oralne upotrebe kod pacijenata koji su lerkanidipin uzimali sa obrokom je oko 10%, a redukovana je na 1/3 kada se primenjuje kod zdravih ispitanika natašte.

Oralna raspoloživost lerkanidipina se povećava 4 puta kada se lerkanidipin primeni u roku od 2 sata nakon obroka sa visokim sadržajem masti. Prema tome, lerkanidipin treba uzimati pre obroka.

Distribucija

Distribucija iz plazme u tkiva i organe je brza i efikasna.

Stepen vezivanja lerkanidipina za serumske proteine prevazilazi 98%. S obzirom na to da su vrednosti proteina plazme redukovan kod pacijenata sa teškom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom, slobodna frakcija ovog leka može biti povećana.

Biotransformacija

Lerkanidipin hidrohlorid se intenzivno metaboliše putem sistema CYP3A4; nepromenjeni lek nije pronađen u urinu ili fecesu. Pretežno se konvertuje u neaktivne metabolite i oko 50% unete doze se izlučuje urinom.

In vitro eksperimenti na humanim mikrozomima jetre su pokazali da lerkanidipin ispoljava izvestan stepen inhibicije sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6 pri koncentracijama 160 puta, odnosno 40 puta većim od onih koje su dostignute pri maksimalnoj koncentraciji u plazmi nakon doze od 20 mg.

Pored toga, studije interakcije kod ljudi su pokazale da lerkanidipin nije modifikovao vrednosti midazolama, tipičnog supstrata enzima CYP3A4, u plazmi, niti metoprolola, tipičnog supstrata za CYP2D6. Zbog toga se ne može očekivati da lerkanidipin pri terapijskim dozama inhibira biotransformaciju lekova koji se metabolišu putem sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6.

Eliminacija

Eliminacija se suštinski sprovodi preko biotransformacije.

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije iznosi od 8 do10 sati, a terapijska aktivnost traje 24 sata usled visokog stepena vezivanja leka za membranske lipide. Nije primećena pojava akumulacije nakon ponovljene primene.

Linearnost/nelinearnost

Oralna upotreba lerkanidipina pokazuje da koncentracija lerkanidipina u plazmi nije direktno proporcionalna dozi (nelinearna kinetika). Nakon 10, 20 ili 40 mg, maksimalne koncentracije u plazmi bile su u odnosu 1:3:8, a površina ispod krive koncentracije leka u funkciji vremena u odnosu 1:4:18, što ukazuje na progresivno zasićenje metabolizma prvog prolaza. Prema tome, raspoloživost raste sa povećanjem doze.

Posebne grupe pacijenata

Kod starijih pacijenata i pacijenata sa blagom do umerenom renalnom disfunkcijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre, farmakokinetika lerkanidipina pokazuje sličnost sa farmakokinetikom lerkanidipina kod pacijenata iz opšte populacije. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili pacijenti na dijalizi pokazuju veće koncentracije leka (za oko 70%). Kod pacijenata sa umerenim do teškim oštećenjem funkcije jetre, sistemska bioraspoloživost lerkanidipina se verovatno povećava, s obzirom na to da se lek normalno u velikoj meri metaboliše u jetri.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.

Bezbednosne farmakološke studije na životinjama nisu pokazale efekte na autonomni nervni sistem, centralni nervni sistem niti na gastrointestinalnu funkciju pri antihipertenzivnim dozama.

Relevantni efekti koji su primećeni tokom dugoročnih studija na pacovima i psima su se odnosili, direktno ili indirektno, na poznate efekte velikih doza kalcijumskih blokatora, pretežno ispoljavajući preteranu farmakodinamsku aktivnost.

Lerkanidipin nije genotoksičan i nema dokaza o karcinogenom riziku.

Lerkanidipin nije imao efekta na plodnost i opštu reproduktivnu sposobnost kod pacova.

Nije bilo dokaza o bilo kakvom teratogenom efektu kod pacova i kunića; međutim, kod pacova je lerkanidipin pri velikim dozama indukovao pre- i post- implantacione gubitke i usporen fetalni razvoj.

Lerkanidipin-hidrohlorid, kada se primenjuje u velikoj dozi (12 mg/kg/dnevno) tokom porođaja, indukuje distociju.

Nije ispitivana distribucija lerkanidipina i/ili njegovih metabolita kod skotnih životinja, niti njihova ekskrecija u mleko.

Metaboliti nisu zasebno proučavani u toksikološkim studijama.

Jezgro tablete:

laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna;

natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K 30;

magnezijum-stearat;

Film (obloga) tablete: hipromeloza;

talk;

titan-dioksid (E 171);

makrogol 6000;

gvožđe(III)-oksid (E 172).

Nije primenjivo.

3 godine

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Lercanil 20,20 mg,film tablete:

Unutrašnje pakovanje leka je neprovidan Al/PVC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lercanil 20 sadrži lerkanidipin-hidrohlorid koji pripada grupi lekova poznatih kao blokatori kalcijumskih kanala (derivati dihidropiridina) koji snižavaju krvni pritisak.

Lek Lercanil 20 se koristi za lečenje blage do umerene hipertenzije (visokog krvnog pritiska) kod odraslih osoba starijih od 18 godina (ne preporučuje se kod dece mlađe od 18 godina).

• ste alergični (preosetljivi) na lerkanidipin-hidrohlorid, ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• imate neka srčana oboljenja:
• smetnje u protoku krvi iz srca
• nelečena srčana insuficijencija (srčana slabost)
• nestabilnu anginu pektoris (nelagodnost i bol u grudima koja se javlja u stanju mirovanja i postepeno se pojačavaju)
• srčani udar u poslednjih mesec dana.
• imate teško oštećenje funkcije jetre
• imate teško oštećenje bubrega ili idete na dijalizu
• uzimate lekove koji su inhibitori metabolizma u jetri kao što su:
• oralni antimikotici (lekovi koji se koriste u lečenju gljivičnih infekcija kao što su ketokonazol ili itrakonazol),
• makrolidni antibiotici (lekovi koji se koriste u lečenju infekcija kao što su eritromicin, troleandomicin ili klaritromicin),
• oralni antivirusni lekovi za lečenje infekcija virusom HIV-a (kao što je ritonavir),
• uzimate lek ciklosporin (lek koji se koristi nakon transplantacije radi sprečavanja odbacivanja organa)
• istovremeno uzimate ovaj lek sa grejpfrutom ili sa sokom od grejpfruta.

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lercanil 20. Kada uzimate lek Lercanil 20, posebno vodite računa:

• Ukoliko bolujete od drugih srčanih oboljenja koja nisu lečena ugradnjom pejsmejkera ili imate anginu pektoris,
• Ukoliko imate blago do umereno oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Obratite se Vašem lekaru ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću (videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost).

Deca i adolescenti

Lek Lercanil 20 ne treba da uzimaju pacijenti mlađi od 18 godina života, s obzirom na to da bezbednost i efikasnost kod dece do 18 godina starosti nisu dokazani.

Drugi lekovi i lek Lercanil 20

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To je zbog toga što prilikom uzimanja leka Lercanil 20 sa drugim lekovima, efekat leka Lercanil 20 ili drugih lekova može biti izmenjen ili se određena neželjena dejstva mogu javljati češće (videti takođe odeljak 2 „Lek Lercanil 20 ne smete uzimati”).

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:

• fenitoin, fenobarbital ili karbamazepin (lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije);
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze)
• astemizol ili terfenadin (lekovi koji se koriste za lečenje alergije)
• amjodaron, hinidin ili sotalol (lekovi koji se koriste za lečenje srčanih aritmija)
• midazolam (lek koji Vam pomaže da zaspite)
• digoksin (lek za lečenje srčanih oboljenja)
• beta-blokatore, npr. metoprolol (lek za lečenje visokog krvnog pritiska, slabosti srčanog mišića i smetnji srčanog ritma)
• cimetidin (u dozi od preko 800 mg dnevno, lek za čir, loše varenje ili gorušicu)
• simvastatin (lek koji se koristi za smanjenje nivoa holesterola u krvi). Pri istovremenoj primeni leka Lercanil 20 i simvastatina (lek za smanjenje nivoa holesterola u krvi), lek Lercanil 20 treba uzimati ujutru, a simvastatin uveče.
• druge lekove koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska.

Uzimanje leka Lercanil 20 sa hranom, pićima i alkoholom

• Hrana sa visokim sadržajem masti značajno povećava koncentraciju ovog leka u krvi (videti odeljak 3).
• Ne uzimajte alkohol dok ste na terapiji lekom Lercanil 20, s obzirom na to da alkohol može pojačati dejstvo ovog leka.
• Ne uzimajte grejpfrut ili sok od grejpfruta sa lekom Lercanil 20 (može pojačati hipotenzivni efekat). Videti odeljak 2 „Lek Lercanil 20 ne smete uzimati“.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Primena leka Lercanil 20 se ne preporučuje ukoliko ste trudni, i ovaj lek se ne sme se koristiti za vreme dojenja. Nema dostupnih podataka o upotrebi leka Lercanil 20 kod trudnica i majki koje doje.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ukoliko Vam se javi vrtoglavica, slabost ili pospanost pri primeni ovog leka, nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Lercanil 20

Lek Lercanil 20, sadrži laktozu, monohidrat

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Lek Lercanil 20, sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je "bez natrijuma".

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli:

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno, svakoga dana u isto vreme, najbolje ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka, zato što obrok sa visokim sadržajem masti značajno povećava koncentraciju leka u krvi (videti odeljak 2). Po preporuci lekara, doza se može povećavati na jednu Lercanil 20, film tabletu od 20 mg dnevno, ukoliko je potrebno.

Film tabletu treba progutati celu sa dovoljnom količinom vode.

Ovaj lek se ne sme uzimati istovremeno sa sokom od grejpfruta.

Primena kod dece:

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece uzrasta mlađeg od 18 godina.

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata. Međutim, posebna pažnja može biti potrebna na početku terapije.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega:

Posebna pažnja je potrebna na početku terapije kod ovih pacijenata. Povećanju dnevne doze do 20 mg treba pristupiti sa oprezom.

Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Ako ste uzeli više leka Lercanil 20 nego što treba

Ne uzimajte više od propisane doze leka.

Ukoliko ste uzeli više leka nego što bi trebalo ili u slučaju predoziranja, odmah potražite savet lekara i ukoliko je moguće ponesite kutiju leka sa sobom. Prekoračenje prave doze može uzrokovati veliki pad krvnog pritiska i nepravilan ili ubrzan rad srca.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lercanil 20

Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek, propustite tu dozu i sledećeg dana nastavite sa propisanim doziranjem. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lercanil 20

Ako prestanete sa uzimanjem leka Lercanil 20 može doći do porasta krvnog pritiska. Konsultujte se sa lekarom pre obustavljanja terapije.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek. Sledeća neželjena dejstva se mogu javiti pri primeni ovog leka:

Neka neželjena dejstva mogu biti ozbiljna.

Ukoliko se kod Vas javi bilo koji od navedenih neželjenih dejstava, odmah obavestite Vašeg lekara.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): angina pektoris (bol i stezanje u grudima zbog nedovoljnog dotoka krvi u srce), alergijske reakcije (simptomi uključuju svrab, osip, urtikariju), nesvestica.

Kod pacijenata sa postojećom anginom pektoris mogu se povećati učestalost, trajanje ili težina napada ako se leče lekovima iz grupe dihidropiridina u koju spada i lerkanidipin. U pojedinim slučajevima može se javiti srčani udar.

Ostala moguća neželjena dejstva:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): glavobolja, ubrzan puls, osećaj ubrzanog ili neredovnog srčanog pulsa (palpitacije), iznenadno crvenilo lica i vrata ili gornjeg dela grudnog koša (naleti vreline), oticanje članaka na nogama.

Povremena neželjena dejstva: (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, pad krvnog pritiska, gorušica, osećaj mučnine, bolovi u želucu, osip na koži, svrab, bol u mišićima, izlučivanje povećane količine mokraće, osećaj slabosti ili osećaj umora.

Retka neželjena dejstva: (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): pospanost, povraćanje, proliv, koprivnjača, povećanje učestalosti mokrenja, bol u grudima.

Nepoznata: (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka): oticanje desni, izmene u funkciji jetre povećane vrednosti enzima jetre (na osnovu laboratorijske analize krvi), zamućena peritonealna tečnost (kod peritonealne dijalize-dijaliza preko trbušne duplje), angioedem (otok lica, usana, jezika ili ždrela koji može da dovede do otežanog disanja ili gutanja.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lercanil 20 posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon

„Važi do“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Šta sadrži lek Lercanil 20

Aktivna supstanca je lerkanidipin-hidrohlorid.

Jedna film tableta sadrži 20 mg lerkanidipin-hidrohlorida (što odgovara 18,8 mg lerkanidipina).

Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: laktoza monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K 30; magnezijum-stearat.

Film (obloga) tablete: hipromeloza; talk; titan-dioksid (E 171); makrogol 6000 i gvožđe(III)-oksid (E 172).

Kako izgleda lek Lercanil 20 i sadržaj pakovanja

Film tableta.

Okrugle, bikonveksne film tablete roze boje sa podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lercanil 20, 20mg, film tablete:

Unutrašnje pakovanje leka je neprovidan Al/PVC blister sa 10 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 6 blistera sa po 10 film tableta (ukupno 60 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:

BERLIN-CHEMIE A.MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.

Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beograd

Proizvođač:

BERLIN-CHEMIE AG

Glienicker Weg 125, Berlin, Nemačka Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Januar, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Broj i datum dozvole za lek Lercanil 20, 20 mg, film tablete: 515-01-00496-21-002 od 10.01.2022.