Mikrobiel 400mg/250mL rastvor za infuziju

Lek Mikrobiel je indikovan za lečenje:

• vanbolničke pneumonije (engl. community acquired pneumonia – CAP);
• komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. complicated skin and skin structure infections

– cSSSI).

Lek Mikrobiel treba koristiti samo kada se primena antibiotika, koji se uobičajeno koriste za inicijalno lečenje ovih infekcija, smatra neadekvatnom.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje

Preporučena doza iznosi 400 mg moksifloksacina, primenjena infuzijom jednom dnevno.

Kada je to klinički indikovano, inicijalno lečenje intravenskim putem može biti praćeno oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg.

U okviru kliničkih studija, većina pacijenata je prevedena na oralnu terapiju u roku od 4 (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana (CAP) i 7-21 dan (cSSSI).

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (za više detalja videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Ostale posebne populacije

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih osoba i pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju. Efikasnost i bezbednost moksifloksacina kod dece i adolescenata još uvek nije ustanovljena (videti odeljak 4.3).

Način primene

Intravenska primena kontinuiranom infuzijom u periodu od 60 minuta (videti odeljak 4.4).

Ukoliko je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može primeniti putem T-tube, zajedno sa kompatibilnim infuzionim rastvorom (videti odeljak 6.6).

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6).
• Pacijenti uzrasta ispod 18 godina.
• Pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva u vezi sa terapijom hinolonima.

Nakon izlaganja moksifloksacinu, u pretkliničkim i kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca, u obliku produženja QT intervala. Zbog toga je moksifloksacin iz bezbednosnih razloga kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalim ili potvrđeno stečenim produženjem QT intervala;
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije;
• klinički relevantnom bradikardijom;
• klinički relevantnom srčanom insuficijencijom sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore;
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin ne treba istovremeno primenjivati sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre (stadijum C po Child Pugh skali) kao i kod pacijenata sa povećanjem vrednosti transaminaza koje su veće od petostruke vrednosti gornje granice referentnog opsega.

Primenu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su imali teške neželjene reakcije pri ranijoj terapiji hinolonima ili fluorohinolonima (videti odeljak 4.8). Kod ovih pacijenata lečenje moksifloksacinom treba započeti samo u odsustvu drugih terapijskih opcija i nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika (videti odeljak 4.3).

Korist od terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu ozbiljne, treba proceniti u kontekstu informacija datih u ovom odeljku.

Produženje QTc intervala i klinička stanja kod kojih može doći do produženja QTc intervala

Terapiju moksifloksacinom treba obustaviti ukoliko tokom nje dođe do pojave simptoma ili znakova koji mogu biti povezani sa srčanim aritmijama, sa ili bez nalaza na EKG-u.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa bilo kojim stanjem koje predstavlja predispoziciju za pojavu aritmija (npr. akutna ishemija miokarda) jer kod njih može postojati povećani rizik od razvoja ventrikularnih aritmija (uključujući torsade de pointes) i srčanog zastoja. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma. Videti odeljke 4.3 i 4.5.

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju lekove čija se primena vezuju za pojavu klinički značajne bradikardije. Videti odeljak 4.3.

Žene i stariji pacijenti mogu biti osetljiviji na dejstva lekova koji produžavaju QTc interval, kakav je moksifloksacin, pa je iz tog razloga u ovim populacijama potreban poseban oprez.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Nakon prve primene fluorohinolona, uključujući moksifloksacin, prijavljene su alergijske reakcije i preosetljivost. Anafilaktičke reakcije mogu progredirati do životno ugrožavajućeg stanja šoka, čak i nakon prve primene. U slučaju kliničkih manifestacija teških reakcija preosetljivosti, primenu moksifloksacina treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teška oboljenja jetre

Pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa, koji može da dovede do insuficijencije jetre, uključujući smrtne slučajeve (videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da se obrate svom lekaru pre nastavka terapije u slučaju razvoja znakova i simptoma fulminantnog hepatitisa, kakvi su astenija koja se brzo razvija a koja je povezana sa žuticom, tamno prebojen urin, sklonost ka krvarenju ili hepatična encefalopatija.

Treba sprovesti testove/ispitivanja funkcije jetre u slučajevima kada postoje nagoveštaji poremećaja funkcije ovog organa.

Teške kožne neželjene reakcije

Pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi teških kožnih neželjenih reakcija, uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN: takođe poznata kao Lyell-ov sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Pri propisivanju pacijente treba upoznati sa znacima i simptomima teških kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, odmah treba prekinuti primenu moksifloksacina i razmotriti drugu terapiju. Ukoliko se tokom terapije moksifloksacinom kod pacijenta javi teška reakcija kao što je SJS, TEN ili AGEP, kod tog pacijenta se nikada ne sme ponovo uvesti terapija moksifloksacinom.

Pacijenti sa predispozicijom za pojavu konvulzija

Poznato je da hinoloni mogu da izazovu pojavu konvulzija. Treba ih upotrebljavati sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima centralnog nervnog sistema (CNS) ili u prisustvu drugih faktora rizika koji mogu biti predispozicija za pojavu konvulzija ili sniženje praga za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, primenu moksifloksacina treba obustaviti i uvesti odgovarajuće mere.

Produžene, onesposobljavajuće i moguće ireverzibilne teške neželjene reakcije na lek

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, nezavisno od njihovog starosnog doba i prethodno postojećih faktora rizika, veoma retko su zabeleženi slučajevi produženih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i moguće ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje pogađaju različite, a ponekad veći broj sistema organa (poremećaji mišićno-koštanog, nervnog sistema, čula i psihijatrijski poremećaji). Pri pojavi prvog znaka ili simptoma bilo koje teške neželjene reakcije primenu moksifloksacina treba odmah obustaviti, a pacijente uputiti da se obrate lekaru za savet.

Periferna neuropatija

Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koja vodi paresteziji, hipoesteziji, disesteziji ili slabosti. Pacijente na terapiji

moksifloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ukoliko dođe do pojave simptoma neuropatije kakvi su bol, osećaj pečenja, peckanja, utrnulost ili slabost, a u cilju sprečavanja nastanka jednog potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Do pojave psihijatrijskih reakcija može doći čak i nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije progredirale su do suicidalnih misli i ponašanja koje odlikuje samopovređivanje, kakav je pokušaj suicida (videti odeljak 4.8). Ukoliko kod pacijenta dođe do pojave ovih reakcija, primenu moksifloksacina treba obustaviti i sprovesti odgovarajuće mere. Savetuje se oprez ukoliko moksifloksacin treba primeniti kod psihotičnih pacijenata ili pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Pri upotrebi antibiotika širokog spektra, uključujući moksifloksacin, prijavljeni su slučajevi dijareje povezane sa primenom antibiotika i kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju povezanu sa Clostridium difficile, i mogu varirati po težini od blage dijareje do kolitisa sa smrtnim ishodom. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije teška dijareja tokom ili nakon upotrebe moksifloksacina. Ukoliko se sumnja ili je potvrđena dijareja povezana sa primenom antibiotika ili kolitis povezan sa primenom antibiotika, treba obustaviti tekuću antibiotsku terapiju, uključujući moksifloksacin, i odmah uvesti odgovarajuće terapijske mere. Osim toga, treba preduzeti adekvatne mere kontrole infekcije kako bi se smanjio rizik od njenog prenosa. Upotreba antiperistaltika je kontraindikovana kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja teške dijareje.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Kod pacijenata sa miastenijom gravis moksifloksacin treba koristiti sa oprezom, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Zapaljenje i ruptura tetiva

Zapaljenje i ruptura tetiva (posebno, ali ne isključivo Ahilove tetive), ponekad bilateralna, može se javiti pri lečenju hinolonima i fluorohinolonima, čak i u prvih 48 sati od početka terapije, a prijavljena je i u periodu do nekoliko meseci po prestanku terapije (videti odeljke 4.3 i 4.8). Rizik od tendinitisa i rupture tetive je povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, pacijenata kod kojih je sprovedena transplantacija organa i onih koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu sa kortikosteroidima.

Na prvi znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), lečenje moksifloksacinom treba prekinuti i razmotriti primenu druge terapije. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet (ili ekstremiteti) bude adekvatno tretiran (npr. imobilizacija). Ukoliko se jave znaci tendinopatije, ne treba koristiti kortikosteroide.

Aneurizma i disekcija aorte i regurgitacija/insuficijencija srčanog zalistka

U epidemiološkim studijama, nakon uzimanja fluorohinolona, prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte posebno u populaciji starijih pacijenata, kao i od regurgitacije aortnog i mitralnog zalistka. Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući smrtne slučajeve) i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka (videti odeljak 4.8).

Zbog toga fluorohinolone treba primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću ili kongenitalnom bolešću srčanog zalistka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanog zalistka, ili u prisustvu drugih faktora rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:

• i za aneurizmu i disekciju aorte i za regurgitaciju/insuficijenciju srčanog zalistka (npr. bolesti vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno;
• za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija arterija ili poznata ateroskleroza ili Sjögren-ov sindrom) ili dodatno;
• za regurgitaciju/insuficijenciju srčanog zalistka (npr. infektivni endokarditis).

Rizik od aneurizme i disekcije aorte i njihove rupture može takođe biti povećan kod pacijenata na istovremenoj sistemskoj terapiji kortikosteroidima.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju akutne dispnee, novog početka palpitacija, pojave edema u abdomenu ili donjim ekstremitetima odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Moksifloksacin treba koristiti sa oprezom kod starijih pacijenata sa poremećajima bubrega ukoliko nisu u stanju da održavaju adekvatan unos tečnosti, jer dehidratacija može povećati rizik od insuficijencije bubrega.

Poremećaji vida

Ukoliko dođe do oštećenja vida ili se primeti bilo koji efekat na očima, potrebno je odmah konsultovali oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Poremećaj koncentracije glukoze u krvi

Kao i sa svim fluorohinolonima, i pri primeni moksifloksacina prijavljeni su slučajevi poremećaja koncentracije glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8). Kod pacijenata na terapiji moksifloksacinom, do poremećaja koncentracije glukoze u krvi prevashodno je došlo kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno bili na terapiji jednim lekom iz grupe oralnih hipoglikemika (npr. sulfonilurea) ili insulinom. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Kod pacijenata sa dijabetesom preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Pokazano je da hinoloni kod pacijenata izazivaju fotosenzitivne reakcije. Međutim, ispitivanja su pokazala da moksifloksacin nosi manji rizik od razvoja fotosenzitivnosti. Ipak, pacijentima treba savetovati da tokom terapije moksifloksacinom izbegavaju izlaganje bilo UV ili dugotrajnom i/ili jakom sunčevom zračenju.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze ili oni kod kojih je ovaj poremećaj prisutan u porodičnoj anamnezi skloni su hemolitičkim reakcijama tokom terapije hinolonima. Zbog toga, kod ovih pacijenata moksifloksacin treba koristiti sa oprezom.

Zapaljenje periarterijskog tkiva

Rastvor za infuziju moksifloksacina je namenjen isključivo za intravensku upotrebu. Intraarterijsku primenu treba izbegavati jer su pretkliničke studije pokazale da dolazi do zapaljenja periarterijskog tkiva nakon ovako primenjene infuzije.

Pacijenti sa posebnim oblicima cSSSI

Nije utvrđena klinička efikasnost moksifloksacina u terapiji infekcija teških opekotina, fascitisa i infekcija dijabetskog stopala sa osteomijelitisom.

Uticaj na biološke testove

Terapija moksifloksacinom može uticati na test kulture Mycobacterium spp. supresijom rasta mikobakterija, te dovesti do lažno negativnih rezultata na uzorcima od pacijenata koji su trenutno na terapiji ovim lekom.

Pacijenti sa infekcijama izazvanim meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA)

Moksifloksacin se ne preporučuje u terapiji MRSA infekcija. U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti terapiju odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Primena moksifloksacina je kontraindikovana kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina (videti odeljak 4.3) usled neželjenih dejstava na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3).

Pacijenti na dijeti sa ograničenim unosom natrijuma

Ovaj lek sadrži 52,5 mmol (1207 mg) natrijuma u 250 mL rastvora za infuziju. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa lekovima

Ne može se isključiti aditivan efekat na produženje QT intervala moksifloksacina i drugih lekova koji mogu produžiti QTc interval, što može dovesti do povećanog rizika od pojave ventrikularnih aritmija, uključujući torsade de pointes. Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena moksifloksacina sa bilo kojim od sledećih lekova (videti odeljak 4.3):

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• triciklični atidepresivi;
• određeni antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, eritromicin primenjen intravenskim putem, pentamidin, antimalarici, a posebno halofantrin);
• određeni antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin);
• ostali (cisaprid, vinkamin primenjen intravenskim putem, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji su na terapiji lekovima koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma (npr. tiazidi i diuretici Henleove petlje, laksativi i klizme (u visokim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili izazvati klinički značajnu bradikardiju.

Nakon primene ponovljenih doza kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za oko 30%, bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Pri upotrebi sa digoksinom nisu potrebne posebne mere predostrožnosti.

U ispitivanjima kod dobrovoljaca sa dijabetesom, istovremena oralna primena moksifloksacina sa glibenklamidom dovela je do sniženja maksimalnih koncentracija glibenklamida u plazmi za oko 21%. Teorijski, istovremena primena moksifloksacina i glibenklamida može dovesti do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, uočene promene u farmakokinetici glibenklamida nisu dovele do promena u farmakodinamskim parametrima (koncentracija glukoze/insulina u krvi). Iz tog razloga nije uočena klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene INR (engl. International Normalised Ratio) vrednosti

Kod pacijenata na terapiji antibioticima, a posebno fluorohinolonima, makrolidima, tetraciklinima, kotrimoksazolom i nekim cefalosporinima, prijavljen je veliki broj slučajeva povećanja aktivnosti oralnih antikoagulanasa. Čini se da su faktori rizika stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta. U ovim okolnostima teško je proceniti da li je infekcija ili terapija uzrok poremećaja INR vrednosti. Preventivna mera bila bi češće praćenje INR vrednosti. Ukoliko je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba po potrebi prilagoditi.

Klinička ispitivanja nisu pokazala postojanje interakcija nakon istovremene primene moksifloksacina sa ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom ili itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima korišćenjem enzima humanog citohroma P450 su potkrepila ove zaključke. Uzimajući u obzir ove rezultate, metaboličke interakcije putem enzima citohroma P450 su malo verovatne.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema klinički značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica nije ispitivana. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Moksifloksacin je kontraindikovan tokom trudnoće zbog eksperimentalno utvrđenog rizika da fluorohinoloni dovedu do oštećenja hrskavice nezrelih životinja i reverzibilnog oštećenja zglobova opisanog kod dece na terapiji određenim fluorohinolonima (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema raspoloživih podataka za žene koje doje. Pretklinički podaci pokazuju da se male količine moksifloksacina izlučuju u mleko. U odsustvu podataka u humanoj populaciji i zbog eksperimentalno utvrđenog rizika da fluorohinoloni dovedu do oštećenja hrskavice kod nezrelih životinja, dojenje je kontraindikovano tokom terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Studije na životinjama nisu pokazale negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim fluorohinoloni, uključujući moksifloksacin, mogu dovesti do umanjenja sposobnosti pacijenta da upravlja vozilima ili rukuje mašinama usled uticaja na CNS (npr. vrtoglavica, akutni prolazni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutnog i kratkotrajnog gubitka svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijentima treba savetovati da, pre upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, utvrde kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su prema učestalosti navedene neželjene reakcije na moksifloksacin, primenjen u dozi od 400 mg na dan intravenski ili oralno (isključivo intravenska primena, intravenska pa oralna primena, isključivo oralna primena), uočene tokom kliničkih ispitivanja i dobijene iz izveštaja postmarketinškog praćenja.

Izuzimajući mučninu i dijareju, učestalost svih neželjenih reakcija bila je ispod 3%.

Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su prikazana po opadajućoj ozbiljnosti. Učestalost je definisana po sledećoj konvenciji:

• često (≥1/100 do <1/10);
• povremeno (≥1/1000 do <1/100);
• retko (≥1/10000 do <1/1000);
• veoma retko (<1/10000);
• nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

organa
(MedDRA baza					Nepoznata
podataka)	Često	Povremeno	Retko	Veoma retko	učestalost

		anemija;
		leukopenija/e;
		neutropenija;
		trombocito-
		penija;
		trombocite-
		mija;
		eozinofilija;		povećana vrednost
		produženo		protrombina/pad
Poremećaji krvi		protrombinsko		INR vrednosti;
i limfnog		vreme/porast		agranulocitoza;
sistema		INR vrednosti		pancitopenija
			anafilaksa,
			uključujući
			veoma retko
			životno
			ugrožavajući
			šok (videti
			odeljak 4.4);
			alergijski
			edem/angio-
			edem
			(uključujući
			potencijalno
			životno
			ugrožavajući
			edem
Poremećaji		alergijska	larinksa,
imunskog		reakcija (videti	videti
sistema		odeljak 4.4)	odeljak 4.4)
				sindrom
				neadekvatne
				sekrecije
				antidiuretskog
				hormona (engl.
				syndrome of
				inappropriate
				antidiuretic
Endokrini				hormone secretion
poremećaji				- SIADH)
			hiperglike-
Poremećaji			mija;	hipoglikemija;
metabolizma i			hiperurike-	hipoglikemijska
ishrane		hiperlipidemija	mija	koma

			emocionalna
			nestabilnost;
			depresija (u
			veoma
			retkim
			slučajevima
			može da
			kulminira
			ponašanjem
			koje odlikuje	depersonalizacija;
			samopovre-	psihotične reakcije
			đivanje, kao	(koje mogu da
			što su	kulminiraju
			suicidalne	ponašanjem koje
			ideje/misli ili	odlikuje
			pokušaji	samopovređivanje,
		anksiozne	suicida,	kao što su
		reakcije;	videti	suicidalne
		psihomotorna	odeljak 4.4);	ideje/misli ili
Psihijatrijski		hiperaktivnost/	halucinacije;	pokušaji suicida,
poremećaji*		agitacija	delirijum	videti odeljak 4.4)
			poremećaji
			čula mirisa
			(uključujući
			anosmiju);
			abnormalni
			snovi;
			poremećaj
			koordinacije
			(uključujući
			poremećaj
			hoda,
		parestezija i	posebno
		disestezija;	usled
		poremećaji	vrtoglavice
		čula ukusa	ili vertiga);
		(uključujući u	konvulzije,
		veoma retkim	uključujući
		slučajevima	grand mal
		ageuziju);	(videti
		konfuzija i	odeljak 4.4);
		dezorijenta-	poremećaj
		cija;	pažnje;
		poremećaji	poremećaji
		spavanja	govora;
		(prevashodno	amnezija;
		insomnija);	periferna
Poremećaji		tremor;	neuropatija i
nervnog	glavobolja;	vertigo;	polineuro-
sistema*	vrtoglavica	somnolencija	patija	hiperestezija

				prolazni gubitak
		poremećaji		vida (posebno
		vida,		tokom CNS
		uključujući		reakcija, videti
		diplopiju i		odeljke 4.4 i 4.7);
		zamagljen vid		uveitis i bilateralna
		(posebno		akutna
		tokom CNS		transiluminacija
Poremećaji		reakcija, videti		irisa (videti odeljak
oka*		odeljak 4.4)	fotofobija	4.4)
			tinitus;
			oštećenje
			sluha
			uključujući
			gluvoću
Poremećaji uha			(obično
i labirinta*			reverzibilna)
		produženje QT
		intervala
	produženje	(videti odeljak
	QT intervala	4.4);	ventrikularne
	kod	palpitacije;	tahiaritmije;	nespecifične
	pacijenata sa	tahikardija;	sinkopa (tj.	aritmije;
	hipokale-	atrijalna	akutni i	torsade de pointes
	mijom (videti	fibrilacija;	kratkotrajni	(videti odeljak 4.4);
Kardiološki	odeljke 4.3 i	angina	gubitak	srčani zastoj (videti
poremećaji**	4.4)	pektoris	svesti)	odeljak 4.4)
Vaskularni poremećaji**			hipertenzija; hipotenzija
Respiratorni,		dispnea
torakalni i		(uključujući
medijastinalni		astmatična
poremećaji		stanja)
			disfagija;
			stomatitis;
			kolitis
			povezan sa
			primenom
			antibiotika
			(uključujući
			pseudome-
			mbranozni
			kolitis, u
			veoma
		smanjeni apetit	retkim
		i unos hrane;	slučajevima
	mučnina;	konstipacija;	povezan sa
	povraćanje;	dispepsija;	životno
	gastrointesti-	flatulencija;	ugrožavaju-
	nalni i	gastritis;	ćim
	abdominalni	povećana	komplikacija
Gastrointestina-	bolovi;	vrednost	ma, videti
lni poremećaji	dijareja	amilaze	odeljak 4.4)

		oštećenje
		funkcije jetre
		(uključujući
		porast
		vrednosti
		LDH);
		povećana
		koncentracija
		bilirubina;
		povećana
		vrednost gama		fulminantni
		glutamil		hepatitis koji može
		transferaze;		dovesti do životno
		povećana	žutica;	ugrožavajuće
		vrednost	hepatitis	insuficijencije jetre
	povećane	alkalne	(predomina-	(uključujući smrtne
Hepatobilijarni	vrednosti	fosfataze u	ntno	slučajeve, videti
poremećaji	transaminaza	krvi	holestatski)	odeljak 4.4)
				bulozne kožne	akutna
				reakcije kao što su	generalizo-
				Stevens-Johnson-ov	vana
				sindrom ili toksična	egzantema-
				epidermalna	tozna
				nekroliza	pustuloza
		pruritus;		(potencijalno
Poremećaji		osip;		životno
kože i		urtikarija;		ugrožavajuće,
potkožnog tkiva		suva koža		videti odeljak 4.4)
			tendinitis
			(videti	ruptura tetive
			odeljak 4.4);	(videti odeljak 4.4);
			grčevi	artritis;
Poremećaji			mišića;	rigiditet mišića;
mišićno-			podrhtavanje	pogoršanje
koštanog			mišića;	simptoma
sistema i		artralgija;	slabost	miastenije gravis
vezivnog tkiva*		mialgija	mišića	(videti odeljak 4.4)	rabdomioliza
			oštećenje
			funkcije
			bubrega
			(uključujući
			porast
			koncentracije
			uree i
			kreatinina u
			krvi);
Poremećaji			insuficijenci-
bubrega i			ja bubrega
urinarnog			(videti
sistema		dehidratacija	odeljak 4.4)

		osećaj slabosti
		(prevashodno
		astenija ili
		umor);
		bolna stanja
		(uključujući
		bol u leđima,
		grudima,
		karlici i
		ekstremiteti-
		ma);
	reakcije na	znojenje;
Opšti	mestu	tromboflebitis
poremećaji i	primene	ili flebitis na
reakcije na	injekcije ili	mestu primene
mestu primene*	infuzije	infuzije	edem

*Kod pacijenata na terapiji hinolonima i fluorohinolonima, u nekim slučajevima nezavisno od prethodno postojećih faktora rizika, veoma retko su zabeleženi slučajevi produženih (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i moguće ireverzibilnih teških neželjenih reakcija povezanih sa primenom ovih lekova koje pogađaju različite, a ponekad veći broj sistema organa i čula (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, poremećaj pamćenja, poremećaji spavanja, oštećenje čula sluha, vida, ukusa i mirisa) (videti odeljak 4.4).

**Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući smrtne ishode) i regurgitacije/insuficijencije bilo kog srčanog zalistka (videti odeljak 4.4).

Sledeća neželjena dejstva imaju veću učestalost u podgrupi pacijenata na intravenskoj terapiji, sa ili bez naknadne oralne terapije:

Veoma retko su usled primene drugih fluorohinolona prijavljeni slučajevi sledećih neželjenih dejstava (koja se možda mogu pojaviti i tokom terapije moksifloksacinom): povećan intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatremija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod slučajnog predoziranja nema preporuka za primenu specifičnih mera. Ako do predoziranja dođe, potrebno je uvesti simptomatsku terapiju. Zbog mogućnosti produženja QT intervala potrebno je EKG praćenje. Istovremena primena aktivnog uglja sa 400 mg oralno ili intravenski primenjenog moksifloksacina će smanjiti sistemsku raspoloživost leka za više od 80% odnosno 20%. U slučajevima predoziranja oralnim putem upotreba aktivnog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna u prevenciji izrazitog povećanja sistemske izloženosti moksifloksacinu.

ATC šifra: J01MA14 Mehanizam dejstva

Moksifloksacin inhibira bakterijske topoizomeraze tipa II (DNK giraza i topoizomeraza IV) koje su potrebne

za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK.

Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka

Baktericidno dejstvo fluorohinolona je zavisno od njihove koncentracije. Farmakodinamska ispitivanja fluorohinolona na životinjskim modelima infekcija kao i u kliničkim studijama ukazuju da je primarna determinanta efikasnosti odnos površine ispod krive i minimalne inhibitorne koncentracije tj. PIK24/MIK.

Mehanizam rezistencije

Do rezistencije na flurohinolone može doći usled mutacija na DNK girazi i topoizomerazi IV. Ostali mehanizmi mogu uključiti povećanu ekspresiju efluks pumpi, nepropustljivost kao i zaštitu DNK giraze posredovanu proteinima. Treba očekivati ukrštenu rezistenciju između moksifloksacina i ostalih fluorohinolona.

Na aktivnost moksifloksacina ne utiču mehanizmi rezistencije koji su specifični za antibiotike drugih grupa. Granične vrednosti

EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) kliničke vrednosti MIK i

granične vrednosti moksifloksacina određene disk difuzionom metodom (01.01.2012):

Osetljivost mikroorganizama

Učestalost stečene rezistencije za određene vrste može varirati prostorno i sa vremenom, pa su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno u terapiji teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Nakon primene pojedinačne doze od 400 mg infuzijom u trajanju od 1 sat, maksimalna koncentracija u plazmi od oko 4,1 mg/L uočena je pri kraju infuzije, što odgovara prosečnom povećanju od oko 26% u odnosu na onu koja je uočena nakon oralne primene (3,1 mg/L). Vrednost PIK od oko 39 mg·h/L nakon intravenske primene je samo neznatno veća u odnosu na vrednost koja je uočena nakon oralne primene (35 mg·h/L), u skladu sa apsolutnom bioraspoloživošću od oko 91%.

Kod pacijenata koji primaju moksifloksacin intravenski, ne postoji potreba za prilagođavanjem doze u zavisnosti od pola ili starosne dobi.

Farmakokinetika je linearna u opsegu od 50-1200 mg pojedinačno primenjene oralne doze, do 600 mg pojedinačno primenjene intravenske doze i do doze od 600 mg primenjene jednom dnevno u periodu od 10 dana.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularne prostore. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) je oko 2 L/kg. Eksperimenti sprovedeni in vitro i ex vivo pokazali su da je vezivanje za proteine nezavisno od koncentracije leka, i iznosi oko 40-42%. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za serumske albumine.

U bronhijalnoj mukozi i epitelijalnoj tečnosti postignute su maksimalne koncentracije od 5,4 mg/kg odnosno 20,7 mg/kg (geometrijska sredina) 2,2 sata nakon primene jedne oralne doze. Odgovarajuća maksimalna koncentracija u makrofagima alveola iznosila je do 56,7 mg/kg. U tečnosti plikova na koži 10 sati nakon intravenske primene utvrđena je koncentracija od 1,75 mg/L. Odnos koncentracije i vremena za slobodnu (nevezanu) frakciju leka u intersticijalnoj tečnosti sličan je onom u plazmi sa najvišom koncentracijom nevezanog leka od 1,0 mg/L (geometrijska sredina) koja se postiže oko 1,8 sati nakon primene jedne doze intravenskim putem.

Biotransformacija

Moksifloksacin podleže fazi II biotransformacije i izlučuje se putem bubrega (oko 40%) i žuči/fecesa (oko 60%) kao nepromenjeni lek, ali i u formi sulfo jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). Jedini metaboliti od značaja kod ljudi su M1 i M2, i oni ne pokazuju antimikrobnu aktivnost.

Tokom faze I kliničkih ispitivanja i u okviru in vitro studija nisu uočene metaboličke farmakokinetičke interakcije sa drugim lekovima koji podležu fazi I biotransformacije, putem enzima citohroma P450. Nema podataka koji ukazuju na oksidativni metabolizam.

Eliminacija

Prosečno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme iznosi oko 12 sati. Nakon primene jedne doze od 400 mg, prosečni ukupni klirens je u opsegu od 179 do 246 mL/min. Nakon primene pojedinačne doze od 400 mg intravenskom infuzijom, količina nepromenjenog leka u urinu bila je oko 22%, a u fecesu oko 26%. Po intravenskoj primeni ukupno oko 98% leka biva izlučeno, u formi nepromenjenog leka i njegovih metabolita. Bubrežni klirens je oko 24-53 mL/min, što ukazuje na delimičnu tubularnu reapsorpciju leka iz bubrega. Istovremena primena sa ranitidinom ili probenecidom nije izmenila bubrežni klirens moksifloksacina.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (uključujući klirens kreatinina veći od 20 mL/min/1,73 m2) farmakokinetičke osobine moksifloksacina nisu značajno izmenjene. Sa smanjenjem funkcije bubrega raste koncentracija metabolita M2 (glukuronida) do 2,5 puta (pri klirensu kreatinina manjem od 30 mL/min/1,73 m2).

Oštećenje funkcije jetre

Na osnovu dosadašnjih farmakokinetičkih ispitivanja sprovedenih kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (stadijumi A i B po Child Pugh skali) nije moguće utvrditi da li postoje bilo kakve razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Oštećena funkcija jetre bila je povezana sa povećanom izloženošću metabolitu M1 u plazmi, dok je izloženost nepromenjenom leku bila uporediva onoj kod zdravih dobrovoljaca. Nema dovoljno iskustava u kliničkoj upotrebi moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija toksičnosti ponovljenih doza moksifloksacina na glodarima i drugim životinjskim vrstama ukazali su na hematološku i hepatotoksičnost. Kod majmuna su uočeni toksični efekti na CNS. Do ovih efekata je došlo nakon primene visokih doza ili produžene terapije moksifloksacinom.

Kod pasa, pri primeni visokih doza (≥ 60 mg/kg) oralnim putem koje odgovaraju koncentracijama u plazmi ≥ 20 mg/L, došlo je do promena u elektroretinogramu, a u izolovanim slučajevima i atrofije retine.

Nakon primene intravenskim putem, nalazi koji ukazuju na sistemsku toksičnost bili su najizraženiji kada je moksifloksacin bio primenjen bolus injekcijom (45 mg/kg), ali nisu bili uočeni kada je moksifloksacin (40 mg/kg) bio primenjen putem spore intravenske infuzije u periodu od 50 min.

Nakon primene putem intraarterijske injekcije uočene su inflamatorne promene koje zahvataju periarterijsko meko tkivo, što ukazuje da ovaj način primene moksifloksacina treba izbegavati.

Pokazana je genotoksičnost moksifloksacina u in vitro ispitivanjima na bakterijskim ili ćelijama sisara. U okviru in vivo ispitivanja nije bilo dokaza o genotoksičnosti uprkos činjenici da su primenjene veoma visoke doze moksifloksacina. Moksifloksacin nije pokazao karcinogenost u jednoj studiji faza inicijacije i promocije na pacovima.

In vitro su utvrđena kardiološka elektrofiziološka svojstva moksifloksacina koja mogu pri visokim koncentracijama leka izazvati produženje QT intervala.

Nakon intravenske primene moksifloksacina kod pasa (infuzija u dozi od 30 mg/kg u periodu od 15, 30 ili 60 minuta) intenzitet produženja QT intervala je evidentno bio u funkciji brzine primene infuzije tj. što je vreme trajanja infuzije bilo kraće, to je izraženije bilo produženje QT intervala. Nije uočeno produženje QT intervala pri primeni doze od 30 mg/kg infuzijom u trajanju od 60 minuta.

Studije reproduktivne toksičnosti sprovedene na pacovima, kunićima i majmunima ukazuju da moksifloksacin prolazi placentalnu barijeru. U ispitivanjima primene moksifloksacina na pacovima (oralno i intravenski) i majmunima (oralno) nije bilo dokaza teratogenosti ili poremećaja fertiliteta. Uočeno je blago povećanje učestalosti malformacija kičme i rebara kod ploda kunića, ali samo pri intravenskoj primeni doze od 20 mg/kg koja je bila povezana sa teškom toksičnošću kod majki. Pri primeni leka u opsegu terapijskih plazma koncentracija za ljude uočen je porast učestalosti pobačaja kod majmuna i kunića.

Poznato je da hinoloni, uključujući moksifloksacin, dovode do pojave lezija hrskavice velikih pokretljivih zglobova kod nezrelih životinja.

natrijum-acetat, trihidrat natrijum-sulfat, bezvodni sumporna kiselina, rastvor 20% voda za injekcije

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa moksifloksacin rastvorom za infuziju:

• 10% i 20% rastvori natrijum-hlorida;
• 4,2% i 8,4% rastvori natrijum-hidrogenkarbonata.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.

Neotvorena boca: 3 godine.

Nakon prvog otvaranja i/ili razblaživanja: upotrebiti odmah.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja i/ili razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna, providna plastična boca od polipropilena, zatvorena sa bezbojnim, providnim unutrašnjim zatvaračem od polipropilena, čepom od hlorbutil gume, aluminijumskom kapicom i

„flip-off“ poklopcem koja sadrži 250 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi bezbojna, providna plastična boca od 250 mL i Uputstvo za lek.

Sledeći rastvori su kompatibilni sa moksifloksacin 400 mg rastvorom za infuziju:

• voda za injekcije;
• 0,9% rastvor natrijum-hlorida;
• 1 M rastvor natrijum-hlorida;
• 5% rastvor glukoze;
• 10% rastvor glukoze;
• Ringerov rastvor.

Moksifloksacin rastvor za infuziju ne sme se primeniti istovremeno sa drugim lekovima putem infuzije. Rastvor ne treba koristiti ukoliko sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Na nižim temperaturama može doći do stvaranja precipitata, koji će se na sobnoj temperaturi rastvoriti. Iz tog razloga se ne preporučuje čuvanje leka na temperaturi nižoj od 15°C.

Boce leka Mikrobiel su za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Mikrobiel sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin. Moksifloksacin pripada grupi antibiotika koji se nazivaju fluorohinoloni, a deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekciju sprečavanjem funkcije određenih bakterijskih enzima.

Lek Mikrobiel se primenjuje kod odraslih za lečenje sledećih infekcija izazvanih bakterijama koje su osetljive na moksifloksacin:

• vanbolničke pneumonije (zapaljenje pluća do koga je došlo van bolnice);
• komplikovanih infekcija kože i njenih struktura.

• ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, druge lekove iz grupe hinolona (npr. ciprofloksacin, levofloksacin) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6);
• ste trudni ili dojite;
• ste mlađi od 18 godina;
• ste imali oboljenje ili poremećaj tetiva u vezi sa lečenjem hinolonima (videti odeljke “Upozorenja i mere opreza” i “Moguća neželjena dejstva”);
• imate urođeni ili stečeni poremećaj srčanog ritma koji se naziva produženje QT intervala (usporeno sprovođenje električnih signala kroz srce, što se utvrđuje snimanjem električne aktivnosti srca, tzv. elektrokardiogram (EKG));
• imate poremećaj koncentracije elektrolita u krvi (posebno sniženu koncentraciju kalijuma);
• imate značajno usporen rad srca (bradikardiju);
• bolujete od srčane slabosti (insuficijencije srca);
• ste ranije imali neki poremećaj srčanog ritma (aritmiju);
• uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (videti odeljak “Drugi lekovi i lek Mikrobiel”), ovo je iz razloga što lek Mikrobiel može da izazove produženje QT intervala;
• imate teško oboljenje jetre ili poremećaj vrednosti enzima jetre (transaminaza), kada su vrednosti utvrđene laboratorijskom analizom veće 5 puta od gornje granice normalnog opsega.

Ukoliko niste sigurni da li se nešto od gorenavedenog odnosi na Vas, obratite se Vašem lekaru.

Upozorenja i mere opreza

Pre nego što primite lek Mikrobiel

Ukoliko ste u prošlosti pri terapiji sličnim lekovima (hinolonima ili fluorohinolonima) imali bilo koju tešku neželjenu reakciju, ne smete opet primati ove lekove, uključujući i lek Mikrobiel. Ukoliko je do ovoga ipak došlo, odmah obavestite Vašeg lekara.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što primite lek Mikrobiel

• Lek Mikrobiel može da izazove promene na EKG-u, naročito kod žena i starijih osoba. Ukoliko trenutno uzimate bilo koji lek koji smanjuje koncentraciju kalijuma u krvi ili usporava rad srca, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da primate lek Mikrobiel (videti odeljke “Lek Mikrobiel ne smete primati ukoliko” i “Drugi lekovi i lek Mikrobiel”).
• Ukoliko ste nekad imali težak kožni osip ili ljuštenje kože, pojavu plikova i/ili rana u ustima

nakon lečenja moksifloksacinom.

• Ukoliko bolujete od epilepsije ili imate stanje koje Vas čini podložnijim za pojavu napada (konvulzija), obavestite o tome Vašeg lekara pre nego što primite lek Mikrobiel.
• Ukoliko imate ili ste nekad imali bilo koji psihijatrijski poremećaj (npr. depresiju), konsultujte Vašeg lekara pre nego što primite lek Mikrobiel.
• Ukoliko bolujete od miastenije gravis (autoimunog oboljenja koju odlikuje preterani zamor i slabost mišića) obavestite odmah Vašeg lekara jer lek Mikrobiel može pogoršati simptome ove bolesti.
• Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda

(aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda).

• Ukoliko ste već doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida).
• Ukoliko Vam je postavljena dijagnoza oboljenja srčanog zalistka (tzv. regurgitacija, kada se zalistak ne zatvara pravilno, pa dolazi do poremećaja u protoku krvi).
• Ukoliko neko u Vašoj porodici ima aneurizmu aorte ili disekciju aorte ili urođenu bolest srčanog zalistka ili imate druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme i disekcije i/ili regurgitacije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Turner-ov sindrom ili Sjögren-ov sindrom ili vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija (povišen krvni pritisak), poznata ateroskleroza (zadebljanje i stvrdnjavanje zida arterija), reumatoidni artritis (zapaljensko oboljenje zglobova) ili endokarditis (zapaljenje unutrašnjeg sloja srca – endokarda)).
• Ukoliko ste dijabetičar, s obzirom da pri primeni moksifloksacina može doći do promene koncentracije šećera (glukoze) u krvi.
• Ukoliko Vi ili neko u Vašoj porodici ima retko nasledno oboljenje nedostatka enzima koji se zove glukoza-6-fosfat dehidrogenaza, obavestite Vašeg lekara kako bi procenio da li je primena leka Mikrobiel odgovarajuća za Vas.

Lek Mikrobiel se daje isključivo intravenski (infuzijom u venu), i ne treba ga primenjivati u arteriju.

Dok ste na terapiji lekom Mikrobiel

• Ukoliko tokom terapije lekom Mikrobiel dođe do pojave palpitacija (osećaj lupanja odnosno preskakanja srca) ili nepravilnog srčanog ritma, odmah obavestite Vašeg lekara, jer će Vas možda uputiti na EKG snimanje u cilju provere rada srca.
• Rizik od problema sa srcem se može povećati sa porastom doze i brzine primene infuzije. Iz tog razloga, trajanje infuzije ne treba da bude kraće od 60 minuta, a doza od 400 mg jednom dnevno ne treba da bude prekoračena.
• Retko može doći do pojave teške, iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok) čak i pri primeni prve doze leka. Simptomi mogu uključiti osećaj stezanja u grudima, vrtoglavice, mučnine ili nesvestice, kao i vrtoglavice pri ustajanju. Ukoliko do ovoga dođe, primena leka Mikrobiel se mora odmah obustaviti.
• Lek Mikrobiel može da dovede do naglog i teškog zapaljenja jetre (fulminantni hepatitis), koje može napredovati do životno ugrožavajućeg stanja (uključujući smrtne slučajeve, videti odeljak “Moguća neželjena dejstva”) koje se naziva insuficijencija jetre (slabljenje rada jetre). Obratite se Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom lekom Mikrobiel ukoliko iznenada počnete da se osećate loše ili primetite žutu prebojenost beonjača, tamno prebojenu mokraću, svrab kože, veću sklonost ka krvarenju, poremećaj misli ili poteškoće da ostanete budni.
• Teške kožne reakcije

Pri terapiji moksifloksacinom prijavljene su teške kožne reakcije uključujući Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP).

• Kod SJS/TEN se u početku mogu javiti crvenkaste tačkice koje liče na mete ili kružni pečati, često sa plikom u sredini. Takođe može doći do pojave rana u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima (crvene i otečene oči). Ovim ozbiljnim kožnim osipima često prethode povišena telesna temperatura i/ili simptomi nalik gripu. Osip može prerasti u obimno ljuštenje kože sa životno ugrožavajućim komplikacijama ili imati smrtni ishod.
• Kod AGEP u početku dolazi do pojave rasprostranjenog crvenog osipa koji se peruta, sa ispupčenjima ispod kože i plikovima, uz povišenu telesnu temperaturu. Do ovih promena najčešće dolazi na kožnim naborima, trupu i rukama.

Ukoliko Vam se javi težak osip ili neki drugi simptom na koži, odmah o tome obavestite Vašeg lekara jer će biti potreban prekid terapije lekom Mikrobiel i odgovarajući medicinski nadzor.

• Lekovi iz grupe hinolona, uključujući Mikrobiel, mogu izazvati konvulzije. Ukoliko do ovoga dođe, terapija ovim lekom se mora obustaviti.
• Produžena, onesposobljavajuća i moguće ireverzibilna (nepovratna) teška neželjena dejstva Fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Mikrobiel, povezani su sa veoma retkim, ali teškim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili moguće nepovratna. Neželjena dejstva uključuju bol u tetivama, mišićima i zglobovima ruku i nogu, poteškoće u hodanju, neprirodne osećaje kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, utrnutost ili žarenje (parestezije), poremećaje čula vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, izraziti umor i teške poremećaje spavanja. Ukoliko nakon primene leka Mikrobiel primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava, odmah obavestite lekara, pre nastavka terapije. Zajedno sa Vašim lekarom donećete odluku o nastavku lečenja, uz razmatranje primene antibiotika iz druge grupe.
• Retko može doći do pojave simptoma oštećenja nerava (neuropatije) kakvi su bol, osećaj žarenja, peckanja, utrnulosti i/ili slabosti, posebno stopala i nogu ili šaka i ruku. Ukoliko do ovoga dođe, odmah obavestite Vašeg lekara kako bi obustavio terapiju lekom Mikrobiel, u cilju sprečavanja mogućeg nastanka jednog nepovratnog stanja.
• Čak i pri prvoj primeni lekova iz grupe hinolona, uključujući lek Mikrobiel, može doći do pojave psihijatrijskih poremećaja. U veoma retkim slučajevima, depresija ili druga psihijatrijska stanja dovela su do pojave misli o samoubistvu i ponašanja koje odlikuje samopovređivanje, kakav je pokušaj samoubistva (videti odeljak “Moguća neželjena dejstva”). Ukoliko do ovoga dođe, terapija lekom Mikrobiel se mora obustaviti.
• Tokom ili nakon lečenja antibioticima, uključujući lek Mikrobiel, može doći do pojave proliva (dijareje). Ukoliko je ovo neželjeno dejstvo teško, traje dugo ili ukoliko primetite tragove krvi ili sluzi u stolici, morate se obratiti Vašem lekaru kako bi primena leka Mikrobiel bila obustavljena. U ovom slučaju ne smete koristiti lekove koji usporavaju pokretljivost creva (antiperistaltici).
• Retko može doći do pojave bola i oticanja zglobova i zapaljenja ili rupture (pucanja) tetiva (videti odeljke “Lek Mikrobiel ne smete primati ukoliko” i “Moguća neželjena dejstva”). Rizik je povećan ukoliko ste osoba starijeg životnog doba (imate preko 60 godina), bili ste podvgnuti presađivanju organa (transplantaciji), imate oboljenje bubrega ili ste na terapiji kortikosteroidima. Do zapaljenja i rupture tetiva može doći i u prvih 48 sati od početka lečenja, dok su slučajevi ovog neželjenog dejstva zabeleženi i nekoliko meseci po obustavi terapije. Na prvi znak bola ili zapaljenja tetive (npr. članka, ručnog zgloba, lakta, ramena ili kolena) odmarajte zahvaćeno područje i obratite se Vašem lekaru jer će biti potrebna obustava terapije lekom Mikrobiel. Takođe, izbegavajte bilo koji vid vežbi koji nije neophodan, jer ovo može povećati rizik od pucanja tetiva.
• Ukoliko osetite iznenadni, jak bol u trbuhu, grudima ili leđima, smesta se obratite lekaru jer ovo mogu biti simptomi aneurizme i disekcije aorte, pa bi Vam u tom slučaju bila potrebna hitna medicinska nega. Rizik za pojavu ovih neželjenih dejstava može biti veći ukoliko ste na terapiji sistemskim kortikosteroidima.
• Ukoliko dođe do nagle pojave poteškoća sa disanjem, posebno dok ležite, ili ukoliko primetite

oticanje članaka, stopala ili trbuha ili novi početak preskakanja srca, smesta to recite lekaru.

• Ukoliko ste osoba starijeg životnog doba sa oboljenjem bubrega, postarajte se da unosite odgovarajuću količinu tečnosti, jer smanjenje količine tečnosti u organizmu (dehidratacija) može da poveća rizik od slabljenja rada bubrega (insuficijencije bubrega).
• U slučaju da dođe do poremećaja vida ili primetite bilo koju drugu smetnju sa očima, odmah se obratite oftalmologu (videti odeljke “Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama” i “Moguća neželjena dejstva”).
• Lekovi iz grupe fluorohinolona mogu dovesti do poremećaja koncentracije glukoze u krvi. Može doći do porasta koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemije) ili do sniženja koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemije), sa mogućnošću gubitka svesti (hipoglikemijska koma) u teškim slučajevima (videti odeljak “Moguća neželjena dejstva”). Kod dijabetičara je potrebno pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi.
• Hinolonski antibiotici mogu povećati osetljivost kože prema sunčevom ili UV zračenju. Iz tog razloga, dok ste na terapiji lekom Mikrobiel, izbegavajte duže izlaganje (jakoj) sunčevoj svetlosti i nemojte koristiti solarijum (i bilo koje druge UV lampe).
• Nije utvrđena efikasnost leka Mikrobiel u terapiji infekcija teških opekotina, dubokih tkiva i dijabetesnog stopala sa osteomijelitisom (infekcijom koštane srži).

Lek Mikrobiel se ne preporučuje za terapiju infekcije izazvane bakterijom Staphylococcus aureus koja je otporna na lek koji se naziva meticilin.

Deca i adolescenti

Ovaj lek se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina, zbog toga što efikasnost i bezbednost u ovoj starosnoj grupi nisu utvrđene (videti odeljak “Lek Mikrobiel ne smete primati ukoliko”).

Drugi lekovi i lek Mikrobiel

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta i biljne lekove. Ovo je iz razloga što lek Mikrobiel može uticati na dejstvo nekih drugih lekova. Takođe, drugi lekovi mogu uticati na dejstvo leka Mikrobiel.

Pri terapiji lekom Mikrobiel, imajte u vidu napomene date u nastavku teksta.

• Ukoliko istovremeno primate lek Mikrobiel i druge lekove koji mogu uticati na srce, postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zbog toga, nemojte istovremeno primati lek Mikrobiel sa:
• lekovima iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid) koji se koriste u terapiji poremećaja srčanog ritma;
• antipsihoticima (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid) i tricikličnim antidepresivima (npr. amitriptilin, imipramin, klomipramin) koji se koriste u lečenju psihijatrijskih poremećaja;
• nekim antimikrobnim lekovima (npr. sakvinavir, sparfloksacin, eritromicin primenjen intravenskim putem, pentamidin, antimalarici, a posebno halofantrin) koji se koriste u lečenju infekcija;
• nekim lekovima iz grupe antihistaminika (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin) koji se koriste u terapiji alergijskih reakcija;
• nekim drugim lekovima, npr. cisaprid (u terapiji poremećaja gornjih delova gastrointestinalnog trakta), vinkamin primenjen intravenskim putem (u terapiji demencije), bepridil (u terapiji angine pektoris, tj. stanja u kome srce dobija manje kiseonika u odnosu na potrebe, pa dolazi do osećaja bola i stezanja u grudima), difemanil (u terapiji prekomernog znojenja).
• Obavezno recite Vašem lekaru ukoliko uzimate lekove koji mogu smanjiti koncentraciju kalijuma u krvi. Tu spadaju diuretici kakvi su hidrohlortiazid ili furosemid (koji pospešuju izlučivanje tečnosti iz organizma), laksativi i klizme (u visokim dozama) koji se koriste u terapiji zatvora i u pripremi za određene intervencije, kortikosteroidi (lekovi protiv zapaljenja, kakvi su npr. hidrokortizon, betametazon) i amfotericin B (antigljivični lek). Takođe, recite Vašem lekaru ukoliko uzimate lekove koji mogu usporiti rad srca (npr. bisoprolol, verapamil). Ovo je iz razloga što istovremena primena ovih lekova sa lekom Mikrobiel povećava rizik od pojave ozbiljnih poremećaja srčanog ritma.
• Ukoliko ste trenutno na terapiji lekovima koji sprečavaju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, npr. varfarin, acenokumarol), možda će Vas lekar upućivati na analize krvi kako bi pratio vreme koagulacije (zgrušavanja krvi) i po potrebi prilagodio Vašu terapiju. Ovo je iz razloga što pri istovremenoj primeni sa lekom Mikrobiel može doći do pojačanja dejstva oralnih antikoagulanasa, odnosno veće sklonosti ka krvarenju.

Primena leka Mikrobiel sa hranom i pićima

Hrana, uključujući mlečne proizvode, nema uticaja na delovanje leka Mikrobiel.

Trudnoća, dojenje i plodnost

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre nego što primite ovaj lek.

Nemojte primati lek Mikrobiel ukoliko ste trudni ili dojite.

Studije sprovedene na životinjama nisu pokazale štetan uticaj na plodnost usled primene ovog leka.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Lek Mikrobiel može izazvati vrtoglavicu ili nesvesticu. Takođe, može se javiti iznenadan i prolazan gubitak vida ili kratkotrajan gubitak svesti. Iz tog razloga, potrebno je da pre upravljanja vozilima i rukovanja mašinama utvrdite kako reagujete na ovaj lek.

Lek Mikrobiel sadrži natrijum

Ovaj lek sadrži 52,5 mmol (1207 mg) natrijuma po jednoj boci sa 250 mL rastvora za infuziju. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Nikada nećete biti u prilici da samostalno primenjujete ovaj lek. Lek Mikrobiel će Vam primeniti Vaš lekar ili medicinska sestra.

Preporučena doza za odrasle je 400 mg (1 boca rastvora) jednom dnevno. Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih pacijenata, onih sa malom telesnom masom ili oboljenjem bubrega.

Vaš lekar će doneti odluku o trajanju terapije lekom Mikrobiel. U nekim slučajevima, lekar će započeti terapiju moksifloksacinom u obliku infuzije, a zatim je nastaviti moksifloksacinom u obliku tablete (prelazak sa parenteralnog na oralno lečenje).

Trajanje lečenja zavisi od vrste infekcije i Vašeg odgovora na terapiju. Ipak, preporučeni periodi lečenja su u slučaju:

• vanbolničke pneumonije 7-14 dana (većina pacijenata prelazi sa parenteralne na oralnu terapiju u roku od 4 dana);
• kompikovanih infekcija kože i njenih struktura 7-21 dan (većina pacijenata prelazi sa parenteralne na oralnu terapiju u roku od 6 dana).

Preporučena doza i trajanje terapije ne treba da bude prekoračeni (videti odeljak “Upozorenja i mere opreza”).

Način primene

Lek Mikrobiel se primenjuje isključivo intravenski, infuzijom u venu, u periodu od 60 minuta.

Ako ste primili više leka Mikrobiel nego što treba

Lek Mikrobiel će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra, pa je malo verovatno da ćete primiti više leka nego što je potrebno. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako ste zaboravili da primite lek Mikrobiel

Vaš lekar ili medicinska sestra će Vam dati lek u za to definisanim vremenskim intervalima, pa je malo verovatno da će neka doza biti propuštena. Ipak, ukoliko smatrate da je do ovoga došlo, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ako naglo prestanete da primate lek Mikrobiel

Veoma je važno da lek primate onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. Nastavite da primate terapiju čak i kada se budete osećali bolje jer njena prevremena obustava može dovesti do pogoršanja Vašeg stanja, zbog toga što infekcija nije potpuno izlečena. Takođe može doći do razvoja rezistencije (otpornosti bakterije na primenjeni antibiotik).

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Najozbiljnija neželjena dejstva na lek Mikrobiel navedena su u nastavku teksta.

Ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava (čija je učestalost retka - mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek ili veoma retka - mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek ili je učestalost nepoznata – ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) prestanite da primate lek Mikrobiel i odmah se obratite Vašem lekaru (jer će Vam možda biti potrebna hitna medicinska nega):

• izrazito brz srčani rad (tzv. ventrikularna tahiaritmija - retko neželjeno dejstvo);
• iznenada ste počeli da se osećate loše ili ste primetili žutu prebojenost beonjača, tamno prebojenu mokraću, svrab kože, veću sklonost ka krvarenju, poremećaj misli ili poteškoće da ostanete budni – ovo mogu biti znaci i simptomi fulminantnog hepatitisa, koji može napredovati do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (zabeleženi su smrtni slučajevi) – veoma retko neželjeno dejstvo;
• težak kožni osip uključujući SJS i TEN (odlikuju ih crvenkaste tačkice koje liče na mete ili kružni pečati, često sa plikom u sredini, ljuštenje kože, pojava rana u ustima, grlu, nosu, na polnim organima i očima, ovim ozbiljnim kožnim osipima često prethode povišena telesna temperatura i simptomi nalik gripu) – veoma retko neželjeno dejstvo koje može biti životno ugrožavajuće;
• rasprostranjeni crveni osip koji se peruta, sa ispupčenjima ispod kože i plikovima, praćen povišenom telesnom temperaturom (AGEP) – nepoznata učestalost;
• poremećaj izlučivanja vode i niske koncentracije natrijuma, tzv. sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona - veoma retko neželjeno dejstvo;
• gubitak svesti kao posledica izraženog sniženja koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemijska koma)

- veoma retko nežejeno dejstvo;

• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis) čiji znaci mogu biti crvene tačke po koži, obično u donjem delu nogu ili bol u zglobovima – veoma retko neželjeno dejstvo;
• teška, iznenadna opšta alergijska reakcija, uključujući veoma retko pojavu životno ugrožavajućeg stanja šoka (poteškoće sa disanjem, pad krvnog pritiska, ubrzan srčani rad) – retko neželjeno dejstvo;
• oticanje, uključujući oticanje disajnih puteva koje dovodi do poteškoća sa disanjem - retko neželjeno dejstvo, moguće životno ugrožavajuće;
• konvulzije - retko neželjeno dejstvo;
• poremećaj na nivou nervnog sistema (neuropatija) koga odlikuje bol, osećaj žarenja, peckanja, utrnulost i/ili slabost ekstremiteta - retko neželjeno dejstvo;
• depresija (koja u veoma retkim slučajevima dovodi do ponašanja koje odlikuje samopovređivanje, kao što su pojava misli/ideja o samoubistvu ili pokušaj samoubistva) - retko neželjeno dejstvo;
• psihotične reakcije (širok opseg poremećaja odnosa prema realnosti, razmišljanja, ponašanja i ispoljavanja emocija) koje mogu da dovedu do ponašanja koje odlikuje samopovređivanje, kao što su pojava misli/ideja o samoubistvu ili pokušaj samoubistva - veoma retko neželjeno dejstvo;
• težak proliv koji sadrži tragove krvi i/ili sluzi (kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis) koji veoma retko može biti povezan sa životno ugrožavajućim komplikacijama - retko neželjeno dejstvo;
• bol i oticanje tetiva (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje tetiva (veoma retko neželjeno dejstvo);
• slabost mišića, osetljivost ili bol, a posebno ukoliko se u isto vreme osećate loše, imate povišenu telesnu temperaturu ili tamno obojenu mokraću; ovo može biti izazvano oštećenjem (razgradnjom) mišića; to je stanje koje može biti životno ugrožavajuće i dovesti do problema sa bubrezima (rabdomioliza) – nepoznata učestalost.

Dodatno, odmah se obratite oftalmologu ukoliko primetite bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

• prolazni gubitak vida (veoma retko neželjeno dejstvo);
• osećaj nelagodnosti ili bola u očima, posebno usled izlaganja svetlosti (veoma retko do retko neželjeno dejstvo).

Ukoliko ste tokom terapije lekom Mikrobiel doživeli životno ugrožavajući poremećaj srčanog ritma (aritmija koja se naziva torsade de pointes) ili prestanak srčanog rada (veoma retka neželjena dejstva), recite odmah lekaru da ste primili lek Mikrobiel i nemojte primati narednu dozu ovog leka.

Veoma retko je uočeno pogoršanje simptoma miastenije gravis. Ukoliko do ovoga dođe, odmah se obratite Vašem lekaru.

Ukoliko bolujete od dijabetesa i primetite da Vam je povećana (retko neželjeno dejstvo) ili snižena (veoma retko neželjeno dejstvo) koncentracija glukoze u krvi odmah se obratite Vašem lekaru.

Ukoliko ste osoba starijeg životnog doba sa postojećim oboljenjem bubrega i primetite smanjeno izlučivanje mokraće, oticanje nogu, članaka ili stopala, slabost, mučninu, pospanost, poteškoće sa disanjem ili smetenost (konfuziju) odmah se obratite Vašem lekaru jer ovo mogu biti simptomi i znaci slabljenja rada bubrega (retko neželjeno dejstvo).

Ostala uočena neželjena dejstva su prikazana u tekstu koji sledi u skladu sa njihovom učestalošću.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• infekcije izazvane bakterijama ili gljivicama otpornim na moksifloksacin (superinfekcije) kakva je npr. infekcija usta i vagine izazvana gljivicama roda Candida;
• glavobolja, vrtoglavica;
• promena srčanog ritma (produženje QT intervala) kod pacijenata sa niskom koncentracijom kalijuma u krvi;
• mučnina, povraćanje, bol u želucu i trbuhu, proliv;
• porast vrednosti određenih enzima jetre (transaminaza) u krvi;
• bol ili zapaljenje na mestu primene infuzije.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija), smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca koja se nazivaju neutrofili (neutropenija), povećan ili smanjen broj krvnih pločica (trombocitemija ili trombocitopenija), povećan broj određene vrste belih krvnih zrnaca koja se nazivaju eozinofili (eozinofilija), produženo protrombinsko vreme/povećana INR (engl. International Normalised Ratio) vrednost (usporeno zgrušavanje krvi i sklonost ka krvarenju);
• alergijske reakcije;
• porast nivoa masti u krvi (hiperlipidemija);
• uznemirenost (anksioznost), nemir, uzbuđenost (agitacija);
• osećaj žarenja, peckanja i/ili utrnulost (parestezija/disestezija), poremećaj čula ukusa (u veoma retkim slučajevima dolazi do gubitka čula ukusa), konfuzija i dezorijentacija (gubitak osećaja za vreme i prostor), poremećaji spavanja (prevashodno nesanica), podrhtavanje mišića (tremor), izraziti osećaj okretanja i nestabilnosti (vertigo), pospanost (somnolencija);
• poremećaji vida uključujući pojavu duplih slika i zamagljen vid;
• različiti oblici poremećaja srčanog ritma (kakvi su produženje QT intervala, palpitacije, tahikardija (ubrzan srčani rad), atrijalna fibrilacija (vrsta aritmije koja utiče na rad pretkomora srca)), angina pektoris;
• širenje krvnih sudova (vazodilatacija);
• poteškoće sa disanjem (dispnea), uključujući astmatična stanja;
• smanjen apetit i unos hrane, zatvor (konstipacija), dispepsija (loše varenje), nadutost (prisustvo gasova u crevima), zapaljenje želuca (gastritis), porast vrednosti enzima amilaze (učestvuje u varenju hrane) u krvi;
• oštećenje funkcije jetre (uključujući porast vrednosti enzima LDH u krvi), povećana vrednost enzima jetre u krvi (gama glutamil transferaza i/ili alkalna fosfataza), porast koncentracije bilirubina u krvi;
• svrab, osip, koprivnjača, suva koža;
• bol u zglobovima (artralgija), bol u mišićima (mialgija);
• dehidratacija;
• osećaj slabosti i umora, bolna stanja (uključujući bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima), znojenje, zapaljenje vena (sa mogućnošću stvaranja krvnog ugruška) na mestu primene infuzije.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• porast koncentracije mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija);
• emocionalna nestabilnost, halucinacije (vidite ili čujete stvari koje realno ne postoje), bunilo (delirijum);
• smanjena osetljivost kože na dodir (hipoestezija), poremećaji čula mirisa (uključujući gubitak čula mirisa), neuobičajeni snovi, poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta, uključujući smetnje sa hodom (a posebno usled vrtoglavice ili vertiga), poremećaj pažnje, poremećaji govora, delimični ili potpuni gubitak pamćenja (amnezija);
• osećaj buke/zvonjenja u ušima (tinitus), oštećenje sluha, uključujući gluvoću (sluh se obično vraća);
• nagli i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa);
• povišeni (hipertenzija) ili sniženi (hipotenzija) krvni pritisak;
• otežano gutanje (disfagija), zapaljenje sluzokože usne duplje (stomatitis);
• žutica (žuta prebojenost beonjača i kože usled poremećaja rada jetre), zapaljenje jetre (hepatitis);
• podrhtavanje, grčevi ili slabost mišića;
• poremećaj rada bubrega (uključujući porast koncentracije uree i kreatinina u krvi);
• otok (edem) npr. šaka, stopala, članaka, usana, usta, grla.

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek):

• porast koncentracije protrombina/smanjena INR vrednost (izrazitije zgrušavanje krvi i sklonost ka nastanku krvnih ugrušaka), izrazito smanjen broj određene vrste belih krvnih zrnaca koja se zovu granulociti (agranulocitoza), smanjenje broja svih krvnih ćelija (pancitopenija);
• osećaj otuđenja od samog sebe (depersonalizacija);
• povećana osetljivost kože (hiperestezija);
• poremećaji srčanog ritma (nespecifične aritmije);
• zapaljenje zglobova (artritis);
• ukočenost (rigiditet) mišića.

Veoma retko primena hinolona/fluorohinolona je povezana sa dugotrajnim (traju mesecima ili godinama) ili trajnim neželjenim reakcijama kao što su zapaljenje tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće sa hodanjem, neprirodni osećaji kao što su bockanje, trnjenje, golicanje, žarenje, utrnulost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i poremećaji čula sluha, vida, ukusa i mirisa, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno postojeće faktore rizika.

Kod pacijenata na terapiji fluorohinolonima prijavljeni su slučajevi proširenja i slabljenja ili raslojavanja zida aorte (aneurizma ili disekcija) koji se može rasprsnuti i dovesti do smrtnog ishoda, kao i nepravilnog zatvaranja srčanih zalistaka (videti odeljak „Upozorenja i mere opreza“).

Neželjena dejstva opisana u nastavku teksta su češće uočena kod pacijenata koji su dobijali lek intravenski.

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• povećana vrednost enzima jetre (gama glutamil transferaze) u krvi.

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• izrazito ubrzan srčani rad (vantrikularna tahiaritmija);
• snižen krvni pritisak;
• otok, npr. šaka, stopala, članaka, usana, usta, grla;
• težak proliv koji sadrži tragove krvi i/ili sluzi (kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis) koji veoma retko može biti povezan sa životno ugrožavajućim komplikacijama;
• konvulzije;
• halucinacije;
• poremećaj rada bubrega (uključujući porast koncentracija uree i kreatinina u krvi);
• slabljenje rada bubrega.

Dodatno, pri primeni drugih lekova iz grupe fluorohinolona, veoma retko su prijavljeni slučajevi neželjenih dejstava koja su opisana u nastavku teksta, a do kojih može doći i pri primeni leka Mikrobiel:

• povećan pritisak u lobanji (intrakranijalni pritisak) čiji simptomi mogu biti glavobolja, smetnje sa vidom uključujući zamagljen vid, mrlje u delovima vidnog polja, duple slike, gubitak vida);
• povećana koncentracija natrijuma u krvi (hipernatremija);
• povećana koncentracija kalcijuma u krvi (hiperkalcemija);
• snižen broj crvenih krvnih zrnaca usled njihove pojačane razradnje (hemolitička anemija);
• povećana osetljivost kože na sunčevo ili UV zračenje (fotosenzitivne reakcije).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Mikrobiel posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Lek upotrebiti odmah nakon prvog otvaranja i/ili razblaživanja.

Nemojte koristiti ovaj lek ako primetite da rastvor sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

Aktivna supstanca je moksifloksacin-hidrohlorid.

Jedna boca sa 250 mL rastvora za infuziju sadrži 400 mg moksifloksacina u obliku moksifloksacin- hidrohlorida.

Jedan mL rastvora za infuziju sadrži 1,6 mg moksifloksacina u obliku moksifloksacin-hidrohlorida.

Pomoćne supstance su: natrijum-acetat, trihidrat; natrijum-sulfat, bezvodni; sumporna kiselina, rastvor 20%; voda za injekcije.

Kako izgleda lek Mikrobiel i sadržaj pakovanja

Bistar rastvor žute boje. pH: 5,0-6,0. Osmolalnost: 260-330 mOsm/kg.

Unutrašnje pakovanje je bezbojna, providna plastična boca od polipropilena, zatvorena sa bezbojnim, providnim unutrašnjim zatvaračem od polipropilena, čepom od hlorbutil gume, aluminijumskom kapicom i “flip-off” poklopcem koja sadrži 250 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi bezbojna, providna plastična boca od 250 mL i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole: FARMALOGIST D.O.O. BEOGRAD, Mirijevski bulevar 3, Beograd

Proizvođač: COOPER S.A., 64 Aristovoulou Str., Atina, Grčka

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Septembar, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01250-19-001 od 06.09.2021.

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Lek Mikrobiel je indikovan za lečenje:

• vanbolničke pneumonije (engl. community acquired pneumonia – CAP);
• komplikovanih infekcija kože i njenih struktura (engl. complicated skin and skin structure infections

– cSSSI).

Lek Mikrobiel treba koristiti samo kada se primena antibiotika, koji se uobičajeno koriste za inicijalno lečenje ovih infekcija, smatra neadekvatnom.

Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Preporučena doza iznosi 400 mg moksifloksacina, primenjena infuzijom jednom dnevno.

Kada je to klinički indikovano, inicijalno lečenje intravenskim putem može biti praćeno oralnom primenom tableta moksifloksacina od 400 mg.

U okviru kliničkih studija, većina pacijenata je prevedena na oralnu terapiju u roku od 4 (CAP) ili 6 dana (cSSSI). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana (CAP) i 7-21 dan (cSSSI).

Oštećenje funkcije bubrega/jetre

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod pacijenata sa blagim do teškim oštećenjem funkcije bubrega ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (za više detalja videti odeljak „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Ostale posebne populacije

Nije potrebno prilagođavanje doziranja kod starijih osoba i pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata u razvoju. Efikasnost i bezbednost moksifloksacina kod dece i adolescenata još uvek nije ustanovljena (videti odeljak „Kontraindikacije” u Sažetku karakteristika leka).

Način primene

Intravenska primena kontinuiranom infuzijom u periodu od 60 minuta (videti odeljak „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka” u Sažetku karakteristika leka).

Ukoliko je medicinski indikovano, rastvor za infuziju se može primeniti putem T-tube, zajedno sa kompatibilnim infuzionim rastvorom (videti odeljak „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”).

Lista pomoćnih supstanci

natrijum-acetat, trihidrat natrijum-sulfat, bezvodni sumporna kiselina, rastvor 20% voda za injekcije

Inkompatibilnost

Sledeći rastvori su inkompatibilni sa moksifloksacin rastvorom za infuziju:

• 10% i 20% rastvori natrijum-hlorida;
• 4,2% i 8,4% rastvori natrijum-hidrogenkarbonata.

Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku „Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)”.

Rok upotrebe

Neotvorena boca: 3 godine.

Nakon prvog otvaranja i/ili razblaživanja: upotrebiti odmah.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25°C.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja i/ili razblaživanja leka, videti odeljak „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je bezbojna, providna plastična boca od polipropilena, zatvorena sa bezbojnim, providnim unutrašnjim zatvaračem od polipropilena, čepom od hlorbutil gume, aluminijumskom kapicom i

„flip-off“ poklopcem koja sadrži 250 mL rastvora za infuziju.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi bezbojna, providna plastična boca od 250 mL i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Sledeći rastvori su kompatibilni sa moksifloksacin 400 mg rastvorom za infuziju:

• voda za injekcije;
• 0,9% rastvor natrijum-hlorida;
• 1 M rastvor natrijum-hlorida;
• 5% rastvor glukoze;
• 10% rastvor glukoze;
• Ringerov rastvor.

Moksifloksacin rastvor za infuziju ne sme se primeniti istovremeno sa drugim lekovima putem infuzije. Rastvor ne treba koristiti ukoliko sadrži vidljive čestice ili je zamućen.

Na nižim temperaturama može doći do stvaranja precipitata, koji će se na sobnoj temperaturi rastvoriti. Iz tog razloga se ne preporučuje čuvanje leka na temperaturi nižoj od 15°C.

Boce leka Mikrobiel su za jednokratnu upotrebu.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.