Lek Dexason se koristi za lečenje različitih inflamatornih i autoimunih oboljenja, npr:
Lek Dexason se koristi i kao dodatna terapija u kontroli cerebralnog edema (ne koristi se u slučajevima kada je edem posledica povrede glave), za lečenje limfocitne leukemije, kao antiemetik u različitim hemioterapijskim protokolima i u palijativnom zbrinjavanju pacijenata u terminalnim stadijumima malignih oboljenja.
Deksametazon je indikovan za lečenje koronavirusne bolesti 2019 (COVID-19) kod odraslih pacijenata i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih, sa telesnom masom od najmanje 40 kg), kod kojih je potrebna dodatna terapija kiseonikom.
Način primene
Način primene glukokortikoida može biti različit i zavisi od prirode bolesti i opšteg stanja pacijenta. Opšta preporuka je da se lek primenjuje lokalno zbog minimizacije pojave neželjenih dejstava. Ukoliko je potrebna sistemska upotreba leka, preporučuje se oralni način primene, zbog lakše kontrole doziranja i raznovrsnosti terapijskih režima.
Lek Dexason se primenjuje oralno, sa malo tečnosti. Doziranje
Doziranje leka Dexason zavisi od težine oboljenja i odgovora pacijenta na terapiju.
Neželjena dejstva, kao što je supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, se mogu smanjiti primenom najmanje efektivne doze u što kraćem periodu. Preporučuje se primena tablete(a) ujutru, a ukoliko kontrola bolesti to dozvoljava i primena leka svakog drugog dana (engl. alternate day therapy). Kod sistemske primene deksametazona uveče, veća je verovatnoća pojave supresije osovine hipotalamus- hipofiza-nadbubrežna žlezda. Primena svakog drugog dana nije odgovarajuća za pacijente sa utvrđenom adrenalnom insuficijencijom. Potrebna je česta kontrola pacijenata kako bi se na odgovarajući način izvršila titracija doze u odnosu na aktivnost bolesti. Ukoliko nema povoljnog terapijskog odgovora u toku nekoliko dana, nastavak terapije glukokortikoidima nije poželjan.
Odrasli
Uobičajena doza za odrasle iznosi 0,5 mg – 10 mg dnevno. Čim dođe do poboljšanja simptoma bolesti, dozu treba smanjiti uz stalno praćenje kliničke slike do najmanje moguće doze ili lek treba potpuno isključiti iz terapije prateći plan prekida terapije, što je navedeno u tekstu ispod.
Pedijatrijska populacija
Deksametazon se može primenjivati kod dece samo sa oprezom, jer glukokortikoidi mogu dovesti do usporenog rasta deteta. Dnevnu dozu treba da odredi lekar za svako dete posebno.
Dugotrajna terapija
Za vreme dugotrajne terapije bilo koja pridružena bolest, trauma ili hirurška operacija zahtevaće kratkotrajno povećanje doze.
Prekid dugotrajne terapije
Kod pacijenata koji su primali deksametazon u periodu dužem od 3 nedelje, obustava leka ne sme biti nagla. Način na koji treba redukovati dozu (postepeno smanjivanje tokom nedelja ili meseci) zavisi u velikoj meri od verovatnoće pojave relapsa bolesti usled smanjenja doze sistemski primenjenog glukokortikoida. Stoga, prilikom obustave leka može biti potrebna klinička procena aktivnosti bolesti. Ukoliko je mala verovatnoća relapsa bolesti tokom obustave leka, ali je neizvesna pojava supresije osovine hipotalamus-hipofiza- nadbubrežna žlezda, doza sistemski primenjenog deksametazona se može brzo smanjiti do fizioloških doza. Kada se jednom postigne dnevna doza od oko 1 mg deksametazona, dalje smanjenje doze treba da bude sporije kako bi se omogućio oporavak osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda.
Nagla obustava sistemske terapije deksametazonom, nakon kontinuirane primene do 3 nedelje, je prikladna ako se smatra da je mala verovatnoća relapsa bolesti. Smatra se da je malo verovatno da će nagla obustava deksametazona u dozi do oko 6 mg dnevno tokom 3 nedelje dovesti do klinički značajne supresije osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda kod većine pacijenata.
Postepenu obustavu sistemske terapije deksametazonom, čak i nakon ciklusa u trajanju od 3 nedelje ili kraće, treba razmotriti kod sledećih grupa pacijenata:
Pacijenti, koji su za vreme sistemske terapije izloženi dodatnom stresu kao što su trauma, hirurška intervencija ili infekcija i koji imaju povećan rizik od pojave adrenalne insuficijencije, treba da primaju dodatni deksametazon za sistemsku upotrebu tokom ovog perioda. Ovo uključuje i pacijente koji su završili ciklus sistemske terapije deksametazonom, koji je trajao manje od 3 nedelje, nedelju dana pre pojave stresne situacije. Pacijenti na sistemskoj terapiji deksametazonom koji imaju povećan rizik od pojave adrenalne insuficijencije i koji ne mogu da uzimaju tablete oralno, treba da primaju deksametazon parenteralno u toku ovog perioda.
Kod dugotrajne primene leka, prebrzo smanjenje doze deksametazona može dovesti do akutne adrenalne insuficijencije, hipotenzije i smrti. Specifični simptomi „sindroma obustave“ koji se mogu javiti obuhvataju groznicu (povišenu telesnu temperaturu), mijalgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, bolne kožne čvoriće praćene svrabom i gubitak telesne mase.
Za lečenje Covid-19
Odrasli pacijenti: 6 mg oralno, jednom dnevno, u trajanju do 10 dana.
Pedijatrijski pacijenti (adolescenti uzrasta 12 godina i stariji): preporučena doza je 6 mg oralno, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.
Dužina primene zavisi od kliničkog odgovora i individualnih potreba pacijenta.
Stariji pacijenti, pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega: nije potrebno prilagođavanje doze.
- Preosetljivost na deksametazon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Adrenokortikalna insuficijencija
Adrenokortikalna insuficijencija koju uzrokuje lečenje glukokortikoidima, može, u zavisnosti od doze i dužine lečenja, trajati više meseci, a u nekim slučajevima i duže od godinu dana nakon prekida lečenja. Tokom lečenja deksametazonom zbog određenih stanja fizičkog stresa (ozlede, operacije, porođaj, itd.), može biti potrebno privremeno povećati dozu. Zbog mogućeg rizika kod stresnih stanja treba izraditi ID karticu sa naznačenom kortikosteroidnom terapijom za bolesnike koji su na dugotrajnom lečenju. Takođe, u slučajevima dugotrajne adrenokortikalne insuficijencije, nakon prekida lečenja može biti potrebna primena glukokortikoida u situacijama fizičkog stresa. Akutna adrenokortikalna insuficijencija izazvana terapijom može se minimizirati sporim smanjivanjem doze do planiranog vremena prekida.
Usled imunosupresije, terapija deksametazonom može povećati rizik od bakterijskih, virusnih, parazitarnih, oportunističkih i gljivičnih infekcija. Može maskirati simptome postojeće infekcije i time otežati postavljanje dijagnoze. Može doći do reaktivacije latentnih infekcija, poput tuberkuloze ili hepatitisa B.
Lečenje deksametazonom treba sprovoditi samo u slučaju najjačih indikacija i, po potrebi, primeniti dodatno ciljano antiinfektivno lečenje kod sledećih oboljenja:
Osim toga, lečenje deksametazonom se sme sprovoditi samo kod jakih indikacija i, po potrebi, sprovoditi dodatno specifično lečenje ukoliko postoje:
Perforacija creva
Zbog rizika od perforacije creva, deksametazon se sme primenjivati samo u slučaju hitne indikacije i pod odgovarajućim nadzorom za:
Znakovi peritonealne iritacije nakon gastrointestinalne perforacije mogu izostati kod pacijenata koji primaju velike doze glukokortikoida.
Dijabetes
Kada se deksametazon primenjuje kod dijabetičara, mora se uzeti u obzir veća potreba za insulinom ili oralnim antidijabeticima.
Kardiovaskularni poremećaji
Potrebno je redovno pratiti krvni pritisak tokom lečenja deksametazonom, a posebno tokom primene većih doza i kod pacijenata s visokim krvnim pritiskom koji je teško regulisati. Zbog rizika od pogoršanja treba redovno pratiti bolesnike s teškom insuficijencijom srca.
Moguća je bradikardija kod bolesnika koji se leče visokim dozama deksametazona.
Anafilaktička reakcija
Moguće su ozbiljne anafilaktičke reakcije.
Tendinitis
Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod pacijenata koji istovremeno primenjuju glukokortikoide i fluorohinolone.
Miastenija gravis
Na početku lečenja deksametazonom, moguće je inicijalno pogoršanje već postojeće miastenije gravis.
Vakcinacija
Primena inaktiviranih vakcina je uglavnom moguća. Međutim, treba imati u vidu da na imunološku reakciju, a samim tim i na uspeh vakcinacije, mogu uticati veće doze kortikosteroida.
Savetuju se redovni lekarski pregledi (uključujući pregled vida svaka tri meseca) tokom dugotrajnog lečenja deksametazonom.
Poremećaji metabolizma
Kod primene visokih doza treba osigurati adekvatan unos kalcijuma i ograničen unos natrijuma i pratiti koncentraciju kalijuma u serumu. U zavisnosti od doze i dužine terapije, može se očekivati negativan uticaj na metabolizam kalcijuma, pa se preporučuje profilaksa za osteoporozu. Ovo se pre svega odnosi na koegzistirajuće faktore rizika, kao što su porodična sklonost, starija životna dob, period posle menopauze, nedovoljan unos proteina i kalcijuma, intenzivno pušenje, prekomeran unos alkohola, kao i nedovoljna fizička aktivnost. Prevencija se sastoji od dovoljnog unosa kalcijuma i vitamina D, kao i fizičke aktivnosti. Treba razmotriti dodatno lečenje u slučaju već prisutne osteoporoze.
Obustava terapije
Nakon obustave dugotrajne terapije glukokortikoidima, treba uzeti u obzir sledeće rizike: egzacerbacija ili relaps postojeće bolesti, akutna adrenalna insuficijencija, sindrom obustave kortizola.
Virusne infekcije
Određene virusne bolesti (varičela, rubeola) mogu imati veoma tešku kliničku sliku kod pacijenata lečenih glukokortikoidima. Rizik je naročito povećan kod imunokompromitovanih pacijenata bez preležane varičele i rubeole. Ukoliko su ovi pacijenti tokom terapije deksametazonom bili u kontaktu sa osobama zaraženim varičelom ili rubeolom, treba uvesti profilaktičku terapiju, po potrebi.
Sindrom lize tumora
U postmarketinškom praćenju je kod pacijenata sa hematološkim malignim oboljenjima, nakon primene deksametazona kao monoterapije ili u kombinaciji sa hemoterapeutskim agensima, primećen sindrom lize tumora (TLS). Pacijente sa visokim rizikom od TLS, kao što su pacijenti sa visokim stepenom proliferacije, visokim tumorskim opterećenjem i velikom osetljivošću na citotoksične lekove, treba pažljivo pratiti i preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti.
Poremećaji vida
Prilikom sistemske i lokalne primene kortikosteroida su zabeleženi poremećaji vida. Pacijente kod kojih se jave zamućen vid ili drugi poremećaji vida, treba uputiti oftalmologu radi utvrđivanja uzroka koji su doveli do ispoljavanja simptoma, a koji uključuju kataraktu, glaukom ili retke bolesti poput centralne serozne horioretinopatije (engl. central serous chorioretinopathy), koja je zabeležena nakon sistemske i topiklane primene kortikosteroida.
Feohromocitomska kriza
Feohromocitomska kriza, koja može biti smrtonosna, zabeležena je nakon primene sistemskih kortikosteroida. Kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na feohromocitom ili potvrđeni feohromocitom, kortikosteroide treba primenjivati samo nakon adekvatne procene odnosa rizika i koristi.
Pedijatrijska populacija
Kod dece u fazi rasta treba pažljivo razmotriti odnos koristi i rizika terapije deksametazonom. Trajanje terapije treba da bude ograničeno, a u slučaju dugotrajne terapije periodično.
Prevremeno rođene bebe: dostupni podaci ukazuju na mogućnost dugotrajnih neželjenih reakcija na razvoj nervnog sistema u slučaju rane primene leka (< 96 sati nakon rođenja) kod prevremeno rođene bebe s hroničnom plućnom bolešću, pri početnoj dozi od 0,25 mg/kg dva puta dnevno.
Starije osobe
Pošto starije osobe imaju povećan rizik od razvoja osteoporoze, odnos koristi i rizika terapije dekasametazonom treba pažljivo proceniti.
Napomena o dopingu
Tokom primene deksametazona, doping testovi mogu dati lažno pozitivne rezultate.
Pacijenti sa Covid-19
Kod pacijenata koji već primaju sistemske (oralne) kortikosteroide iz drugih razloga (npr. pacijenti sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća), ali ne zahtevaju oksigenoterapiju, nije potrebno prekidati primenu kortikosteroida.
Ovaj lek sadrži laktozu i glukozu
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Estrogeni (npr. oralni kontraceptivi): može doći do produženja poluvremena eliminacije glukokortikoida i pojačanog efekta.
Antacidi: istovremena primena aluminijum hidroksida ili magnezijum hidroksida može smanjiti resorpciju glukokortikoida i time smanjiti i efikasnost. Primenu ovih lekova treba razdvojiti najmanje 2 sata.
Induktori CYP3A4 (rifampicin, fenotoin, karbamazepin, barbiturati, primidon): efekat kortikoida može biti smanjen.
Inhibitori CYP3A4: očekuje se da istovremena primena CYP3A inhibitora, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, poveća rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Kombinovanu terapiju treba izbegavati, osim kada korist prevazilazi rizik od sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida. U tom slučaju treba pratiti pojavu sistemskih neželjenih efekata kortikosteroida kod pacijenata.
Inhibitori CYP3A4, poput ketokonazola i itrakonazola: efekat kortikosteroida može biti pojačan.
Efedrin: metabolizam glukokortikoida može biti ubrzan, i efikasnost posledično smanjena.
ACE inhibitori: povećan rizik od poremećaja krvne slike.
Srčani glikozidi: deficijencija kalijuma može pojačati efekte glukokortikoida.
Diuretici/laksativi: izlučivanje kalijuma može biti pojačano.
Antidijabetici: hipoglikemijski efekat može biti smanjen.
Derivati kumarina: antikoagulantni efekat može biti smanjen ili povećan. Prilikom istovremene primene može biti potrebno prilagođavanje doze antikoagulanta.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), salicilati i indometacin: povećan je rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.
Nedepolarišući miorelaksansi: miorelaksantni efekat može biti produžen.
Atropin, drugi antiholinergici: dodatno povećanje intraokularnog pritiska se može javiti tokom istovremene primene.
Prazikvantel: kortikosteroidi mogu smanjiti koncentracije prazikvantela u krvi. Hlorohin, hidroksihlorohin, meflohin: povećan je rizik od miopatija, kardiomiopatija. Somatotropin: tokom dugotrajne terapije efekat somatotropina može biti smanjen.
Protirelin: može doći do smanjenog povećanja TSH tokom primene protirelina.
Imunosupresivi: povećana sklonost infekcijama i pogoršanje ili manifestacija latentnih infekcija. Dodatno, za
ciklosporin: povećanje koncentracije ciklosporina u krvi; povećan rizik od konvulzija.
Fluorohinoloni: povećan rizik od poremećaja tetiva.
Ispitivanja: kožne reakcije prilikom alergoloških testitranja mogu biti suprimirane.
Trudnoća
Deksametazon prolazi kroz posteljicu. Tokom trudnoće, naročito u prvom trimestru, deksametazon se može primenjivati samo nakon pažljive procene koristi i rizika.
Poremećaji rasta fetusa prilikom dugotrajne primene glukokortikoida u trudnoći se ne mogu isključiti. Primena kortikosteroida kod gravidnih životinja može uzrokovati abnormalnosti u fetalnom razvoju, uključujući rascep nepca, intrauterino zaostajanje u rastu i razvoju mozga. Ne postoji dokaz da kortikosteroidi dovode do povećane incidence kongenitalnih anomalija, poput rascepa nepca/usne kod ljudi (videti odeljak 5.3). Ukoliko se kortikosteroidi primenjuju u poslednjem trimestru trudnoće, postoji povećan rizik od atrofije bubrežnog korteksa, koja može zahtevati uvođenje i kasniju postepenu obustavu supstitucione terapije kod novorođenčeta.
Dojenje
Glukokortikoidi se izlučuju u majčino mleko. Nisu zabeleženi štetni efekti po novorođenče. Ipak, primena leka mora biti strogo indikovana u periodu laktacije. Ukoliko su potrebne veće doze, dojenje treba obustaviti.
Plodnost
Deksametazon smanjuje biosintezu testosterona i endogenu sekreciju adrenokortikotropnog hormona (ACTH), što deluje na spermatogenezu i ovarijalni ciklus.
Nisu obavljena ispitivanja dejstva na sposobnost upravljanja vozilima i rada sa mašinama.
- Veoma česta (≥1/10)
- Česta (≥1/100 do <1/10)
- Povremena (≥1/1000 do <1/100)
- Retka (≥1/10000 do <1/1000)
Hormonska supstituciona terapija: nizak rizik od neželjenih reakcija pri primeni preporučenih doza.
Farmakoterapija: mogu se javiti sledeća neželjena dejstva, koja zavise od primenjene doze i dužine terapije, pa se njihova učestalost ne može definisati:
Infekcije i infestacije | Maskiranje infekcija, manifestacija i egzacerbacija virusnih, gljivičnih, bakterijskih, parazitarnih i oportunističkih infekcija, |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Umerena leukocitoza, limfocitopenija, |
Poremećaji imunskog sistema | Reakcije preosetljivosti, teške anafilaktičke reakcije, poput aritmija, bronhospazma, hipotenzije ili hipertenzije, cirkulatornog kolapsa, srčanog zastoja, oslabljenje imunskog |
Endokrini poremećaji | Adrenalna supresija i indukcija Kušingovog sindroma (uobičajeni simptomi: lice „okruglo poput meseca“, pletora, gojaznost u predelu |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Retencija natrijuma sa edemima, povećano izlučivanje kalijuma (rizik od aritmija), povećanje telesne mase, intolerancija na glukozu, dijabetes melitus, hiperholesterolemija |
Psihijatrijski poremećaji | Depresija, razdražljivost, euforija, psihoze, |
Poremećaji nervnog sistema | Povišen intrakranijalni pritisak s papiloedemom (pseudotumor cerebri), manifestacije latentne epilepsije, pojačani napadi kod manifestne |
Poremećaji oka | Katarakta, uglavnom sa posteriornim subkapsularnim zamućenjem, glaukom, pogoršanje simptoma povezanih sa ulkusima rožnjače, povećana učestalost virusnih, gljivičnih i bakterijskih inflamacija oka, pogoršanje bakterijske inflamacije rožnjače, ptoza, midrijaza, hemoza, jatrogena perforacija sklere, horioretinopatija, zamućen vid (videti |
Vaskularni poremećaji | Hipertenzija, povećan rizik od ateroskleroze i tromboze, vaskulitis (takođe kao sindrom obustave nakon dugotrajne terapije), povećana |
Gastrointestinalni poremećaji | Gastrointestinalni ulkusi, gastrointestinalno krvarenje, pankreatitis, stomačne nelagode, |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Striae rubra (strije po koži), atrofija, teleangiektazije, petehije, ekhimoza, hipertrihoza, steroidne akne, dermatitis sličan |
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | Miopatija, atrofija i slabost mišića, ostoporoza (dozno-zavisna, moguća i prilikom kratkotrajne primene), aseptična nekroza kostiju, poremećaji tetiva, tendinitis, ruptura tetive, epiduralna lipomatoza, usporen rast kod dece. |
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki | Poremećaji sekrecije polnih hormona (posledično neredovne menstruacije, amenoreja, |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Usporeno zarastanje rana. |
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Nisu poznati slučajevi akutne intoksikacije deksametazonom. U slučaju hroničnog predoziranja, može se očekivati povećana učestalost neželjenih efekata, naročito endokrinih, metaboličkih i elektrolitnih poremećaja (videti odeljak 4.8).
Terapija
Nema raspoloživog antidota.
Farmakoterapijska grupa: Kortikosteroidi za sistemsku primenu, glukokortikoidi
ATC šifra: H02AB02
Lek Dexason sadrži deksametazon kao aktivnu supstancu. Deksametazon je sintetski glukokortikoid koji ima oko 7 puta jače antiinflamatorno dejstvo od prednizolona, a 30 puta od hidrokortizona.
Glukokortikoidi se stvaraju i izlučuju od strane kore nadbubrežne žlezde i predstavljaju bitan deo osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda. U fiziološkim koncentracijama, i prirodni (hidrokortizon ili kortizon) i sintetski (kao što je deksametazon) glukokortikoidi ispoljavaju širok spektar dejstva na različite organske sisteme i tkiva; oni deluju na metabolizam ugljenih hidrata, proteina, lipida i kalcijuma, utiču na balans vode i elektrolita i imaju važnu potpornu ulogu u normalnom funkcionisanju i strukturi kardiovaskularnog sistema i u normalnom funkcionisanju skeletnih mišića.
U ciljnim tkivima, glukokortikoidi se vezuju za proteine specifičnih receptora što, preko ekspresije glukokortikoid-zavisnih gena, dovodi do regulacije sinteze proteina. Kao posledica vremena potrebnog za promene u ekspresiji gena i sintezi proteina, većina dejstava glukokortikoida nisu trenutna, već se ispoljavaju kroz nekoliko sati. Ova činjenica je od kliničkog značaja, jer je primećeno da se povoljna dejstva glukokortikoidne terapije pre ispoljavaju odloženo.
Deksametazon se u terapijske svrhe koristi uglavnom zbog svojih antiiflamatornih i imunosupresivnih karakteristika. Deksametazon praktično nema mineralokortikoidnu aktivnost, što ga čini pogodnim za upotrebu kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom ili hipertenzijom.
Studija RECOVERY (engl. Randomised Evaluation of COVid-19 thERapY)1 je studija koju su inicirali istraživači, individualno randomizovana, kontrolisana, otvorena studija dizajnirana kao studija sa adaptivnom platformom (engl. Adaptive platform trial, APT), koja je sprovedena sa ciljem da ispita efekte potencijalnih terapijskih režima kod hospitalizovanih pacijenata sa COVID-19.
Studija je sprovedena u 176 bolnica u Ujedinjenom Kraljevstvu.
6425 pacijenata je randomizovano da primi ili deksametazon (2104 pacijenta) ili uobičajenu terapiju (4321 pacijent). 89% pacijenata je imalo laboratorijski potvrđenu SARS-COV-2 infekciju.
1www.recoverytrial.net
Pri randomizaciji, 16% pacijenata je bilo na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji ili ekstrakorporalnoj membranskoj oksigenaciji, 60% je primalo samo kiseonik (sa ili bez neinvazivne ventilacije), a 24% pacijenata nije primalo ništa od toga.
Srednja vrednost starosti pacijenata je bila 66,1 ± 15,7 godina. 36% pacijenata su bile žene. 24% pacijenata je u anamnezi imalo dijabetes, 27% srčano oboljenje, a 21% hroničnu bolest pluća.
Primarni parametar praćenja
Mortalitet unutar 28 dana je bio značajno niži u grupi pacijenata koja je primala deksametazon, u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju, sa smrtnim ishodom prijavljenim kod 482 od 2104 pacijenta (22,9%) u grupi koja je primala deksametazon, odnosno 1110 od 4321 (25,7%) u grupi koja je primala uobičajenu terapiju (odnos stopa, 0,83; 95% interval pouzdanosti [engl. confidence interval, CI], 0,75 do 0,93; P <0,001).
U grupi koja je primala deksametazon, učestalost smrtnog ishoda je bila niža u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju, kod pacijenata koji su bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji (29,3% u odnosu na 41,4%; odnos stopa, 0,64; 95% CI, 0,51 do 0,81), kao i kod pacijenata koji su primali dodatni kiseonik bez invazivne mehaničke ventilacije (23,3% u odnosu na 26,2%; odnos stopa, 0,82; 95% CI, 0,72 do 0,94).
Nije bilo jasnog efekta deksametazona kod pacijenata koji nisu primali nikakvu respiratornu potporu u trenutku randomizacije (17,8% u odnosu na 14,0%; odnos stopa, 1,19; 95% CI, 0,91 do 1,55).
Sekundarni parametri praćenja
Pacijenti iz grupe koja je primala deksametazon su imali kraće trajanje hospitalizacije u odnosu na grupu koja je primala uobičajenu terapiju (medijana 12 dana u odnosu na 13 dana) i imali su veću verovatnoću da budu otpušteni živi iz bolnice unutar 28 dana (odnos stopa, 1,10; 95% CI, 1,03 do 1,17).
U skladu sa primarnim parametrom praćenja, najizraženiji efekat vezan za otpuštanje iz bolnice unutar 28 dana je primećen među pacijentima koji su bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji u trenutku randomizacije (odnos stopa 1,48; 95% CI 1,16, 1,90), potom kod pacijenata koji su primali samo kiseonik (odnos stopa, 1,15; 95% CI 1,06 – 1,24), dok kod pacijenata koji nisu primali kiseonik nije zabeležen korisan efekat (odnos stopa, 0,96; 95% CI 0,85 – 1,08).
Ishod | Deksametazon (N=2104) | Uobičajena terapija (N=4321) | Odnos stopa ili rizika |
br./ukupan br. pacijenata (%) | |||
Primarni ishod | |||
Mortalitet unutar 28 dana | 482/2104 (22,9) | 1110/4321 (25,7) | 0,83 (0,75-0,93) |
Sekundarni ishod | |||
Otpust iz bolnice unutar 28 dana | 1413/2104 (67,2) | 2745/4321 (63,5) | 1,10 (1,03-1,17) |
Invazivna mehanička ventilacija ili | 456/1780 (25,6) | 994/3638 (27,3) | 0,92 (0,84-1,01) |
Invazivna mehanička ventilacija | 102/1780 (5,7) | 285/3638 (7,8) | 0,77 (0,62-0,95) |
Smrt | 387/1780 (21,7) | 827/3638 (22,7) | 0,93 (0,84-1,03) |
* Odnosi stopa su prilagođeni za godine života u odnosu na ishode mortaliteta unutar 28 dana i otpusta iz bolnice unutar 28 dana. Odnosi rizika su prilagođeni za godine života u odnosu na ishod primanja invazivne mehaničke ventilacije ili smrti i njenih subkomponenti.
† Iz ove kategorije su isključeni pacijenti koji su u trenutku randomizacije već bili na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji.
Bezbednost
Zabeležena su 4 ozbiljna neželjena događaja (engl. Serious adverse events, SAE) povezana sa primenom leka u studiji: dva SAE su bila hiperglikemija, jedan SAE je bio steroidima indukovana psihoza, a jedan SAE je bio krvarenje iz gornjih delova gastrointestinalnog trakta. Svi neželjeni događaji su sanirani.
Analiza podgrupa
Uticaj deksametazona na mortalitet unutar 28 dana, prema godinama života i respiratornoj potpori u trenutku randomizacije2
Deksametazon | Uobičajena terapija | RR (95% Cl) | ||
Bez kiseonika (χ12= 0,70; p=0,40) | ||||
<70 | 10/197 (5,1%) | 18/462 (3,9%) | 1,31 (0,60-2,83) | |
≥70, <80 | 25/114 (21,9%) | 35/224 (15,6%) | 1,46 (0,88-2,45) | |
≥80 | 54/190 (28,4%) | 92/348 (26,4%) | 1,06 (0,76-1,49) | |
Međuzbir | 89/501 (17,8%) | 145/1034 (14,0%) | 1,19 (0,91-1,55) | |
Samo kiseonik (χ12= 2,54; p=0,11) | ||||
<70 | 53/675 (7,9%) | 193/1473 (13,1%) | 0,58 (0,43-0,78) | |
≥70, <80 | 104/306 (34,0%) | 178/531 (33,5%) | 0,98 (0,77-1,25) | |
≥80 | 141/298 (47,3%) | 311/600 (51,8%) | 0,85 (0,70-1,04) | |
Međuzbir | 298/1279 (23,3%) | 682/2604 (26,2%) | 0,82 (0,72-0,94) | |
Mehanička ventilacija (χ12= 0,28; p=0,60) | ||||
<70 | 66/269 (24,5%) | 217/569 (38,1%) | 0,61 (0,46-0,81) | |
≥70, <80 | 26/49 (53 ,1%) | 58/104 (55,8%) | 0,85 (0,53-1,34) | |
≥80 | 3/6 (50,0%) | 8/10 (80,0%) | 0,39 (0,10-1,47) | |
Međuzbir | 95/324 (29,3%) | 283/683 (41,4%) | 0,64 (0,51-0,81) | |
Svi učesnici | 482/2104 (22,9%) | 1110/4321 (25,7%) | 0,83 (0,75-0,93) | |
p <0,001 | ||||
Deksametazon | Uobičajena terapija bolja |
Uticaj deksametazona na mortalitet unutar 28 dana, prema respiratornoj potpori u trenutku randomizacije i bilo kojoj hroničnoj bolesti u anamnezi3
Deksametazon | Uobičajena terapija | RR (95% CI) | ||
Bez kiseonika χ12 = 0,08; p=0,78 | ||||
Prethodna bolest | 65/313 (20,8%) | 100/598 (16,7%) | 1,22 (0,89-1,66) | |
Bez prethodne bolesti | 24/188 (12,8%) | 45/436 (10,3%) | 1,12 (0,68-1,83) | |
Međuzbir | 89/501 (17,8%) | 145/1034 (14,0%) | 1,19 (0,91-1,55) | |
Samo kiseonik (χ1 = 2,05; p=0,15) | ||||
Prethodna bolest | 221/702 (31,5%) | 481/1473 (32,7%) | 0,88 (0,75-1,03) | |
Bez prethodne bolesti | 77/577 (13,3%) | 201/1131 (17,8%) | 0,70 (0,54-0,91) | |
Međuzbir | 298/1279 (23,3%) | 682/2604 (26,2%) | 0,82 (0,72-0,94) | |
Mehanička ventilacija (χ12 = 1,52; p=0,22) | ||||
Prethodna bolest | 51/159 (32,1%) | 150/346 (43,4%) | 0,75 (0,54-1,02) | |
Bez prethodne bolesti | 44/165 (26,7%) | 133/337 (39,5%) | 0,56 (0,40-0,78) | |
Međuzbir | 95/324 (29,3%) | 283/683 (41,4%) | 0,64 (0,51-0,81) | |
Svi učesnici | 482/2104 (22,9%) | 1110/4321 (25,7%) | 0,83 (0,75-0,93) | |
p <0,001 | ||||
Deksametazon bolji | Uobičajena terapija bolja |
2, 3 (izvor: Horby P. et al., 2020; https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.06.22.20137273v1; doi: https://doi.org/10.1101/2020.06.22.20137273)
Resorpcija
Deksametazon se brzo i dobro (oko 80%) resorbuje nakon oralne primene. Maksimalne koncentracije leka u plazmi se postižu 1 – 2 sata nakon unošenja.
Distribucija
Deksametazon se vezuje (do 77%) za proteine plazme, uglavnom za albumin. Deksametazon se u velikoj meri distribuira u jetru, bubrege i nadbubrežne žlezde.
Biotransformacija i eliminacija
Metabolizam leka u jetri je spor i uglavnom se izlučuje putem urina, većinom u formi nekonjugovanih steroida. Poluvreme eliminacije leka iz plazme iznosi 3,0 – 4,5 sata. Međutim, s obzirom na to da dejstvo traje znatno duže od koncentracije steroida u plazmi, poluvreme eliminacije iz plazme je od malog značaja i upotreba biološkog poluvremena je mnogo primenjivija. Biološko poluvreme deksametazona iznosi 36 – 54 sati. Stoga, primena deksametazona je naročito pogodna u stanjima gde je poželjna kontinuirana aktivnost glukokortikoida.
U studijama na životinjama, pojava rascepa nepca zabeležena je kod pacova, miševa, hrčaka, kunića, pasa i primata; nije zabeležena kod konja i ovaca. U nekim slučajevima ove divergencije su bile kombinovane sa oštećenjima centralnog nervnog sistema i srca. Kod primata, nakon izlaganja, zabeležena su dejstva na mozak. Pored ovoga, intrauterini rast može biti usporen. Sva ova dejstva su uočena pri visokim dozama leka.
Laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; glukoza, bezvodna; magnezijum-stearat.
Nije primenljivo.
5 godina.
Čuvati na temperaturi do 25 °C u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Unutrašnje pakovanje je AL/PVC/PVC blister.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 5 blistera sa po 10 tableta (50 tableta) i Uputstvo za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Dexason sadrži aktivnu supstancu deksametazon, i pripada grupi lekova koji se zovu kortikosteroidi. Kortikosteroidi su prirodni hormoni koji omogućavaju normalno funkcionisanje organizma. Podsticanje rada organizma, dodatkom leka Dexason, predstavlja efikasan način u lečenju različitih bolesti koje su praćene zapaljenjem. Svojim dejstvom smanjuje zapaljenje, koje može pogoršati bolest.
Lek Dexason se mora primenjivati redovno kako bi njegova iskoristljivost bila najveća. Lek Dexason se primenjuje za:
Lek Dexason se koristi za lečenje COVID 19 kod odraslih osoba i adolescenata (uzrasta 12 godina i starijih, sa telesnom masom od najmanje 40 kg) sa otežanim disanjem i potrebom za terapijom kiseonikom.
Upozorenja i mere opreza
Obratite se svom lekaru pre nego što uzmete lek Dexason.
Terapija glukokortikoidima može dovesti do smanjene funkcije nadbubrega (nedovoljnog stvaranja glukokortikoida u organizmu); u zavisnosti od primenjene doze i trajanja terapije, ovo može trajati nekoliko meseci, a u pojedinačnim slučajevima i duže od godinu dana nakon obustave leka. Ukoliko tokom lečenja glukokortikoidima budete izloženi izraženom fizičkom stresu (poput bolesti praćenom groznicom (povišenom telesnom temperaturom) , nezgoda ili operacija, porođaja, itd.), obavestite lekara o terapiji koju koristite. Može biti potrebno privremeno povećanje dnevne doze deksametazona. Čak i u slučajevima produžene smanjene funkcije nadbubrega nakon obustave terapije, u stanjima fizičkog stresa može biti neophodna primena glukokortikoida.
Kako bi se izbegla akutna insuficijencija nadbubrega povezana sa terapijom, u slučajevima kada se planira obustava lečenja, Vaš lekar će odrediti režim postepenog smanjivanja doze leka, koji treba strogo da poštujete.
Usled supresije imunskog sistema, terapija lekom Dexason može povećati rizik od bakterijskih, virusnih, parazitarnih, oportunističkih i gljivičnih infekcija. Može maskirati simptome i znakove postojeće ili infekcije u razvoju, čime otežava njihovo prepoznavanje.
U dole navedenim oboljenjima, lek Dexason se može primeniti jedino ukoliko lekar to smatra neophodnim. Ukoliko je potrebno, takođe treba primeniti antiinfektivne lekove.
Posebno praćenje je potrebno prilikom istovremene terapije lekom Dexason kod sledećih oboljenja:
Usled rizika od perforacije creva, lek Dexason se kod sledećih stanja može primeniti jedino ukoliko postoje odgovarajući medicinski razlozi i odgovarajuće praćenje:
Kod pacijenata koji primaju visoke doze glukokortikoida, znaci iritacije peritoneuma nakon gastrointestinalne perforacije mogu izostati.
Kod pacijenata sa dijabetesom je potrebna redovna kontrola metabolizma. Treba razmotriti mogućnost povećanja doze lekova za terapiju dijabetesa (insulin, oralni antidijabetici).
Potrebno je pažljivo praćenje pacijenata sa veoma visokim krvnim pritiskom i/ili teškom srčanom insuficijencijom, zbog rizika od pogoršanja stanja.
Visoke doze leka Dexason mogu usporiti srčani rad.
Mogu se javiti teške anafilaktičke reakcije (prekomerna aktivnost imunskog sistema).
Prilikom istovremene primene leka Dexason i fluorohinolona (antibiotika) povećan je rizik od poremećaja tetiva, zapaljenja i rupture tetiva.
Pri lečenju određene forme paralize mišića (miastenija gravis), na početku terapije može doći do pogoršanja simptoma.
Dugotrajna primena deksametazona, čak i u malim dozama, povećava rizik od infekcija, čak i onim mikroorganizmima koji inače retko izazivaju infekcije (oportunističke infekcije). Istovremeno, znaci infekcije mogu biti maskirani, što otežava dijagnostikovanje postojeće ili infekcije u razvoju.
Primena vakcina poreklom od mrtvih patogena (inaktivirane vakcine) je u većini slučajeva moguća. Međutim, treba imati na umu da imunski odgovor i uspešnost vakcinacije mogu biti narušeni pri primeni visokih doza kortikosteroida.
Tokom dugotrajne terapije lekom Dexason su potrebni redovni lekarski pregledi (uključujući pregled oftalmologa).
Potreban je odgovarajući unos kalijuma (npr. povrće, banane) i ograničen unos soli, naročito pri dugotrajnoj terapiji visokim dozama leka Dexason. Vaš lekar će pratiti nivo kalijuma u krvi.
Zavisno od primenjene doze i trajanja terapije, može se očekivati negativan uticaj na metabolizam kalcijuma. Stoga se preporučuje prevencija osteoporoze. Ovo se naročito odnosi na pacijente sa prisutnim faktorima rizika, poput porodične predispozicije, starije životne dobi, neadekvatnog unosa proteina i kalcijuma, intenzivnog pušenja, prekomerne konzumacije alkohola, postmenopauzalnog perioda i nedostatka fizičke aktivnosti. Prevencija obuhvata adekvatan unos kalcijuma i vitamina D i fizičku aktivnost. U slučaju postojeće osteoporoze, lekar može razmotriti terapiju lekovima.
Nakon obustave dugotrajne terapije glukokortikoidima, treba imati na umu sledeće rizike: relaps ili pogoršanje postojeće bolesti, akutna insuficijencija nadbubrega, sindrom obustave kortizona.
Virusna oboljenja (rubeola, varičela) mogu biti teškog oblika kod pacijenata na terapiji lekom Dexason. Pacijenti sa oslabljenim imunskim sistemom koji nisu preležali rubeolu i varičelu naročito povećan rizik. Ukoliko ovi pacijenti dođu u kontakt sa osobama zaraženim rubeolom ili varičelom tokom primene leka Dexason, odmah treba da se jave lekaru koji će, ukoliko je potrebno, uvesti odgovarjuću preventivnu terapiju.
Kod pacijenata sa malignim oboljenjem krvi se mogu javiti simptomi sindroma lize tumora, koji uključuju grčeve u mišićima, slabost mišića, konfuziju, poremećaje ili gubitak vida, nedostatak daha. Obratite se lekaru ako Vam se jave zamućen vid ili drugi poremećaji vida.
Tokom primene leka Dexason, može se javiti feohromocitomna kriza, koja može biti sa smrtnim ishodom. Feohromocitom je redak tumor nadbubrežne žlezde. Krizu prate sledeći simptomi: glavobolja, znojenje, palpitacije i visok krvni pritisak. Ukoliko Vam se pojave ovi simptomi, odmah se javite lekaru.
Deca i adolescenti
Usled rizika od usporenog rasta, lek Dexason se deci sme primenjivati samo kada postoje opravdani medicinski razlozi, a tokom dugotrajne terapije je potreban redovna kontrola rasta. Terapiju lekom Dexason treba vremenski ograničiti ili sprovesti alternativno (npr. primena leka svaki drugi dan, a zatim u duploj dozi).
Deksametazon ne treba koristiti rutinski kod prevremeno rođenih beba sa problemima sa disanjem.
Stariji pacijenti
Kod starijih pacijenata takođe treba pažljivo proceniti odnos koristi i rizika, zbog povećanog rizika od osteoporoze.
Napomena o dopingu
Tokom primene deksametazona, doping testovi mogu dati lažno pozitivne rezultate.
Drugi lekovi i Dexason
Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste donedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se nabavljaju bez lekarskog recepta, kao i biljne lekove.
Uticaj drugih lekova na dejstvo leka Dexason
Uticaj leka Dexason na efekte drugih lekova
Efekti na ispitivanja
Glukokortikoidi mogu smanjiti kožne reakcije pri alergološkim testiranjima.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ako ste trudni ili dojite, mislite da bi mogli biti trudni ili planirate trudnoću, obratite se svom lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Trudnoća
Deksametazon prolazi kroz posteljicu. Tokom trudnoće, naročito u prvom trimestru, deksametazon se može primenjivati samo nakon pažljive procene koristi i rizika. Stoga žene treba da obaveste lekara ako su trudne ili planiraju trudnoću. Poremećaji rasta fetusa prilikom dugotrajne primene glukokortikoida u trudnoći se ne mogu isključiti. Ukoliko se glukokortikoidi primenjuju u poslednjem trimestru trudnoće, postoji rizik od smanjene aktivnosti kore nadbubrega, koja može zahtevati uvođenje i kasniju postepenu obustavu supstitucione terapije kod novorođenčeta.
Dojenje
Glukokortikoidi, uključujući deksametazon, prelaze u majčino mleko. Nisu utvrđeni štetni efekti po novorođenče. Međutim, potrebu za terapijom tokom dojenja treba pažljivo razmotriti. Ukoliko je potrebna primena visokih doza za lečenje pristnog oboljenja, treba obustaviti dojenje. Odmah se obratite lekaru.
Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama
Nije poznato da lek Dexason utiče na upravljanje vozilima i rukovanjem mašinama.
Lek Dexason sadrži laktozu i glukozu
Lek Dexason sadrži laktozu i glukozu. U slučaju netolerancije (nepodnošenja) na pojedine šećere, obratite se svom lekaru pre upotrebe ovog leka.
Lek Dexason uzimajte uvek tačno onako kako Vam je objasnio lekar. Pročitajte uputstvo i ako niste sigurni posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Uobičajena doza za odrasle
Sa poboljšanjem stanja lekar može smanjiti dozu, obično na jednu jutarnju dozu ili jednom na dva dana.
Za lečenje COVID-19
Odrasli pacijenti primaju dozu od 6 mg jednom dnevno, oralno, u trajanju do 10 dana.
Primena kod adolescenata
Pedijatrijski pacijenti (adolescenti od 12 godina i stariji): preporučena doza je 6 mg oralno, jednom dnevno u trajanju do 10 dana.
Ako ste uzeli više leka Dexason nego što treba
Ukoliko ste uzeli više leka Dexason nego što je trebalo, odmah obavestite svog lekara ili idite u bolnicu. Sa sobom obavezno ponesite kutiju sa lekom kako bi lekar mogao da utvrdi koliko ste tačno leka uzeli.
Ako ste zaboravili da uzmete lek Dexason
Ako ste zaboravili dozu uzmite lek čim se setite. Međutim, ako je skoro vreme za sledeću dozu, preskočite zaboravljenu dozu. Nikada ne uzimajte duplu dozu (dve doze odjednom) da nadomestite to što ste zaboravili da uzmete lek.
Ako naglo prestanete da uzimate lek Dexason
Nagli prekid primene leka Dexason može biti opasan, zbog toga se obavezno posavetujte sa svojim lekarom ukoliko je potrebno da prekinete terapiju. Po savetu lekara doza leka se smanjuju postepeno do prekida terapije. U slučaju naglog prekida terapije može doći do pojave niskog krvnog pritiska, a u nekim slučajevima i do ponovne pojave osnovne bolesti.
Takođe je moguća pojava „sindroma obustave leka“. Simptomi obustave leka mogu biti: groznica, bol u mišićima i zglobovima, upala sluznice nosa, gubitak u težini, svrab po koži i konjunktivitis - upala vežnjače (konjunktive). Ako prebrzo prekinete lečenje i jave se neki od navedenih simptoma, morate razgovarati sa svojim lekarom što je pre moguće.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni leka Dexason obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Prilikom primene leka u okviru hormonske susptitucione terapije, rizik od neželjenih dejstava je nizak pri primeni preporučenih doza. Međutim, kada se primenjuje u dužem vremenskom periodu, naročito u visokim dozama, mogu se očekivati neželjena dejstva različitog stepena, ali se njihova učestalost ne može definisati.
Infekcije i infestacije
Maskiranje infekcija, manifestacija i pogoršanje virusnih, gljivičnih, bakterijskih, parazitarnih i oportunističkih infekcija, aktivacija infekcije glistama.
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Promene broja krvnih ćelija (povećan broj belih krvnih ćelija ili svih krvnih ćelija, smanjen broj određenih belih krvnih ćelija).
Poremećaji imunskog sistema
Reakcije preosetljivosti, teške anafilaktičke reakcije, poput poremećaja srčanog ritma, bronhospazma (spazam glatkih mišića bronhija), visokog ili niskog krvnog pritiska, cirkulatornog kolapsa, srčanog zastoja, slabljenje imunskog sistema.
Endokrini poremećaji
Kušingov sindrom (uobičajeni simptomi: lice „okruglo poput meseca“, pletora, gojaznost u predelu trupa).
Poremećaji metabolizma i ishrane
Povećanje telesne mase, povećana koncentracija šećera u krvi, povećane vrednosti lipida u krvi (holesterola i triglicerida), povećana koncentracija natrijuma uz otok (edem), nedostatak kalijuma usled povećanog izlučivanja (može izazvati poremećaje srčanog ritma), povećan apetit.
Psihijatrijski poremećaji
Depresija, razdražljivost, euforija (osećaj preterane sreće), psihoze, manija, halucinacije (priviđanje stvari i glasova koji ne postoje), emocionalna nestabilnost, anksioznost, poremećaji sna, suicidalne ideje.
Poremećaji nervnog sistema
Povišen intrakranijalni pritisak, pojava ranije neprepoznate epilepsije, učestaliji napadi kod utvrđene epilepsije.
Poremećaji oka
Povećanje intraokularnog pritiska (glaukom), zamućenje očnog sočiva (katarakta), pogoršanje ulkusa rožnjače, učestala pojava ili pogoršanje zapaljenja oka izazvanog virusima, bakterijam ili gljivicama, pogoršanje bakterijskog zapaljenja rožnjače, spušteni kapci, proširene zenice, otok konjunktive, perforacija beonjače, poremećaji vida, gubitak vida, zamućen vid.
Vaskularni poremećaji
Povišen krvni pritisak, povećan rizik od ateroskleroze (sužavanje krvnih sudova usled nakupljanja masnih naslaga u njima) i tromboze (stvaranje krvnih ugrušaka), zapaljenje krvnih sudova (takođe kao sindrom obustave nakon dugotrajne terapije), povećana krtost kapilara.
Gastrointestinalni poremećaji
Gastrointestinalni ulkusi (čir), gastrointestinalno krvarenje, zapaljenje pankreasa, stomačne nelagode, štucanje.
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Strije, istanjenje kože, teleangiektazija (vidljivi mali krvni sudovi na ograničenoj površini kože), povećana sklonost ka stvaranju modrica, tačkasto krvarenje kože, povećana maljavost, akne, zapaljenske promene kože na licu, naročito oko usta, nosa i očiju, promene pigmentacije kože.
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Oboljenja mišića, slabost mišića i gubitak mišićne mase, gubitak koštane gustine (osteoporoza) su dozno- zavisni i mogući čak i pri kratkotrajnoj primeni, druge forme gubitka kostiju (osteonekroza), poremećaji tetiva, tendinitis (zapaljenje tetive), ruptura tetive, masne naslage u kičmi (epiduralna lipomatoza), usporen rast kod dece.
Napomena:
Prebrzo smanjenje doze nakon dugotrajne terapije može izazvati simptome poput bola u mišićima i zglobovima.
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Poremećaji sekrecije polnih hormona (posledično neredovne menstruacije, amenoreja (izostanak menstruacije), hirzutizam (preterana maljavost), impotencija).
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Usporeno zarastanje rana.
Ukoliko se jave gastroinestinalne tegobe, bol u leđima, ramenu ili kuku, psihijatrijski poremećaji, abnormalne fluktuacije koncentracije glukoze u krvi (kod dijabetičara) ili drugi poremećaji, odmah obavestite lekara.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Dexason posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage.
Neupotrebljeni lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljene lekovi od građana. Neupotrebljeni lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Sadržaj aktivne supstance:
jedna tableta sadrži 0,5 mg deksametazona.
Sadržaj pomoćnih supstanci:
laktoza, monohidrat; skrob, kukuruzni; glukoza, bezvodna; magnezijum–stearat.
Kako izgleda lek Dexason i sadržaj pakovanja
Tableta
Okrugle tablete ravnih površina, bele do skoro bele boje, sa naznačenom podeonom linijom na jednoj strani. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.
Unutrašnje pakovanje je ALU/PVC/PVC blister.
Spoljašnje pakovanje je složiva kutija u kojoj se nalazi 5 blistera sa po 10 tableta (50 tableta) i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
GALENIKA AD BEOGRAD, Batajnički drum b.b., Beograd, Republika Srbija
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Februar, 2023.
Režim izdavanja leka:
Lek se izdaje uz lekarski recept.
Broj i datum dozvole:
515-01-00375-22-001 od 23.02.2023.