Lek Lercanil 10 je indikovan kod odraslih za terapiju blage do umerene esencijalne hipertenzije.
Preporučena oralna doza je 10 mg jednom dnevno najmanje 15 minuta pre obroka. Doza se može povećati do 20 mg u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta.
Doziranje mora biti postepeno, jer može biti potrebno da prođu i 2 nedelje do pojave maksimalnog antihipertenzivnog efekta.
Pojedine osobe, neadekvatno kontrolisane samo jednim antihipertenzivnim lekom, mogu imati koristi od dodatne terapije sa lekom Lercanil 10 uz terapiju blokatorima beta adrenergičkih receptora (atenolol), diuretikom (hidrohlortiazid) ili ACE inhibitorima (kaptopril ili enalapril).
Budući da kriva odnosa doze i efekta ima strm nagib i da dostiže plato pri dozama između 20 mg i 30 mg, efikasnost leka se najverovatnije neće povećavati sa povećanjem doze, ali je moguće povećanje neželjenih dejstava.
Stariji pacijenti
Posebnu pažnju treba obratiti pri započinjanju terapije kod starijih pacijenata, iako farmakokinetički podaci i kliničko iskustvo ne ukazuju na potrebu prilagođavanja dnevne doze.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost leka Lercanil 10 kod dece uzrasta do 18 godina nije utvrđena. Nema dostupnih podataka.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagom do umerenom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom. Premda ovi pacijenti dobro podnose preporučeni raspon doza, potrebno je pažljivo povećanje doze do 20 mg dnevno. Antihipertenzivni efekat može biti pojačan kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, te je shodno tome neophodno razmotriti prilagođavavanje doze.
Lek Lercanil 10 je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (GFR < 30 mL/min), uključujući pacijente na dijalizi (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Način primene
Mere predostrožnosti koje treba preduzeti pre primene ovog leka:
Sindrom bolesnog sinusa
Lerkanidipin treba da se upotrebljava sa oprezom kod pacijenata sa sindromom bolesnog sinusa (bez pejs- mejkera).
Poremećaj leve ventrikularne funkcije
Iako kontrolisane hemodinamske studije nisu ukazale na poremećaj ventrikularne funkcije, neophodan je poseban nadzor kod pacijenata sa disfunkcijom leve komore.
Ishemijska bolest srca
Postoji podatak da neki od dihidropiridina kratkog dejstva mogu doprineti povećanju kardiovaskularnog rizika kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca. Iako je lerkanidipin dugog dejstva, potrebno je obratiti pažnju kod ovih pacijenata.
Pojedini dihidropiridini mogu, retko, dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko, pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu iskusiti povećanje učestalosti, produženo trajanje ili intenziviranje napada. U izolovanim slučajevima, može doći do akutnog infarkta miokarda (videti odeljak 4.8).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Posebnu pažnju treba obratiti kada se terapija započinje kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Iako se očekuje dobra podnošljivost preporučene dnevne doze od 10 mg, povećanju doze do 20 mg dnevno se mora pristupiti sa oprezom.
Antihipertenzivni efekat se može uvećati kod pacijenata sa umerenim hepatičim oštećenjem i posledično tome se mora razmotriti prilagođavanje doze.
Lerkanidipin je kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre ili kod oštećenja funkcije (GFR < 30 mL/min) uključujući pacijente podrvgnute dijalizi (videti odeljke 4.2 i 4.3).
Peritonealna dijaliza
Lerkanidipin je povezan sa razvojem zamućene peritonealne tečnosti kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi. Zamućenost nastaje usled povećanja koncentracije triglicerida u peritonealnoj tečnosti. Iako je mehanizam nastanka nepoznat, zamućenost se povlači brzo nakon ukidanja lerkanidipina. Važno je prepoznati ovu pojavu s obzirom da se zamućena peritonealna tečnost može pogrešno povezati sa infektivnim peritonitisom i posledičnom nepotrebnom hospitalizacijom i empirijskom upotrebom antibiotika.
Induktori CYP3A4
Induktori CYP3A4, kao antikonvulzivi (npr. fenitoin, karbamazepin) i rifampicin mogu izazvati smanjenje nivoa lerkanidipina u plazmi, a samim tim i efikasnost lerkanidipina može biti manja od očekivane (videti odeljak 4.5).
Alkohol
Alkohol treba izbegavati s obzirom da može da potencira vazodilatatorni efekat antihipertenzivnh lekova (videti odeljak 4.5).
Laktoza
Ovaj lek sadrži laktozu . Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost lerkanidipina nije utvrđena kod dece.
Kontraindikacije u istovremenoj primeni
Inhibitori CYP3A4
Lerkanidipin se metaboliše sistemom enzima CYP3A4, te stoga istovremena primena inhibitora CYP3A4 može uticati na metabolizam i eliminaciju lerkanidipina.
Studija interakcije sa snažnim CYP3A4 inhibitorom, ketokonazolom, pokazala je znatno povećanje nivoa lerkanidipina u plazmi (15 puta veća PIK i 8 puta veća Cmax eutomera S-lerkanidipina).
Treba izbegavati istovremeno propisivanje lerkanidipina i inhibitora CYP3A4 (npr. ketokonazola, itrakonazola, ritonavira, eritromicina, troleandomicina, klaritromicina) (videti odeljak 4.3).
Ciklosporin
Dolazi do povećanja nivoa lerkanidipina i ciklosporina u plazmi pri istovremenoj primeni ovih lekova. Studija kod mlađih zdravih dobrovoljaca je pokazala da se nivo lerkanidipina u plazmi nije menjao pri primeni ciklosporina tri sata nakon uzimanja lerkanidipina, dok se PIK ciklosporina uvećala za 27%. Međutim, istovremena primena lerkanidipina i ciklosporina izazvala je 3 puta veći nivo lerkanidipina u plazmi i porast PIK ciklosporina od 21% .
Ciklosporin i lerkanidipin se ne smeju primenjivati zajedno (videti odeljak 4.3).
Grejpfrut ili sok od grejpfruta
Kao i drugi dihidropiridini, lerkanidipin je osetljiv na inhibiciju metabolizma izazvanu grejpfrutom ili sokom od grejpfruta, sa posledičnim porastom sistemske raspoloživosti i pojačanjem hipotenzivnog efekta. Lerkanidipin se ne sme primenjivati sa grejpfrutom ili sokom od grejpfruta (videti odeljak 4.3).
Istovremene primene koje se ne preporučuju
Induktori CYP3A4
Istovremenoj primeni lerkanidipina sa induktorima CYP3A4 kao što su antikonvulzivi (npr.fenitoin, fenobarbital, karbamazepin) i rifampicin treba da se pristupi sa oprezom s obzirom da se antihipertenzivni efekat može redukovati i krvni pritisak se mora pratiti češće nego inače (videti odeljak 4.4).
Alkohol
Alkohol treba izbegavati s obzirom da može da potencira vazodilatatorno dejstvo antihipertenzivnih lekova (videti odeljak 4.4).
Upozorenja uključujući prilagođavanje doze
Supstrati za CYP3A4
Oprez je potreban kada se lerkanidipin propisuje uz druge supstrate za CYP3A4, kao što su terfenadin, astemizol, antiaritmici klase III kao što je amijodaron, hinidin, sotalol.
Midazolam
Kada se istovremeno primenjivao u dozi od 20 mg oralno sa midazolamom kod starijih dobrovoljaca, resorpcija lerkanidipina se povećala (za oko 40%), a brzina resorpcije je smanjena (tmax je odloženo sa 1,75 na 3 sata). Koncentracije midazolama u krvi se nisu menjale.
Metoprolol
Kada se lerkanidipin istovremeno primenjuje sa metoprololom, beta blokatorom koji se uglavnom eliminiše putem jetre, bioraspoloživost metoprolola se nije menjala, dok se bioraspoloživost lerkanidipina smanjila za 50%. Ovaj efekat može biti rezultat smanjenog protoka krvi kroz jetru uzrokovanog β-blokatorima, te se može pojaviti i pri primeni drugih lekova iz ove grupe. Prema tome, lerkanidipin se može bezbedno primenjivati zajedno sa blokatorima β-adrenergičkih receptora, ali može biti neophodno prilagođavavanje doze.
Digoksin
Istovremena primena 20 mg lerkanidipina kod pacijenata koji su na hroničnoj terapiji sa β-metildigoksinom ne ukazuje na postojanje farmakokinetičke interakcije. Ipak, srednje povećanje Cmax digoksina od 33%, dok PIK i renalni klirens nisu značajno modifikovani. Pacijenti na istovremenoj terapiji sa digoksinom treba pažljivo da se prate na kliničke znake trovanja digoksinom.
Istovremena primena sa drugim lekovima
Fluoksetin
Studija interakcije sa fluoksetinom (inhibitor sistema CYP2D6 i CYP3A4), sprovedena na dobrovoljcima starosne dobi od 65 ± 7 godina (srednja vrednost ± s.d.), pokazala je da ne postoji klinički relevantna modifikacija u farmakokinetici lerkanidipina.
Cimetidin
Istovremena primena 800 mg cimetidina dnevno nije uzrokovala značajne promene u nivou lerkanidipina u plazmi, ali je neophodan oprez pri primeni većih doza, s obzirom da se bioraspoloživost i hipotenzivni efekat lerkanidipina mogu povećati.
Simvastatin
Kada je ponavljano primenjivana doza od 20 mg leka lerkanidipin sa 40 mg simvastatina, PIK lerkanidipina se nije značajno promenio, dok se PIK simvastatina povećao za 56%, a njegovog aktivnog metabolita β-hidroksi kiseline za 28%. Malo je verovatno da su ove promene klinički relevantne. Nikakva interakcija se ne očekuje kada se lerkanidipin primenjuje ujutru, a simvastatin uveče, kako je naznačeno za taj lek.
Diuretici i ACE inhibitori
Lerkanidipin se bezbedno primenjuje sa diureticima i ACE inhibitorima.
Ostali antihipertenzivni lekovi
Kao i kod svih antihipertenzivnih lekova, povećanje hipotenzivnih efekata se može primetiti kada se lerkanidipin primenjuje sa drugim lekovima koji utiču na krvni pritisak, kao što su alfa blokatori u terapiji urinarnih simptoma, triciklični antidepresivi, neuroleptici. Nasuprot tome, redukcija hipotenzivnog efekta se može očekivati pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima.
Trudnoća
Nema podataka o primeni lerkanidipina kod trudnica. Studije na životinjama nisu ukazale na teratogene efekte (videti odeljak 5.3), ali su oni primećeni sa drugim dihidropiridinskim derivatima. Lerkanidipin se ne preporučuje tokom trudnoće i kod žena u reproduktivnom periodu koje ne koriste kontracepciju.
Dojenje
Nije poznato da li se lerkanidipin/ili metaboliti izlučuju u majčino mleko. Rizik kod novorođenčadi/odojčadi se ne može isključiti. Lerkanidipin se ne sme primenjivati tokom dojenja.
Plodnost
Nema dostupnih kliničkih podataka o lerkanidipinu. Reverzibilne biohemijske promene u glavi spermatozoida koje mogu loše uticati na fertilizaciju su prijavljene kod nekih pacijenata na terapiji blokatora kalcijumskih kanala. U slučajevima kada su ponavljane in vitro fertilizacije neuspešne i gde se drugo objašnjenje ne može pronaći, može se razmotriti uzrok primene blokatora kalcijumskih kanala.
Lerkanidipin ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, neophodan je oprez, jer se mogu pojaviti vrtoglavica, astenija, umor i retko somnolencija.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepim, placebom-kontrolisanim kliničkim studijama (sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3676 hipertenzivnih pacijenata koji su primali lerkanidipin. Najčešće prijavljene neželjene reakcije u kliničkim ispitivanjima i post-marketinškom praćenju su bile: periferni edem, glavobolja, crvenilo lica, tahikardija i palpitacije.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Navedena tabela pokazuje incidencu neželjenih reakcija leka prijavljenih u kliničkim ispitivanjima i post marketinškom praćenju, koje su u najmanju ruku mogućno uzročno povezane, a grupisane po klasifikaciji MedDRA sistema organa i rangirane prema učestalosti: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do <1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, primećene neželjene reakcije su predstavljene po opadajućoj ozbiljnosti.
MedDRA klasa sistema organa | Često | Povremeno | Retko | Nepoznato |
Poremećaji imunskog | preosetljivo | |||
Poremećaji nervnog | glavobolja | vrtoglavica | pospanost | |
Kardiološki poremećaji | tahikardija; | angina | ||
Vaskularni poremećaji | crvenilo lica | hipotenzija | ||
dispepsija; mučnina; | hipertrofija gingive1 zamućena peritonealna |
1neželjene reakcije iz spontanih prijava širom sveta iz postmarketinškog praćenja Opis odabranih neželjenih reakcija
U placebo kontrolisanim kliničkim studijama, incidenca perifernog edema je bila 0,9% sa 10-20 mg lerkanidipina i 0,83% sa placebom. Ova učestalost je dostigla 2% u sveukupnom ispitivanju populacije uključujući dugoročna klinička ispitivanja.
Ne očekuje se neželjeni uticaj lerkanidipina na nivo glukoze u krvi a ni lipida u serumu. Neki dihidropiridini mogu retko dovesti do prekordijalnog bola ili angine pektoris. Veoma retko pacijenti sa već postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanja ili težine ovih napada. Primećeni su i izolovani slučajevi miokardnog infarkta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Prema postmarketinškom iskustvu, prijavljeni su neki slučajevi predoziranja u opsegu 30-40 mg pa do 800 mg, uključujući izveštaje o pokušaju samoubistva.
Simptomi
Kao kod drugih dihidropiridina, predoziranje može uzrokovati ekscesivnu perifernu vazodilataciju sa značajnom hipotenzijom i refleksnom tahikardijom. Ipak, pri visokim dozama, periferna selektivnost se može izgubiti, dovodeći do bradikardije i negativnog inotropnog efekta. Najčešće neželjene reakcije u vezi sa predoziranjem su bile: hipotenzija, vrtoglavica, glavobolja i palpitacije.
Terapija
Klinički značajna hipotenzija zahteva aktivnu kardiovaskularnu podršku uključujući često praćenje srčane i respiratorne funkcije, elevaciju ekstremiteta i pažnju na zapreminu cirkulišuće tečnosti i izlučivanje urina.
U pogledu prolongiranog farmakološkog dejstva lerkanidipina, neophodan je monitoring kardiovaskularnog statusa od najmanje 24 sata kod pacijenata koji su predozirani. S obzirom da lek ima visok stepen vezivanja
za proteine, dijaliza se ne smatra efektivnom. Pacijenti kod kojih postoji umerena do ozbiljna intoksikacija moraju da se posmatraju sa visokim stepenom nege.
Farmakoterapijska grupa: Selektivni blokatori kalcijumskih kanala sa pretežno vaskularnim delovanjem; Derivati dihidropiridina.
ATC šifra: C08CA13
Mehanizam dejstva
Lerkanidipin je kalcijumski antagonist dihidropiridinske grupe koji inhibira transmembranski influks kalcijuma u srčane i glatke mišićne ćelije. Mehanizam njegovog antihipertenzivnog dejstva je baziran na direktnom relaksacionom efektu na glatke mišiće krvnih sudova, što snižava ukupni periferni otpor.
Farmakodinamsko dejstvo
Uprkos kratkom farmakokinetičkom poluvremenu eliminacije iz plazme, lerkanidipin ostvaruje produženu antihipertenzivnu aktivnost, pošto ima visok membranski particioni koeficijent i nema negativno inotropno dejstvo zahvaljujući visokoj vaskularnoj selektivnosti.
S obzirom da se vazodilatacija indukovana lerkanidipinom postepeno postiže, akutna hipotenzija sa refleksnom tahikardijom se retko pojavljuje kod hipertenzivnih pacijenata.
Kao i kod drugih asimetričnih 1,4-dihidropiridina, antihipertenzivna aktivnost lerkanidipina se uglavnom ostvaruje preko (S)-enantiomera.
Klinička efikasnost i bezbednost
Klinička efikasnost i bezbednost lerkanidipina pri dozi od 10 mg do 20 mg jednom dnevno je ispitivana u dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj kliničkoj studiji (sa 1200 pacijenata koji su primali lerkanidipin i 603 pacijenta koji su primali placebo) i u aktivno kontrolisanim i nekontrolisanim dugoročnim kliničkim studijama sa ukupno 3676 hipertenzivnih pacijenata.
Najviše kliničkih studija je sprovedeno na pacijentima sa blagom do umerenom hipertenzijom (uključujući starije pacijente i pacijente sa dijabetesom), koji su primali samo lerkanidipin ili u kombinaciji sa ACE inhibitorima, diureticima ili beta blokatorima.
Kao dodatak kliničkim studijama sprovedenim u svrhu potvrde terapijskih indikacija, sprovedena je mala nekontrolisana ali randomizovana studija na pacijentima sa teškom hipertenzijom (srednja vrednost ± SD: dijastolni pritisak 114,5 ± 3,7 mmHg), koja je pokazala da se krvni pritisak normalizovao kod 40% od 25 pacijenata pri dozi od 20 mg jednom dnevno i kod 56% od 25 pacijenata pri dozi od 10 mg leka Lercanil dva puta na dan.U dvostruko slepoj, randomizovanoj, kontrolisanoj studiji u poređenju sa placebom kod
pacijenata sa izolovanom sistolnom hipertenzijom Lercanil je bio efikasan u snižavanju sistolnog pritiska sa prosečne početne vrednosti od 172,6 ± 5,6 mmHg na 140,2 ± 8,7 mmHg.
Nisu sprovedene kliničke studije u pedijatrijskoj populaciji.
Resorpcija
Lerkanidipin hidrohlorid se kompletno resorbuje nakon oralne primene 10 mg i 20 mg lerkanidipin- hidrohlorida, a maksimalne koncentracije u plazmi od 3,30 nanograma/mL ± 2,09 SD i 7,66 nanograma/mL ± 5,90 SD se postižu 1,5 odnosno 3 sata nakon doziranja.
Dva enantiomera lerkanidipina pokazuju sličan profil nivoa u plazmi: vreme postizanja maksimalne koncentracije je isto, maksimalna koncentracija u plazmi i PIK su prosečno za 1,2 puta viši kod (S)-enantiomera, a poluvreme eliminacije ova dva enantiomera je u suštini isto. In vivo inter-konverzija enantiomera nije primećena.
Usled visokog stepena metabolizma prvog prolaza, apsolutna bioraspoloživost lerkanidipin hidrohlorida nakon oralne primene kod pacijenata sa punim stomakom je oko 10%, a redukovana je na 1/3 kada se primenjuje kod zdravih dobrovoljaca natašte.
Oralna raspoloživost lerkanidipina se povećava 4 puta kada se lerkanidipin hidrohlorid primeni u roku od 2 sata nakon obroka sa visokim sadržajem masti. Prema tome, lerkanidipin hidrohlorid treba uzimati pre obroka.
Distribucija
Distribucija iz plazme u tkiva i organe je brza i ekstenzivna.
Stepen vezivanja lerkanidipina za serumske proteine prelazi 98%. S obzirom da je nivo proteina plazme redukovan kod pacijenata sa teškom renalnom ili hepatičkom disfunkcijom, slobodna frakcija ovog leka može biti povećana.
Biotransformacija
Lerkanidipin hidrohlorid se intenzivno metaboliše putem sistema CYP3A4; nepromenjeni lek nije pronađen u urinu ili fecesu. Pretežno se konvertuje u neaktivne metabolite i oko 50% unete doze se izlučuje urinom.
In vitro eksperimenti na mikrozomima ljudske jetre su pokazali da lerkanidipin ispoljava izvestan stepen inhibicije sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6 pri koncentracijama 160, odnosno 40 puta višim od onih koje su dostignute pri maksimalnoj koncentraciji u plazmi nakon doze od 20 mg.
Pored toga, studije interakcije kod ljudi su pokazale da lerkanidipin nije modifikovao nivo midazolama, tipičnog supstrata enzima CYP3A4, u plazmi, niti metoprolola, tipičnog supstrata za CYP2D6. Stoga se ne može očekivati da lerkanidipin hidrohlorid pri terapijskim dozama inhibira biotransformaciju lekova koji se metabolišu putem sistema enzima CYP3A4 i CYP2D6.
Eliminacija
Eliminacija se suštinski sprovodi preko biotransformacije.
Prosečno terminalno poluvreme eliminacije iznosi od 8 do10 sati, a terapijska aktivnost traje 24 sata usled visokog stepena vezivanja leka za membranske lipide. Nije primećena pojava akumulacije nakon ponavljane primene.
Linearnost/nelinearnost
Oralna primena lerkanidipin hidrohlorida pokazuje da nivo lerkanidipina u plazmi nije direktno proporcionalan doziranju (nelinearna kinetika). Nakon 10, 20 i 40 mg maksimalne koncentracije u plazmi bile su u odnosu 1:3:8, a površina ispod krive koncentracije leka u funkciji vremena u odnosu 1:4:18, što ukazuje na progresivno zasićenje metabolizma prvog prolaza. Prema tome, raspoloživost raste sa povećanjem doze.
Dodatne informacije kod posebnih populacija
Kod starijih pacijenata i pacijenata sa blagom do umerenom renalnom disfunkcijom ili blagim do umerenim hepatičkim oštećenjem farmakokinetika lerkanidipina pokazuje sličnost sa farmakokinetikom lerkanidipina kod pacijenata iz opšte populacije. Pacijenti sa teškom renalnom disfunkcijom ili pacijenti na dijalizi pokazuju veće nivoe leka (za oko 70%). Kod pacijenata sa umerenim do teškim hepatičkim oštećenjem, sistemska bioraspoloživost lerkanidipina se verovatno povećava, s obzirom da se lek normalno u velikoj meri metaboliše u jetri.
Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti, karcinogenog potencijala i reproduktivne i razvojne toksičnosti, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi.
Bezbedonosne farmakološke studije na životinjama nisu pokazale efekte na autonomni nervni sistem, centralni nervni sistem niti na gastrointestinalnu funkciju pri antihipertenzivnim dozama.
Relevantni efekti koji su primećeni tokom dugoročnih studija na pacovima i psima su se odnosili, direktno ili indirektno, na poznate efekte velikih doza kalcijumskih blokatora, pretežno ispoljavajući preteranu farmakodinamsku aktivnost.
Lerkanidipin nije genotoksičan i nema dokaza o karcinogenom riziku.
Lerkanidipin nema efekta na fertilitet i opštu reproduktivnu sposobnost kod pacova.
Nije bilo dokaza o bilo kakvom teratogenom efektu kod pacova i zečeva, međutim, kod pacova je lerkanidipin pri velikim dozama indukovao pre- i post- implantaciona propadanja i usporavao fetalni razvoj.
Lerkanidipin-hidrohlorid, kada se primenjuje u velikoj dozi (12 mg/kg/dnevno) tokom porođaja, indukuje distociju.
Nije ispitivana distribucija lerkanidipina i/ili njegovih metabolita kod gravidnih životinja, niti njihova ekskrecija u mleko.
Metaboliti nisu zasebno proučavani u toksikološkim studijama.
Jezgro tablete:
Laktoza, monohidrat celuloza, mikrokristalna natrijum-skrobglikolat (tip A) povidon K 30
magnezijum-stearat
Film tablete:
Hipromeloza talk
titan-dioksid (E 171)
makrogol 6000
gvožđe(III)-oksid (E 172)
Nije primenljivo.
3 godine
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Unutrašnje pakovanje leka je neprovidni PVC/aluminijumski blister.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 15 film tableta i Uputstvo za lek.
Nema posebnih zahteva za korišćenje, rukovanje i odlaganje.
Svaki neupotrebljeni medicinski proizvod ili otpadni materijal se uništava u skladu sa nacionalnim propisima.
Lek Lercanil 10 sadrži lerkanidipin-hidrohlorid koji pripada grupi lekova koji se zovu blokatori kalcijumskih kanala (derivati dihidropiridina) koji snižavaju krvni pritisak.
Lercanil 10 se koristi za lečenje hipertenzije (visok krvni pritisak), kod odraslih osoba starijih od 18 godina (ne preporučuje se kod dece mlađe od 18 godina).
Ukoliko imate teško oboljenje bubrega ili idete na dijalizu.
-Ukoliko uzimate lek ciklosporin (koji se koristi nakon transplantacije radi sprečavanja odbacivanja organa),
–Sa grejpfrutom ili sa sokom od grejpfruta
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lercanil 10.
Obratite se Vašem lekaru ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću (videti odeljak Trudnoća, dojenje i plodnost).
Deca i adolescenti
Bezbednost i efikasnost leka Lercanil 10 kod dece uzrasta do 18 godina nije utvrđena.
Drugi lekovi i lek Lercanil 10
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove. To je zbog toga što kada uzimate lek Lercanil 10 sa drugim lekovima, efekat leka Lercanil 10 ili drugih lekova se može promeniti ili izvesni neželjeni efekti se mogu češće javiti (videti takođe odeljak 2 “Lek Lercanil 10 ne smete uzimati”).
Posebno, recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:
Uzimanje leka Lercanil 10 sa hranom, pićima i alkoholom
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Lek Lercanil 10 se ne preporučuje ukoliko ste trudni, i ne sme se koristiti tokom dojenja. Nema podataka o upotrebi leka Lercanil 10 kod trudnica i kod majki koje doje.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Ukoliko Vam se javi vrtoglavica, slabost ili pospanost pri primeni ovog leka, nemojte upravljati vozilima i rukovati mašinama.
Lek Lercanil 10 sadrži laktozu
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.
Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.
Odrasli:
Preporučena doza je 10 mg jednom dnevno svakoga dana u isto vreme, najbolje ujutru, najmanje 15 minuta pre doručka (videti odeljak 2 „Uzimanje leka Lercanil 10 sa hranom, pićima i alkoholom“).
Po preporuci lekara, doza se može povećavati na dve Lercanil 10 film tablete dnevno, ako je potrebno. Tablete je poželjno progutati cele sa dovoljnom količinom vode.
Primena kod dece:
Ovaj lek se ne sme koristiti kod dece uzrasta mlađeg od 18 godina.
Stariji pacijenti:
Nije potrebno prilagođavanje dnevne doze. Ipak, posebna pažnja može biti potrebna na početku terapije.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega:
Posebna pažnja je potrebna na početku lečenja kod ovih pacijenata. Povećanju dnevne doze do 20 mg treba pristupiti sa oprezom.
Ukoliko imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ako ste uzeli više leka Lercanil 10 nego što treba
Ne uzimajte više od propisane doze.
Ukoliko ste uzeli više leka nego što treba, razgovarajte sa svojim lekarom ili odite u bolnicu odmah. Ponesite sa sobom kutiju leka. Prekoračenje pravilnog doziranja može uzrokovati veliki pad krvnog pritiska i nepravilan ili ubrzan rad srca.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Lercanil 10
Ukoliko ste zaboravili da uzmete lek propustite tu dozu i sledećeg dana nastavite sa propisanim doziranjem.
Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Lercanil 10
Ako prestanete sa uzimanjem leka Lercanil 10 može doći do porasta krvnog pritiska. Konsultujte se sa lekarom pre obustavljanja terapije.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Sledeća neželjena dejstva se mogu desiti pri primeni ovog leka:
Neka neželjena dejstava mogu biti ozbiljna:
Ukoliko osetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstva odmah obavestite Vašeg lekara.
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
angina pektoris (npr. stezanje u grudima zbog nedovoljnog dotoka krvi u srce), alergijske reakcije (simptomi uključuju svrab, osip, urtikariju), gubitak svesti.
Pacijenti sa postojećom anginom pektoris mogu doživeti povećanje učestalosti, trajanje ili ozbiljnost ovih napada kada se koriste sa grupom lekova kojoj pripada i lek Lercanil 10. Povremeno se mogu javiti srčani napadi.
Ostala moguća neželjena dejstva:
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
glavobolja, ubrzan puls, osećaj ubrzanog ili nejednakog pulsa (palpitacije), iznenadno crvenilo lica i vrata ili gornjeg dela grudi, oticanje zglobova.
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): vrtoglavica, pad krvnog pritiska, gorušica, osećanje bolesti, bol u želucu, osip, svrab, bol u mišićima, izlučivanje povećane količine mokraće, osećaj slabosti ili osećaj umora.
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek): pospanost, povraćanje, proliv, koprivnjača, povećanje učestalosti mokrenja, bol u grudima.
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):
oticanje desni, izmene u funkciji jetre (na osnovu analiza krvi), zamućena tečnost (kada se izvodi dijaliza preko cevi koja ide kroz Vaš abdomen), oticanje lica, usana, jezika ili grla koji može izazvati teškoću pri disanju ili gutanju.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Lercanil posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i blisteru nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je: lerkanidipin -hidrohlorid.
Jedna film tableta sadrži 10 mg lerkanidipin-hidrohlorida što odgovara 9,4 mg lerkanidipina.
Pomoćne supstance su:
Jezgro tablete: Laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; natrijum-skrobglikolat (tip A); povidon K30; magnezijum-stearat
Film tablete: Hipromeloza; talk; titan-dioksid (E 171); makrogol 6000; gvožđe(III)-oksid (E 172)
Kako izgleda lek Lercanil 10 i sadržaj pakovanja
Žute, okrugle, bikonveksne film tablete, sa utisnutom podeonom linijom sa jedne strane.
Podeona linija služi samo da olakša lomljnje da bi se lakše progutao, a ne za podelu na jednake doze.
Unutrašnje pakovanje leka je neprovidni PVC/aluminijumski blister.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 4 blistera sa po 15 film tableta i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet:
BERLIN-CHEMIE A.MENARINI DISTRIBUTION D.O.O.
Đorđa Stanojevića 14, Beograd-Novi Beograd
Proizvođač:
BERLIN-CHEMIE AG
Glienicker Weg 125 Berlin, Nemačka
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Jun, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole
515-01-03043-18-002 od 17.06.2019.