Elfonis® 400mg film tableta

Lek Elfonis, film tablete indikovan je za lečenje pacijenata starijih od 18 godina sa sledećim infekcijama uzrokovanim osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1). Moksifloksacin treba koristiti samo kada se upotreba antibiotika koji se obično preporučuju za inicijalnu terapiju ovih infekcija smatra neprikladnom ili kada je ta terapija bila neefikasna:

• Akutni bakterijski sinuzitis (adekvatno dijagnostikovan)
• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis
• Vanbolnička pneumonija, izuzev teških oblika
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice (npr. infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena, uključujući salpingitis i endometritis) bez udruženog tuboovarijalnog ili pelvičnog apscesa.

Upotreba Elfonis, film tableta se ne preporučuje kao monoterapija blage do umerene inflamatorne bolesti male karlice, već treba da se daje u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibiotikom (npr. cefalosporinom) zbog porasta rezistencije Neisseria gonorrhoeae na moksifloksacin, izuzev u situacijama kada se može isključiti postojanje moksifloksacin-rezistentne Neisseria gonorrhoeae (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Kod pacijenata kod kojih je postignuto poboljšanje nakon inicijalne intravenske primene moksifloksacina, terapija može da se završi film tabletama moksifloksacina, u sledećim indikacijama:

• Vanbolnička pneumonija
• Komplikovane infekcije kože i struktura kože.

Lek Elfonis, film tableta ne treba koristiti za inicijalno lečenje infekcija kože i kožnih struktura bilo koje vrste ili teških oblika vanbolničke pneumonije.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o adekvatnoj primeni antibiotika.

Doziranje kod odraslih

Preporučena doza je jedna film tableta od 400 mg, jednom dnevno.

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do ozbiljnim oštećenjem bubrežne funkcije ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (za detaljnije informacije videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Druge posebne grupe pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata (< 18 godina). Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljak 4.3).

Način primene

Film tablete treba progutati cele, sa dovoljnom količinom tečnosti, nezavisno od obroka.

Trajanje terapije

Trajanje terapije Elfonis, film tabletama treba da bude:

• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis 5 - 10 dana
• Vanbolnička pneumonija 10 dana
• Akutni bakterijski sinuzitis 7 dana
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice 14 dana

Moksifloksacin, film tablete su, u kliničkim ispitivanjima, primenjivane do 14 dana.

Sekvencijalna terapija (oralna terapija nakon intravenske)

U kliničkim studijama sa sekvencijalnom terapijom većina pacijenata je sa intravenske terapije prevedena na oralnu u roku od 4 dana (kod vanbolničke pneumonije) ili 6 dana (kod komplikovanih infekcija kože i stuktura kože). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7 - 14 dana za vanbolničku pneumoniju i 7 - 21 dan za komplikovane infekcije kože i struktura kože.

Preporučenu dozu (400 mg jednom dnevno) i trajanje terapije za odgovarajuću indikaciju ne treba prekoračiti.

• Preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
• Pacijenti mlađi od 18 godina.
• Pacijenti koji imaju oboljenje/oštećenje tetiva vezano za terapiju hinolonima u istoriji bolesti.

I u pretkliničkim i u kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca nakon izlaganja moksifloksacinu, u vidu produženja QT intervala. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala
• poremećajima elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalijemije
• klinički značajnom bradikardijom
• klinički značajnom insuficijencijom srca sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore
• simptomatskim aritmijama u istoriji bolesti.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti takođe odeljak 4.5).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa povećanim vrednostima transaminaza za više od 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti.

Primenu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su prethodno imali ozbiljne neželjene reakcije kada su primali lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje tih pacijenata moksifloksacinom se sme započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti takođe odeljak 4.3).

Korist od terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu teške, treba proceniti u zavisnosti od podataka navedenih u odeljku upozorenja i mere opreza.

Produženje QTc intervala i klinička stanja koja su povezana sa potencijalnim produženjem QTc intervala Kod nekih pacijenata moksifloksacin uzrokuje produženje QTc intervala na elektrokardiogramu (EKG). Na osnovu analize EKG zapisa u sklopu kliničkih ispitivanja, QTc produženje izazvano moksifloksacinom bilo je 6 ± 26 ms, odnosno 1,4% u odnosu na početne vrednosti. Obzirom da su žene podložnije dužim bazalnim vrednostima QTc intervala u poređenju sa muškarcima, one mogu biti osetljivije na lekove koji produžavaju QTc interval. Stariji pacijenti takođe mogu biti osetljiviji na promene QT intervala izazvane lekovima.

Kod pacijenata na terapiji moksifloksacinom treba oprezno davati lekove koji smanjuju koncentracije kalijuma u krvi (videti takođe odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata (posebno žena i starijih pacijenata) sa predispozicijom ka aritmijama, kao što je akutna ishemija miokarda ili produženje QT intervala, jer to može da dovede do povećanog rizika od ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja (videti takođe odeljak 4.3). Stepen produženja QT intervala raste sa povećanjem koncentracija leka. Zbog toga, preporučena doza ne sme biti prekoračena.

Ako se u toku lečenja moksifloksacinom javi srčana aritmija, treba prekinuti terapiju i uraditi EKG.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Prijavljena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučajevima kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti, terapiju moksifloksacinom treba prekinuti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teški poremećaji jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate svom lekaru.

Ukoliko se jave znaci poremećaja funkcije jetre treba uraditi testove funkcije jetre/ispitivanja.

Ozbiljne bulozne reakcije na koži

Prijavljeni su slučajevi buloznih reakcija na koži kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza kod primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da, ukoliko se pojave reakcije na koži i/ili sluzokoži, odmah konsultuju svog lekara pre nego što nastave sa terapijom.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Ove lekove treba oprezno koristiti kod pacijenata sa poremećajima CNS-a ili u prisustvu drugih faktora rizika koji mogu da stvore predispoziciju za

pojavu konvulzija ili da snize prag za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju moksifloksacinom treba prekinuti i započeti odgovarajuću terapiju.

Dugotrajne, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne ozbiljne neželjene reakcije

Prijavljeni su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koji traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilno ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite sisteme organa, a ponekad i više njih (mišićno-koštani, nervni, psihijatrijski i čulni) kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od starosti i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva, primenu moksifloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru.

Periferna neuropatija

Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone. Pacijente koji se leče moksifloksacinom, treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se pojave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, trnjenja, utrnulost ili slabost kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli i samopovređivanja, kao što su pokušaji samoubistva (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, primenu moksifloksacina treba prekinuti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihijatrijskim poremećajimau istoriji bolesti.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa povezani sa primenom antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu sa Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa povezanih sa upotrebom antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Tendinitis i ruptura tetiva

Tendinitis i ruptura tetive (naročito Ahilove, ali i drugih), ponekad bilateralni, mogu nastati već i nakon 48 sati od početka lečenja hinolonima i fluorohinolonima, a njihov je nastanak prijavljen čak i do nekoliko meseci nakon prestanka lečenja (videti odeljke 4.3 i 4.8). Rizik od tendinitisa i rupture tetive povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata sa transplantiranim solidnim ogranima i onih koji se istovremeno leče kortikosteroidima. Stoga, istovremenu primenu kortikosteroida treba izbegavati.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolnog oticanja, zapaljenja) treba prekinuti lečenje moksifloksacinom i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Zahvaćen(e) ekstremitet(e) treba lečiti na odgovarajući način (npr. imobilizacijom). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih. Stoga se fluorohinoloni smeju koristiti samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj istoriji bolesti ili kod pacijenata kojima je predhodno dijagnostikovana

aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfanov sindrom, vaskularni Ehlers-Danlos-ov sindrom, Takayasu arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behčetova bolest, hipertenzija, postavljena dijagnoza ateroskleroze). Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa, odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa bubrežnim poremećajima, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaji vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi poremećaj na očima, treba odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Disglikemija

Kao kod svih hinolona, promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju su bile prijavljene (videti odeljak 4.8), najčešće kod pacijenata obolelih od dijabetesa koji su na istovremenoj terapiji oralnim antidijabeticima (npr. glibenklamid) ili sa insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata obolelih od dijabetesa, preporučuje se pažljivo praćenje koncentracija glukoze u krvi.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Pokazano je da hinoloni izazivaju fotosenzitivne reakcije kod pacijenata. Međutim, u kliničkim studijama je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV-zracima i dugotrajnoj i/ili jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj istoriji bolesti imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno koristiti kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa inflamatornom bolešću male karlice

Lečenje moksifloksacin film tabletama od 400 mg se ne preporučuje kod pacijentkinja sa komplikovanom inflamatornom bolešću male karlice (npr. sa pridruženim tuboovarijalnim ili pelvičnim apscesom). U ovom slučaju je neophodna intravenska terapija.

Inflamatorna bolest male karlice može biti izazvana sa Neisseria gonorrhoeae koja je rezistentna na fluorohinolone. U ovim slučajevima, empirijski moksifloksacin treba primeniti zajedno sa drugim odgovarajućim antibiotikom (npr. cefalosporinom), osim u situacijama kada se može isključiti postojanje moksifloksacin-rezistentne Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko nakon tri dana lečenja ne dođe do kliničkog poboljšanja, treba ponovo razmotriti terapiju.

Pacijenti sa posebnim komplikovanim infekcijama kože i potkožnog tkiva

Klinička efikasnost intravenske primene moksifloksacina u lečenju teških infekcija kod opekotina, fascitisa i infekcija dijabetsnog stopala sa osteomijelitisom nije utvrđena.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može da interferira sa rezultatima testa kulture za Mycobacterium spp., i usled supresije rasta mikobakterija, može uzrokovati lažno negativne rezultate u uzorcima uzetim od pacijenata koji trenutno primaju moksifloksacin.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog neželjenih dejstava moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3), moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Interakcije sa lekovima

Aditivno dejstvo na produženje QT intervala između moksifloksacina i drugih lekova koji mogu da produže QTc interval se ne može isključiti. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana istovremena upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima (videti takođe i odeljak 4.3):

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid)
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
• triciklični antidepresivi
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin)
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin)
• ostali (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje koncentracije kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme [velike doze], kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Potrebno je napraviti pauzu od oko 6 h između uzimanja lekova koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone (npr. antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, tablete didanozina, sukralfat i lekovi koji sadrže gvožđe ili cink) i moksifloksacina.

Istovremena primena aktivnog uglja i oralne doze moksifloksacina od 400 mg dovodi do izrazito smanjene resorpcije i sistemske bioraspoloživosti leka za preko 80%. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba ova dva leka (osim u slučaju predoziranja, videti takođe odeljak 4.9).

Nakon primene ponovljenih doza kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili minimalnu koncentraciju pre primene naredne doze (tzv. „trough level”). Nisu potrebne posebne mere opreza kod istovremene primene sa digoksinom.

U studijama sprovedenim kod dobrovoljaca sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali oralno moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teoretski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetske promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (glikemija, insulinemija). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene vrednosti INR (engl. international normalised ratio)

U velikom broju slučajeva prijavljeno je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR. Kao mera opreza preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Kliničke studije su pokazale da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom ili itrakonazolom.

In vitro studije sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdile su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica nije ispitivana. Studije na životinjama su pokazale postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zbog eksperimentalno pokazanog rizika da fluorohinoloni izazivaju oštećenja hrskavice zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja i reverzibilnih oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke hinolone, moksifloksacin se ne sme koristiti kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema dostupnih podataka o primeni leka u toku laktacije ili kod dojilja. Pretklinički podaci ukazuju da se mala količina moksifloksacina izlučuje u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi, a na osnovu eksperimentalnih podataka da fluorohinoloni oštećuju hrskavicu zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja, dojenje je kontraindikovano u toku terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedene studije uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled reakcija vezanih za CNS (npr. vrtoglavica; akutni, prolazni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su navedene neželjene reakcije zasnovane na svim kliničkim studijama i postmarketinškim izveštajima sa moksifloksacinom u dozi od 400 mg (oralna ili sekvencijalna terapija), razvrstane prema učestalosti.

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih uočenih neželjenih reakcija bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana u opadajućem nizu po ozbiljnosti. Učestalosti su definisane kao:

- česta (≥1/100 do <1/10)

- povremena (≥1/1000 do <1/100)

- retka (≥1/10000 do <1/1000)

- veoma retka (<1/10000).

*Vezano za primenu hinolona i fluorohinolona prijavljeni su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilno ozbiljnih neželjenih reakcija koje zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, zamor, poremećaj pamćenja, poremećaj spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: povišene vrednosti intrakranijalnog pritiska (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, rabdomioliza, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se nikakve posebne mere. U slučaju predoziranja, treba započeti simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80%. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; hinolonski antibakterijski lekovi; fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA14 Mehanizam dejstva

Moksifloksacin u in vitro uslovima deluje na širok spektar Gram-pozitivnih i Gram-negativnih patogena. Baktericidno dejstvo moksifloksacina posledica je inhibicije obe topoizomeraze tip II (DNK giraze i topoizomeraze IV), koje su potrebne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK. Izgleda da C8-metoksi deo doprinosi poboljšanju aktivnosti i smanjuje selekciju rezistentnih mutanata Gram-pozitivnih bakterija u poređenju sa C8-H delom. Prisustvo velikog bicikloaminskog supstituenta na poziciji C-7 sprečava aktivni efluks koji je primećen kod nekih Gram-pozitivnih bakterija, povezan sa norA ili pmrA genima.

Farmakodinamska ispitivanja pokazuju da moksifloksacin ima baktericidno dejstvo zavisno od koncentracije. Utvrđeno je da se minimalne baktericidne koncentracije (MBK) nalaze u istom opsegu kao i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Uticaj na intestinalnu floru kod ljudi

Kod dobrovoljaca, nakon oralne primene moksifloksacina, uočene su sledeće promene u intestinalnoj flori: smanjenje broja Escherichia coli, Bacillus spp., Enterococcus spp. i Klebsiella spp. i povećanje broja anaeroba Bacteroides vulgatus, Bifidobacterium spp., Eubacterium spp. i Peptostreptococcus spp. Zabeleženo je povećanje broja Bacteroides fragilis. Ove promene su se normalizovale u toku dve nedelje.

Mehanizam rezistencije

Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju peniciline, cefalosporine, aminoglikozide, makrolide i tetracikline ne utiču na antibakterijsku aktivnost moksifloksacina. Drugi mehanizmi rezistencije, kao što su barijere koje onemogućavaju peremabilnost leka (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, mogu takođe da utiču na osetljivost mikroorganizama na moksifloksacin.

In vitro rezistencija na moksifloksacin stiče se postepenim procesom mutacije ciljnih mesta na obe topoizomeraze tip II (na DNK girazi i topoizomerazi IV). Moksifloksacin je slab supstrat za mehanizme aktivnog efluksa kod Gram-pozitivnih mikroorganizama.

Uočena je unakrsna rezistencija sa drugim fluorohinolonima. Međutim, pošto moksifloksacin podjednako delotvorno inhibiše topoizomerazu II i IV u nekim Gram-pozitivnim bakterijama, ove bakterije mogu biti rezistentne na druge hinolone, ali osetljive na moksifloksacin.

Granične vrednosti

Prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) granične vrednosti MIK i disk difuzione granične vrednosti za moksifloksacin su (01.01.2011):

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Moksifloksacin se posle oralne primene brzo i gotovo potpuno resorbuje. Apsolutna bioraspoloživost je oko 91%.

Farmakokinetika je linearna u rasponu 50 - 800 mg posle primene jedne doze i do 600 mg/dan u toku 10 dana. Nakon oralne doze od 400 mg maksimalne koncentracije od 3,1 mg/L dostižu se za 0,5 - 4 h. Maksimalne i minimalne koncentracije u plazmi pre primene naredne doze u stanju ravnoteže (400 mg jednom dnevno) bile su 3,2, odnosno 0,6 mg/L. U stanju ravnoteže, izloženost leku (u okviru doznog intervala) je za oko 30% veća nego nakon prve doze.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor; nakon doze od 400 mg PIK je 35 mg·h/L. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) iznosi približno 2 L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali da je vezivanje za proteine 40 - 42% bez obzira na koncentraciju leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za albumine seruma.

Nakon oralne primene jedne doze moksifloksacina od 400 mg utvrđene su sledeće maksimalne koncentracije (geometrijska sredina):

Biotransformacija

Moksifloksacin podleže II fazi biotransformacije i izlučuje se putem bubrega i žuči/fecesom kako u nepromenjenom obliku, tako i u obliku sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini značajni metaboliti kod ljudi i oba su mikrobiološki neaktivna.

U kliničkim ispitivanjima faze I i u ispitivanjima u in vitro uslovima nisu primećene metaboličke farmakokinetske interakcije sa drugim lekovima koji podležu I fazi biotransformacije uz učešće enzima citohroma P-450. Nema dokaza za postojanje oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme je oko 12 h. Prosečni ukupni klirens nakon doze od 400 mg iznosi 179 - 246 mL/min. Renalni klirens je oko 24 - 53 mL/min, što ukazuje na delimičnu tubularnu reapsorpciju leka iz bubrega.

Nakon primene doze od 400 mg izlučuje se oko 96% aktivne supstance i to urinom (oko 19% u nepromenjenom obliku, oko 2,5% kao M1 i oko 14% kao M2 metabolit) i fecesom (oko 25% u nepromenjenom obliku, oko 36% kao M1 metabolit, dok M2 nije nađen).

Kod istovremene primene moksifloksacina i ranitidina ili probenecida renalni klirens moksifloksacina nije bio promenjen.

Starije osobe i pacijenti sa malom telesnom masom

Kod zdravih dobrovoljaca sa manjom telesnom masom (kao što su žene) i kod starijih ispitanika izmerene su veće koncentracije moksifloksacina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Farmakokinetički parametri moksifloksacina nisu bili značajno različiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (uključujući klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73m2). Sa smanjenjem renalne funkcije koncentracije M2 metabolita (glukuronida) rastu do 2,5 puta (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73m2).

Oštećenje funkcije jetre

Na bazi do sada sprovedenih farmakokinetičkih ispitivanja kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child- Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oštećena funkcija jetre bila je povezana sa većom koncentracijom M1 u plazmi, dok je nepromenjen lek bio slične koncentracije kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Uticaj na hematopoezni sistem (blago smanjenje broja eritrocita i trombocita) primećeni su kod pacova i majmuna. Kao i kod drugih hinolona, primećena je hepatotoksičnost (povećanje vrednosti enzima jetre i vakuolarna degeneracija) kod pacova, majmuna i pasa. Kod majmuna deluje toksično na centralni nervni sistem (konvulzije). Ovi efekti su primećeni samo nakon primene velikih doza moksifloksacina ili nakon njegove dugotrajne primene.

Moksifloksacin, kao i ostali hinoloni, ispoljava genotoksični efekat u in vitro testovima na bakterijama ili ćelijama sisara. Ovi genotoksični efekti mogu da se objasne interakcijom sa girazama bakterija, a u većim koncentracijama interakcijom sa topoizomerazom II u ćelijama sisara. Na osnovu ovih podataka može se predvideti prag koncentracije za genotoksičnost. U in vivo testovima nisu nađeni dokazi genotoksičnosti

moksifloksacina, uprkos veoma velikim korišćenim dozama. Prema tome, kod ljudi se može obezbediti dovoljna margina bezbednosti prilikom primena terapijskih doza. Moksifloksacin nije ispoljio karcinogeno dejstvo u studijama inicijacije-promocije kod pacova.

Većina hinolona je fotoreaktivna i mogu da indukuju fototoksičnost, fotomutagenost i fotokarcinogenost. Za razliku od njih, u opsežnom programu in vitro i in vivo studija bilo je dokazano da moksifloksacin nema fototoksična i fotogenotoksična svojstva. Pod istim uslovima, drugi hinoloni su izazivali ova dejstva.

U velikim koncentracijama, moksifloksacin inhibira brzu komponentu kasne ispravljačke kalijumove struje srca i na taj način produžava QT interval. U toksikološkim studijama na psima kod kojih su bile primenjene oralne doze ≥ 90 mg/kg, koncentracije u plazmi bile su ≥ 16 mg/L, što je uzrokovalo produženje QT intervala, ali bez pojave aritmije. Samo nakon veoma velike kumulativne intravenske primene koja je preko 50 puta veća od doze kod ljudi (> 300 mg/kg), dolazi do porasta koncentracija u plazmi ≥ 200 mg/L (preko 40 puta veća od terapijske koncentracije) primećena je pojava reverzibilnih ventrikularnih aritmija, bez smrtnog ishoda.

Poznato je da hinoloni uzrokuju oštećenja zglobne hrskavice u velikim diartrodijalnim zglobovima kod nezrelih životinja. Najmanja oralna doza moksifloksacina koja je kod mladunčadi pasa delovala toksično na zglobove bila je četiri puta veća od najveće preporučene terapijske doze od 400 mg izražene u mg/kg (uz pretpostavku da je telesna masa 50 kg) sa koncentracijama u plazmi koje su bile dva do tri puta veće od koncentracija u plazmi nakon primene maksimalnih terapijskih doza.

U toksikološkim ispitivanjima na pacovima i majmunima (ponovljene doze tokom perioda do 6 meseci) nije primećen okulotoksični rizik. Kod pasa, velike oralne doze (≥ 60 mg/kg) su vodile koncentracijama u plazmi

≥ 20 mg/L, koje su uzrokovale promene u elektroretinogramu i u izolovanim slučajevima - atrofiju mrežnjače.

U reproduktivnim studijama kod pacova, kunića i majmuna utvrđeno je da moksifloksacin prolazi placentarnu barijeru. U studijama na pacovima (oralna i intravenska primena) i majmunima (oralna primena) nisu dokazani teratogenost ili oštećenje plodnosti nakon primene moksifloksacina. Primećeno je blago povećanje incidence malformacija kičme i rebara kod fetusa kunića, ali samo kod primene doze (20 mg/kg i.v.) koja je izazivala tešku toksičnost kod majki. Incendenca abortusa je bila veća kod majmuna i kunića kod koncentracija koje su bile jednake terapijskim koncentracijama kod ljudi. Kod pacova je bilo primećeno smanjenje težine fetusa, porast prenatalnog gubitka ploda, blago produženje perioda skotnosti i porast spontane aktivnosti kod neke muške i ženske mladunčadi nakon primene doze koja je bila 63 puta veća od maksimalne preporučene doze (u mg/kg) za ljude, sa koncentracijama u plazmi koje su bile u opsegu terapijskih koncentracija kod ljudi.

Jezgro tablete:

• Celuloza, mikrokristalna
• Povidon
• Kroskarmeloza-natrijum
• Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni
• Magnezijum-stearat

Obloga tablete:

• Hipromeloza
• Propilenglikol
• Titan-dioksid
• Talk
• Gvožđe(III)-oksid, crveni

Nije primenljivo.

3 (tri) godine.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje leka je blister od PVC/PVDC/Al folije koji sadrži 5 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa 5 film tableta i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Elfonis sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koji pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moksifloksacin deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekcije.

Lek Elfonis se koristi kod pacijenata starijih od 18 godina za lečenje sledećih bakterijskih infekcija ukoliko su one uzrokovane bakterijama osetljivim na moksifloksacin. Lek Elfonis treba koristiti za lečenje ovih infekcija samo onda kada nije moguće koristiti uobičajene antibiotike ili kada oni nisu pomogli:

• Akutni bakterijski sinuzitis (zapaljenje sinusa)
• Akutno pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis
• Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća stečeno u vanbolničkim uslovima), sa izuzetkom teških slučajeva
• Blage do umerene infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena (inflamatorna bolest male karlice), uključujući infekcije jajovoda i sluzokože materice. Lek Elfonis nije dovoljan za lečenje ove infekcije, tako da će Vam lekar propisati još jedan antibiotik za terapiju infekcija gornjeg dela genitalnog trakta kod žena (vidite odeljak 2: „Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Elfonis”).

Kod pacijenata kod kojih je postignuto poboljšanje nakon početne intravenske primene moksifloksacina, lečenje može da se završi film tabletama moksifloksacina, u sledećim indikacijama:

• Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća)
• Komplikovane infekcije kože i kožnih struktura.

Lek Elfonis, film tablete ne treba koristiti za započinjanje terapije infekcija kože i kožnih struktura bilo koje vrste ili za lečenje teškog zapaljenja pluća stečenog u vanbolničkim uslovima.

Ukoliko niste sigurni da li se dolenavedeno odnosi na Vas obratite se Vašem lekaru.

Lek Elfonis ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, na bilo koji drugi hinolonski antibiotik ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6)
• ukoliko ste trudni ili dojite
• ukoliko ste mlađi od 18 godina
• ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva usled primene hinolonskih antibiotika (vidite odeljak:

„Upozorenja i mere opreza” i odeljak 4)

• ukoliko imate urođeno ili stečeno:
• bilo koje oboljenje sa poremećajem srčanog ritma (kao produženje QT intervala, koje se vidi na EKG-u)
• poremećaj elektrolita (soli) u krvi (posebno male koncentracije kalijuma ili magnezijuma u krvi)
• veoma spor rad srca (bradikardiju)
• srčanu slabost (insuficijenciju srca)
• poremećaj srčanog ritma (aritmiju) u istoriji bolesti ili
• ukoliko uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (vidite odeljak: „Drugi lekovi i Elfonis”). To je zbog toga što lek Elfonis može da izazove promene na EKG-u, kao što je produženje QT-intervala, tj. odloženo sprovođenje električnih signala kroz srce.
• Ukoliko imate teško oboljenje jetre ili povećane vrednosti enzima jetre (transaminaza) za više od 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih (normalnih) vrednosti.

Upozorenja i mere opreza

Pre početka terapije lekom Elfonis

Ne bi trebalo da uzimate fluorohinolonske/hinolonske antibiotike, uključujući lek Elfonis, ukoliko ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju kada ste koristili hinolon ili fluorohinolon. Ukoliko je ovo slučaj, morate o tome što pre obavestiti svog lekara.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Elfonis:

• lek Elfonis može da izazove promene na EKG-u, a to je posebno izraženo kod žena ili kod starijih osoba. Ukoliko trenutno uzimate bilo koji lek koji smanjuje koncentracije kalijuma u krvi, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Elfonis (vidite takođe odeljke „Lek Elfonis ne smete uzimati” i „Drugi lekovi i Elfonis”)
• ukoliko bolujete od epilepsije ili bolesti koja Vas čini podložnim za nastanak konvulzija, porazgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Elfonis
• ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje psihičke tegobe, konsultujte se sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Elfonis
• ukoliko bolujete od miastenije gravis (neuromišićni poremećaj autoimunog porekla koji se karakteriše slabošću mišića, i u retkim slučajevima paralizom), uzimanje leka Elfonis može da pogorša Vašu bolest. U slučaju da se to desi, odmah se obratite Vašem lekaru.
• ukoliko Vam je dijagnostikovano proširenje ili ispupčenje velikih krvnih sudova (aneurizma aorte ili aneurizma velikih perifernih krvnih sudova)
• ukoliko ste već imali cepanje zida aorte (disekciju aorte)
• ukoliko članovi porodice imaju aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili druge faktore rizika ili druga predisponirajuća stanja (npr. bolesti vezivnog tkiva kao što su Marfanov sindrom ili vaskularni Ehlers-Danlos-ov sindrom ili vaskularne poremećaje kao što su Takayasu arteritis, arteritis džinovskih ćelija, Behčetova bolest, povišen krvni pritisak ili postavljenu dijagnozu ateroskleroze)
• ukoliko je kod Vas ili bilo kog člana Vaše porodice dijagnostikovan nedostatak enzima glukoza-6- fosfat dehidrogenaze (retko nasledno oboljenje), obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je lek Elfonis odgovarajući lek za Vas
• ukoliko imate komplikacije inflamatorne bolesti male karlice (npr. sa pridruženim apscesom jajovoda i jajnika ili karlice) za koje Vaš lekar smatra da je neophodna intravenska terapija, lečenje lekom Elfonis, film tablete nije odgovarajuće
• za lečenje blage do umerene inflamatorne bolesti male karlice (infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena), lekar će Vam uz lek Elfonis propisati još jedan antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma posle 3 dana lečenja, obratite se Vašem lekaru.

U toku terapije lekom Elfonis:

• ukoliko se u toku lečenja javi osećaj lupanja i preskakanja srca ili drugi poremećaj ritma, odmah se obratite Vašem lekaru, koji će Vam po potrebi uraditi EKG.
• sa primenom većih doza leka, raste rizik od pojave srčanih poremećaja. Zbog toga, treba da se pridržavate doze koju Vam je propisao lekar.
• u retkim slučajevima može doći do pojave teške, iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok), čak i nakon primene prve doze sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina i gubitak svesti ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se to desi, prekinite primenu leka i odmah potražite medicinsku pomoć.
• lek Elfonis može da izazove naglo i teško zapaljenje jetre, koje može da dovede do slabosti (insuficijencije) jetre opasne po život (uključujući i smrtne ishode; vidite odeljak 4). Ukoliko ste osetili naglo pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja i/ili povraćate, imate žuto prebojene beonjače, taman urin, svrab po koži, sklonost ka krvarenju ili oštećenje moždane funkcije zbog bolesti jetre, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom.
• ukoliko primetite kožne reakcije u vidu plikova i/ili ljuštenja kože i/ili promene na sluzokoži (vidite odeljak 4) odmah, bez odlaganja, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što nastavite terapiju.
• antibiotici iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu da izazovu konvulzije. Ukoliko se to desi, prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru.
• Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Elfonis, povezani su sa veoma retkim, ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno ireverzibilna. To uključuje bol u tetivama, mišićima i zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta, otežano hodanje, poremećaj osećaja kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, utrnulost ili žarenje (parestezija), poremećaj čula, uključujući oštećenje vida, čula ukusa i mirisa, sluha, depresija, poremećaj pamćenja, jak zamor i teški poremećaji spavanja.

Ako osetite bilo koji od ovih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Elfonis, odmah se obratite svom lekaru, pre nego što nastavite sa lečenjem. Vi i Vaš lekar odlučićete o nastavku lečenja i razmotriti primenu antibiotika iz druge grupe.

• Retko se mogu se javiti simptomi oštećenja nerava (neuropatije), kao što su: bol, osećaj žarenja, mravinjanje, utrnutost i/ili slabost, posebno na stopalima i nogama ili rukama i šakama. Ukoliko se ovi simptomi jave, prekinite da uzimate lek Elfonis i obratite se Vašem lekaru kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnih oštećenja.
• u toku primene antibiotika iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu se javiti određene psihičke smetnje (čak i nakon prve primene). U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihičke tegobe mogu da dovedu do pojave suicidalnih misli i ponašanja koje dovode do samopovređivanja, kao što su pokušaji samoubistva (vidite odeljak 4). Ukoliko primetite ove simptome, prekinite da uzimate lek Elfonis i odmah obavestite o tome Vašeg lekara.
• može doći do pojave proliva u toku ili posle uzimanja antibiotika, uključujući i lek Elfonis. Ukoliko proliv postane izražen ili duže traje ili ukoliko primetite pojavu sluzi ili krvi u stolici, prekinite da uzimate lek Elfonis i odmah se obratite Vašem lekaru. Ne smete da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva.
• Retko se mogu javiti bol i oticanje zglobova, zapaljenje ili ruptura tetiva (vidite odeljak Lek Elfonis ne smete uzimati: i odeljak 4). Rizik je povećan ako ste osoba starije životne dobi (stariji od 60 godina), transplantiran Vam je organ, imate tegobe sa bubrezima ili se lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i ruptura tetiva mogu nastati unutar prvih 48 sati lečenja, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Elfonis. Kod prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (npr.u skočnom zglobu, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu) prestanite da uzimate lek Elfonis, obratite se lekaru i pazite da bolno područje miruje. Izbegavajte svaku nepotrebnu fizičku aktivnost jer ona može povećati rizik od rupture tetive.
• ukoliko Vam se javi iznenadan, jak bol u stomaku, grudima ili leđima, odmah se javite lekaru u hitnoj pomoći.
• ukoliko ste stariji i imate probleme sa bubrezima treba da uzimate dovoljno tečnosti u toku lečenja moksifloksacinom. Gubitak tečnosti (dehidratacija) organizma povećava rizik od oštećenja bubrega.
• ukoliko se pojave bilo kakve smetnje sa vidom ili promene u vezi sa očima u toku uzimanja leka Elfonis odmah konsultujte lekara, oftalmologa (vidite odeljak Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama i odeljak 4).
• hinolonski antibiotici mogu uzrokovati povećanje koncentracije šećera u krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemiju) ili smanjenje šećera u krvi ispod normalnih vrednosti, potencijalno vodeći do gubitka svesti (hipoglikemijske kome) u težim slučajevima (vidite odeljak 4). Ovo je važno za ljude koji imaju šećernu bolest. Ukoliko bolujete od šećerne bolesti, koncentracije šećera u krvi treba pažljivo pratiti.
• hinolonski antibiotici čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zrake. U toku lečenja lekom Elfonis treba da izbegavate duže izlaganje sunčevoj svetlosti ili jaku sunčevu svetlost, kao i da izbegavate solarijum ili druge UV lampe.
• efikasnost leka Elfonis u lečenju teških infekcija kod opekotina, infekcija dubokih tkiva i infekcija stopala kod dijabetičara sa osteomijelitisom (infekcije koštane srži) nije utvrđena
• Lečenje moksifloksacinom može da interferira sa rezultatima testa kulture Mycobacterium spp. izazivajući lažno negativne rezultate.
• Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA) infekcija.

Deca i adolescenti

Lek Elfonis nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, jer efikasnost i bezbednost u ovoj uzrasnoj grupi nije utvrđena (vidite odeljak „Lek Elfonis ne smete uzimati:'').

Drugi lekovi i Elfonis

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Potrebno je da znate sledeće:

• Ukoliko uzimate lek Elfonis istovremeno sa drugim lekovima koji utiču na srce, postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zato, ne uzimajte lek Elfonis zajedno sa sledećim lekovima:
• lekovima iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid)
• lekovima koji se koriste za lečenje psihijatrijskih poremećaja, tzv.antipsihoticima (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid)
• tricikličnim antidepresivima
• drugim lekovima za lečenje infekcija (npr. sakvinavir, sparfloksacin, intravenski primenjen eritromicin, pentamidin, antimalarični lekovi posebno halofantrin)
• nekim antihistaminicima (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin)
• drugim lekovima (npr. cisaprid, intravenski primenjen vinkamin, bepridil i difemanil).
• Morate reći svome lekaru ukoliko uzimate lekove koji mogu da smanje koncentracije kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, pojedini laksativi i klizme (u velikim dozama) ili kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja), amfotericin B) ili lekove koji usporavaju rad srca, jer to takođe može povećati rizik od ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, dok uzimate lek Elfonis.
• Bilo koji lek koji sadrži magnezijum ili aluminijum (kao što su antacidi za poremećaj varenja), gvožđe, cink ili didanozin ili lekovi koji sadrže sukralfat (za lečenje poremećaja želuca) mogu da smanje aktivnost leka Elfonis, film tablete. Zato, uzmite lek Elfonis, film tablete 6 sati pre ili nakon uzimanja drugog leka.
• Istovremena upotreba Elfonis, film tableta sa lekovima koji sadrže aktivni ugalj dovodi do izraženog smanjenja efikasnosti leka Elfonis. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba ova dva leka.
• Ukoliko ste na terapiji lekovima koji smanjuju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, kao što je varfarin), može biti potrebno praćenje vremena koagulacije (zgrušavanja krvi).

Uzimanje leka Elfonis sa hranom i pićima

Lek Elfonis se može uzimati sa hranom ili bez nje (uključujući i mlečne proizvode).

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ne smete uzimati lek Elfonis ukoliko ste trudni ili dojite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Studije na životinjama ne ukazuju na smanjenje plodnosti ukoliko se uzima ovaj lek.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom upotrebe leka Elfonis može doći do pojave vrtoglavice ili ošamućenosti, prolaznog, iznenadnog gubitka vida ili kratkotrajnog gubitka svesti. Ukoliko se ovi simptomi jave, nemojte upravljati vozilima ili rukovati mašinama.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Preporučena doza za odrasle je jedna film tableta od 400 mg jednom dnevno.

Lek Elfonis, film tablete su namenjene za oralnu upotrebu. Progutajte celu film tabletu sa dovoljnom količinom tečnosti. Lek Elfonis, film tablete možete da uzimate sa hranom ili bez nje. Preporučuje se da uzimate film tabletu svakog dana u isto vreme.

Prilagođavanje doze nije potrebno kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata sa oboljenjem bubrega.

Trajanje terapije Elfonis, film tabletama zavisi od vrste infekcije koju imate. Ukoliko Vam lekar nije drugačije odredio, Vaša terapija će biti sledeća

• Akutno pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća, uključujući bronhitis ..5 - 10 dana
• Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća). 10 dana
• Akutni bakterijski sinuzitis (bakterijsko zapaljenje sinusa). 7 dana
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice (infekcija gornjeg dela genitalnog trakta kod žena), uključujući zapaljenje jajovoda i endometrijuma 14 dana

Kada se lek Elfonis u obliku film tableta koristi da bi se završila terapija započeta lekom Elfonis u obliku rastvora za infuziju, preporučena ukupna trajanja terapija su:

• Vanbolnička pneumonija (zapaljenje pluća). ..7 - 14 dana

Većina pacijenata sa zapaljenjem pluća je prešla na oralnu terapiju u roku od 4 dana.

• Infekcije kože i struktura kože ..7 - 21 dan

Većina pacijenata sa infekcijama kože i struktura kože je prešla na oralnu terapiju u roku od 6 dana.

Veoma je važno da završite kompletnu terapiju, čak i ako počnete da se osećate bolje posle nekoliko dana. Ukoliko prestanete da uzimate Elfonis, film tablete pre vremena, infekcija se neće u potpunosti izlečiti i može da se vrati i da se Vaše stanje pogorša. Bakterija koja je izazvala infekciju može da postane rezistentna (otporna) na lek Elfonis.

Preporučena doza i trajanje terapije ne treba da se prekorači (vidite u odeljku 2. Upozorenja i mere opreza).

Ako ste uzeli više leka Elfonis nego što treba

Ako ste uzeli više leka Elfonis nego što je propisano, odmah potražite medicinsku pomoć. Ukoliko ste u mogućnosti ponesite sa sobom preostale tablete, pakovanje ili ovo uputstvo da biste pokazali lekaru ili farmaceutu šta ste uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Elfonis

Ukoliko ste zaboravili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće istoga dana. Ukoliko se niste setili istog dana, uzmite sledećeg dana propisanu dozu (jednu film tabletu). Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako niste sigurni šta da radite, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ako prestanete da uzimate lek Elfonis

Ukoliko prestanete da uzimate lek Elfonis pre nego što treba, može se desiti da infekcija ne bude potpuno izlečena. Porazgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko želite da prekinete da uzimate tablete pre predviđenog roka.

Ako imate dodatnih pitanja o upotrebi ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva prijavljena tokom lečenja moksifloksacinom su sledeća:

• ubrzan rad srca (retko neželjeno dejstvo)
• odjednom ste počeli da se osećate loše ili je primećena žuta prebojenost beonjača, tamna boja mokraće, svrab kože, pojačana sklonost ka krvarenju ili poremećaj misaonog toka ili stanja budnosti (ovo sve mogu biti znaci i simptomi fulminantnog zapaljenja jetre koje može dovesti do po život opasne slabosti jetre (veoma retka neželjena dejstva, prijavljeni su smrtni slučajevi)
• promene na koži i sluzokožama u vidu bolnih plikova u ustima/nosu ili muškom ili ženskom polnom organu (Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza) (veoma retka neželjena dejstva, potencijalno opasna po život)
• zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično na donjim delovima nogu ili bolovi u zglobovima) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• teška, iznenadna alergijska reakcija koja obuhvata celo telo uključujući veoma retko po život opasan šok (npr. otežano disanje, pad krvnog pritiska, ubrzan puls) (retko neželjeno dejstvo)
• oticanje, uključujući oticanje disajnih puteva (retko neželjeno dejstvo, potencijalno opasno po život)
• konvulzije (retko neželjeno dejstvo)
• problemi sa nervnim sistemom, kao što su bol, peckanje, trnjenje, utrnulost i/ili slabost u ekstremitetima (retko neželjeno dejstvo)
• depresija (u veoma retkim slučajevima dovodeći do samopovređivanja, kao što su ideje ili misli o samoubistvu ili pokušaji samoubistva) (retko neželjeno dejstvo)
• psihotične reakcije (potencijalno dovodeći do samopovređivanja, kao što su ideje ili misli o samoubistvu ili pokušaji samoubistva) (veoma retko neželjeno dejstvo)
• težak oblik proliva sa primesama krvi i/ili sluzi (zapaljenje creva udruženo sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis), koji u veoma retkim slučajevima, može da dovede do komplikacija koje mogu da ugroze život (retka neželjena dejstva)
• bol i oticanje tetiva (zapaljenje tetiva) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje (ruptura) tetive (veoma retko neželjeno dejstvo).

Ukoliko Vam se javi bilo koje od ovih pomenutih neželjenih dejstava, odmah prekinite da uzimate lek Elfonis i javite se lekaru, s obzirom da će vam možda trebati hitna medicinska pomoć.

Pored toga, ukoliko primetite:

• gubitak vida, koji je prolazan (veoma retko neželjeno dejstvo)
• nelagodnost ili bol u očima, posebno nakon izlaganja svetlosti (veoma retko do retko neželjeno dejstvo),

odmah se javite očnom lekaru.

Ukoliko se tokom terapije lekom Elfonis (veoma retka neželjena dejstva) javi po život opasan nepravilan srčani ritam (torsade de pointes) ili zastoj srčane radnje, biće potrebna hitna medicinska pomoć. U tom slučaju ne treba ponovo započinjati lečenje moksifloksacinom.

Veoma retko je zabeleženo pogoršanje simptoma miastenije gravis. U tom slučaju, odmah se javiti lekaru.

Ukoliko imate šećernu bolest i primetite da su Vam vrednosti šećera u krvi povećane ili smanjene (retko ili veoma retko neželjeno dejstvo), odmah o tome obavestite svog lekara.

Ukoliko ste osoba starije životne dobi sa oštećenjem bubrega i primetite smanjenje količine mokraće, oticanje nogu, članaka ili stopala, zamor, mučninu, pospanost, otežano disanje ili zbunjenost (što sve mogu biti znaci slabosti bubrega, retkog neželjenog dejstva), odmah se javite vašem lekaru.

U nastavku su, po učestalosti navedena ostala neželjena dejstva primećena prilikom upotrebe moksifloksacina:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• mučnina
• proliv
• vrtoglavica
• bolovi u želucu i stomaku
• povraćanje
• glavobolja
• povećane vrednosti pokazatelja funkcije jetre u krvi (transaminaza)
• infekcije uzrokovane otpornim bakterijama ili gljivicama npr. kandidijaza usne duplje ili vagine
• promene srčanog ritma (na EKG-u) kod pacijenata sa smanjenom koncentracijom kalijuma u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• osip
• problemi sa želucem (poremećaj varenja/gorušica)
• poremećaj čula ukusa (u veoma retkim slučajevima gubitak čula ukusa)
• problemi sa spavanjem (pre svega nesanica)
• povećane vrednosti specifičnih enzima jetre u krvi (gama-glutamil-transferaza i/ili alkalna fosfataza)
• smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca (leukocita, neutrofila)
• otežano pražnjenje creva
• svrab
• vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti)
• pospanost
• gasovi
• poremećaj srčanog ritma (na EKG-u)
• oštećena funkcija jetre (uključujući povećanje u krvi laktat-dehidrogenaze, LDH)
• smanjen apetit i unos hrane
• smanjen broj belih krvnih zrnaca
• slabiji ili jači bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima
• povećan broj krvnih pločica (potrebnim za zgrušavanje krvi)
• preznojavanje
• povećan broj jedne vrste belih krvnih zrnaca (eozinofila)
• uznemirenost (anksioznost)
• opšta slabost (pretežno iscrpljenost ili zamor)
• nevoljno drhtanje (tremor)
• bol u zglobovima
• osećaj lupanja srca
• nepravilan ili ubrzan rad srca
• otežano disanje, uključujući astmatična stanja
• povećane vrednosti specifičnog digestivnog enzima u krvi (amilaze)
• psihomotorna uznemirenost/nemir
• osećaj peckanja i bockanja i/ili utrnulost
• koprivnjača
• širenje krvnih sudova
• zbunjenost i dezorijentacija
• smanjen broj krvnih pločica
• poremećaji vida, uključujući duple slike i zamućen vid
• produženo vreme zgrušavanja krvi
• povećane vrednosti masnoća u krvi
• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca
• bol u mišićima
• alergijska reakcija
• povećane vrednosti bilirubina u krvi
• zapaljenje sluzokože želuca
• gubitak tečnosti (dehidratacija)
• teški poremećaji srčanog ritma
• suvoća kože
• angina pektoris.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• trzaji mišića
• grčevi mišića
• halucinacije
• povišen krvni pritisak
• pojava otoka (šaka, stopala, zglobova, usta, grla)
• snižen krvni pritisak
• oštećenje funkcije bubrega (uključujući povećane vrednosti posebnih laboratorijskih testova koji ukazuju na funkciju bubrega, kao što su urea i kreatinin)
• zapaljenje jetre
• zapaljenje sluzokože usne duplje
• zujenje/buka u ušima
• žutica (žuta prebojenost beonjača ili kože)
• smanjena osetljivost kože
• noćne more
• poremećaj pažnje
• zaboravnost
• otežano gutanje
• poremećaj čula mirisa (uključujući potpuni gubitak čula mirisa)
• poremećaj ravnoteže i loša koordinacija (kao posledica vrtoglavice)
• delimični ili potpuni gubitk sluha (obično reverzibilan)
• povećane vrednosti mokraćne kiseline u krvi
• emocionalna nestabilnost
• poremećaj govora
• gubitak svesti
• slabost mišića.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• zapaljenje zglobova
• poremećaj srčanog ritma
• povećana osetljivost kože
• osećaj otuđenosti od sopstvenog tela (depersonalizacija)
• pojačano zgrušavanje krvi (skraćenje vremena zgrušavanja krvi)
• ukočenost mišića
• značajno smanjen broj određenih belih krvnih zrnaca (agranulocitoza).

Sa primenom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika, povezani su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenje tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, otežan hod, poremećaji osećaja, kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, zamor, poremećaj spavanja, poremećaj pamćenja i oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa.

Pored toga, veoma retko su prijavljena sledeća neželjena dejstva nakon lečenja drugim hinolonskim antibioticima, koji se takođe eventualno mogu javiti i tokom lečenja moksifloksacinom:

• povišen pritisak na mozak (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidom uključujući zamućen vid, ispadi u vidnom polju, duple slike, gubitak vida)
• povećane koncentracije natrijuma u krvi
• povećane koncentracije kalcijuma u krvi
• posebna vrsta malokrvnosti (hemolitička anemija)
• reakcije mišića sa oštećenjem mišićnih ćelija
• povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zračenje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Elfonis nakon isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je moksifloksacin-hidrohlorid.

Jedna film tableta sadrži 400 mg moksifloksacina (u obliku moksifloksacin-hidrohlorida).

• Pomoćne supstance su:

jezgro tablete: celuloza, mikrokristalna; povidon; kroskarmeloza-natrijum; silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.

Obloga tablete: hipromeloza; propilenglikol; titan-dioksid; talk; gvožđe(III)-oksid, crveni.

Kako izgleda lek Elfonis i sadržaj pakovanja

Ružičaste, duguljaste, bikonveksne film tablete.

Unutrašnje pakovanje leka je blister od PVC/PVDC/Al folije koji sadrži 5 film tableta.

Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa 5 film tableta i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

HEMOFARM AD VRŠAC, Beogradski put bb, Vršac, Republika Srbija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Decembar, 2019.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-00118-19-002 od 12.12.2019.