Moloxin® 400mg film tableta

Lek Moloxin, film tablete indikovan je za lečenje pacijenata starijih od 18 godina sa sledećim infekcijama uzrokovanim osetljivim bakterijama (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).

U sledećim indikacijama, moksifloksacin se sme koristiti isključivo kada se upotreba antibiotika koji se uobičajeno preporučuju za terapiju ovih infekcija smatra neprikladnom:

• Akutni bakterijski sinuzitis;
• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća uključujući bronhitis.

U sledećim indikacijama, moksifloksacin se sme koristiti isključivo kada se upotreba antibiotika koji se uobičajeno preporučuju za započinjanje terapije navedenih infekcija smatra neodgovarajućom jer ti antibiotici nisu bili efikasni:

• Vanbolnički stečena pneumonija, izuzev teških oblika;
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice (npr. infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena, uključujući salpingitis i endometritis) bez udruženog tuboovarijalnog ili pelvičnog apscesa.

Upotreba Moloxin film tableta se ne preporučuje kao monoterapija blage do umerene inflamatorne bolesti male karlice, već treba da se daje u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibiotikom (npr. cefalosporinom) zbog porasta rezistencije bakterije Neisseria gonorrhoeae na moksifloksacin, izuzev u situacijama kada se može isključiti postojanje moksifloksacin-rezistentne Neisseria gonorrhoeae (videti odeljke 4.4 i 5.1).

Kod pacijenata kod kojih je postignuto poboljšanje nakon inicijalne intravenske primene moksifloksacina, terapija može da se završi film tabletama moksifloksacina, u sledećim indikacijama:

• Vanbolnički stečena pneumonija;
• Komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva.

Lek Moloxin u obliku film tableta ne sme se koristiti za inicijalno lečenje infekcija kože i potkožnog tkiva bilo koje vrste ili teške vanbolnički stečene pneumonije.

Potrebno je uzeti u obzir zvanične preporuke o adekvatnoj primeni antibiotika.

Doziranje kod odraslih

Preporučena doza je jedna film tableta od 400 mg, jednom dnevno.

Oštećena funkcija bubrega/jetre

Prilagođavanje doze nije potrebno kod pacijenata sa blagim do ozbiljnim oštećenjem bubrežne funkcije ili kod pacijenata na hroničnoj dijalizi, tj. hemodijalizi i kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (za detaljnije informacije videti odeljak 5.2).

Nema dovoljno podataka za pacijente sa oštećenom funkcijom jetre (videti odeljak 4.3).

Druge posebne grupe pacijenata

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih i kod pacijenata sa malom telesnom masom.

Pedijatrijska populacija

Moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata (< 18 godina). Efikasnost i bezbednost primene moksifloksacina kod dece i adolescenata nije utvrđena (videti odeljak 4.3).

Način primene

Film tablete se gutaju cele, sa dovoljnom količinom tečnosti, nezavisno od obroka.

Trajanje terapije

Trajanje terapije Moloxin, film tabletama treba da bude:

• Akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća uključujući bronhitis 5 - 10 dana
• Vanbolnički stečena pneumonija 10 dana
• Akutni bakterijski sinuzitis 7 dana
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice 14 dana Moksifloksacin film tablete su, u kliničkim ispitivanjima, primenjivane do 14 dana.

Sekvencijalna terapija (oralna terapija nakon intravenske)

U kliničkim studijama sa sekvencijalnom terapijom većina pacijenata je sa intravenske terapije prevedena na oralnu u roku od 4 dana (kod vanbolnički stečene pneumonije) ili 6 dana (kod komplikovanih infekcija kože i potkožnog tkiva). Preporučeno ukupno trajanje intravenske i oralne terapije je 7-14 dana za vanbolnički stečenu pneumoniju i 7-21 dan za komplikovane infekcije kože i potkožnog tkiva.

Preporučenu dozu (400 mg jednom dnevno) i dužinu lečenja za odgovarajuću indikaciju ne treba prekoračiti.

• Preosetljivost na moksifloksacin, druge hinolone ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1);
• Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6);
• Primena kod pacijenata mlađih od 18 godina;
• Pacijenti koji u anamnezi imaju oboljenje/poremećaj tetiva, koji je povezan sa terapijom hinolonima.

I u pretkliničkim i u kliničkim ispitivanjima, primećene su promene u elektrofiziologiji srca (produženje QT intervala) nakon izlaganja moksifloksacinu. Zbog toga, iz bezbednosnih razloga, moksifloksacin je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• kongenitalnim ili dokumentovanim stečenim produženjem QT intervala;
• poremećajem elektrolita, posebno kod nekorigovane hipokalemije;
• klinički značajnom bradikardijom;
• klinički značajnom insuficijencijom srca sa smanjenom ejekcionom frakcijom leve komore;
• simptomatskim aritmijama u anamnezi.

Moksifloksacin se ne sme koristiti istovremeno sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval (videti takođe odeljak 4.5.).

Zbog ograničenih kliničkih podataka, moksifloksacin je takođe kontraindikovan kod pacijenata sa smanjenom funkcijom jetre (Child Pugh C) i kod pacijenata sa transaminazama povišenim za više od 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih vrednosti.

Upotrebu moksifloksacina treba izbegavati kod pacijenata koji su u prošlosti imali teške neželjene reakcije kada su koristili lekove koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata moksifloksacinom treba započeti samo u odsustvu alternativnih mogućnosti lečenja i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti i odeljak 4.3).

Korist od terapije moksifloksacinom, posebno kod infekcija koje nisu ozbiljne, treba proceniti u zavisnosti od podataka navedenih u ovom poglavlju.

Produženje QTc intervala i kliničke situacije u kojima može doći do produženja QTc intervala

Kod nekih pacijenata moksifloksacin uzrokuje produženje QTc intervala na EKG-u. Na osnovu analize EKG zapisa u sklopu kliničkih ispitivanja, QTc produženje izazvano moksifloksacinom bilo je 6 ± 26 ms, odnosno 1,4% u odnosu na početne vrednosti. Obzirom da su žene podložnije dužim bazalnim vrednostima QTc intervala u poređenju sa muškarcima, one mogu biti osetljivije na lekove koji produžavaju QT intrerval.

Stariji pacijenti takođe mogu biti osetljiviji na promene QT intervala izazvane lekovima.

Kod pacijenata na terapiji moksifloksacinom treba oprezno davati lekove koji smanjuju koncentraciju kalijuma u krvi (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod pacijenata (posebno žena i starijih) sa predispozicijom za aritmije kao što je akutna ishemija miokarda ili produženje QT intervala, jer ovi pacijenti imaju veći rizik od ventrikularnih aritmija (uključujući torsades de pointes) i srčanog zastoja (videti takođe odeljak 4.3). Stepen produženja QT intervala raste sa porastom koncentracije leka u plazmi. Zbog toga, preporučena doza ne sme biti prekoračena.

Ako se u toku lečenja moksifloksacinom javi srčana aritmija, treba prekinuti lečenje i uraditi EKG.

Aneurizma i disekcija aorte

U epidemiološkim studijama prijavljen je povećan rizik od aneurizme i disekcije aorte nakon uzimanja fluorohinolona, posebno kod populacije starijih.

Stoga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmatskom bolešću u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju za aneurizmu i disekciju aorte (npr. Marfan-ov sindrom, vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma, Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza).

Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.

Preosetljivost/alergijske reakcije

Zabeležena je pojava preosetljivosti i alergijskih reakcija nakon prve primene fluorohinolona, uključujući i moksifloksacin. Anafilaktičke reakcije mogu da se razviju do stadijuma šoka koji ugrožava život, čak i nakon prve primene leka. U slučaju kliničke manifestacije teške reakcije preosetljivosti, terapiju moksifloksacinom treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju (npr. antišok terapiju).

Teško oštećenje jetre

Prijavljeni su slučajevi fulminantnog hepatitisa koji može da izazove insuficijenciju jetre (uključujući i smrtne slučajeve) u toku primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave znaci i simptomi fulminantne bolesti jetre, kao što je npr. brzo napredujuća astenija praćena žuticom, tamnim urinom, sklonošću ka krvarenju ili hepatičkom encefalopatijom, pacijente treba savetovati da se, pre nego što nastave terapiju, obrate lekaru.

Ukoliko se jave znaci oštećenja funkcije jetre treba uraditi testove funkcije jetre.

Teške kožne neželjene reakcije

Teške kožne neželjene reakcije (eng. SCARs) uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu i (TEN: takođe poznato kao Lyell-ov sindrom), Stevens-Johnson-ov sindrom (eng. SJS) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (eng. AGEP), koje mogu biti životno ugrožavajuće ili fatalne, zabeležene su tokom primene moksifloksacina (videti odeljak 4.8). Prilikom propisivanja leka, pacijente treba upozoriti na znake i simptome teških kožnih reakcija i pažljivo ih pratiti. Ukoliko se pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na ove reakcije, primenu moksifloksacina treba odmah obustaviti, i razmotriti odgovarajuće lečenje. Ako se kod pacijenta pojave teške reakcije kao što su SJS, TEN ili AGEP tokom primene moksifloksacina, lečenje ovim lekom ne treba nikada više započinjati kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa predispozicijom za konvulzije

Poznato je da hinoloni mogu da podstaknu pojavu konvulzija. Zbog toga ove lekove treba oprezno koristiti kod bolesnika sa oštećenjima CNS, koji mogu da stvore predispoziciju za pojavu epileptičkih napada ili da snize prag za njihov nastanak. U slučaju pojave konvulzija, lečenje moksifloksacinom treba obustaviti i primeniti odgovarajuću terapiju.

Produžene, onesposobljavajuće i potencijalno ireverzibilne teške neželjene reakcije na lekove

Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na različite sisteme organa (mišićno-skeletni, nervni, psihijatrijski i čulni), ponekad i na veći broj njih, prijavljeni su kod pacijenata koji su primali hinolone i fluorohinolone, nezavisno od starosti i već postojećih faktora rizika. Primenu moksifloksacina treba prekinuti nakon pojave prvih znakova ili simptoma bilo koje ozbiljne neželjene reakcije, a pacijente treba posavetovati da se konsultuju sa svojim lekarom.

Periferna neuropatija

Slučajevi senzorne ili senzomotorne polineuropatije koji rezultuju parastezijom, hipoestezijom, dizestezijom ili slabošću prijavljeni su kod pacijenata koji su uzimali hinolone i fluorohinolone. Pacijente koji se leče moksifloksacinom treba savetovati da obaveste svog lekara pre nastavka terapije ako se kod njih jave simptomi neuropatije kao što su bol, osećaj žarenja, bockanje, utrnulost i/ili slabost, kako bi se sprečila pojava potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).

Psihijatrijske reakcije

Psihijatrijske reakcije mogu da se jave već nakon prve primene hinolona, uključujući moksifloksacin. U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihotične reakcije mogu da progrediraju do suicidalnih misli ili pokušaja (videti odeljak 4.8). Ukoliko se jave ove reakcije, moksifloksacin treba obustaviti i započeti odgovarajuću terapiju. Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod psihotičnih pacijenata ili kod pacijenata sa psihičkim oboljenjem u anamnezi.

Dijareja povezana sa primenom antibiotika, uključujući kolitis

Slučajevi dijareje i kolitisa vezanih za primenu antibiotika, uključujući i pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu bakterijom Clostridium difficile, prijavljeni su kod primene antibiotika širokog spektra dejstva, uključujući i moksifloksacin, i kreću se u rasponu od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja tokom ili nakon primene moksifloksacina. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi postojanje dijareje ili kolitisa vezanih za upotrebu antibiotika, potrebno je prekinuti terapiju antibioticima, uključujući i moksifloksacin, i odmah sprovesti adekvatne terapijske mere. Osim toga, potrebno je sprovesti adekvatne mere kontrole infekcije u cilju smanjenja rizika od transmisije. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku su kontraindikovani kod pacijenata sa ozbiljnom dijarejom.

Pacijenti sa miastenijom gravis

Moksifloksacin treba oprezno primenjivati kod pacijenata sa miastenijom gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma.

Tendinitis i ruptura tetiva

Tendinitis i ruptura tetive (naročito ali ne i isključivo se odnosi na Ahilovu tetivu), ponekad bilateralni, mogu se pojaviti već u prvih 48 sati terapije sa hinolonima i fluorohinolonima, a prijavljeno je da se javljaju čak i do nekoliko meseci nakon prekida terapije. Rizik od tendinitisa i rupture tetiva povećan je kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem bubrega, pacijenata sa transplantiranim čvrstim organima i kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zbog toga treba izbegavati istovremenu primenu kortikosteroida.

Kod prvog znaka tendinitisa (npr. bolno oticanje, inflamacija), treba prekinuti lečenje moksifloksacinom i razmotriti alternativnu terapiju. Zahvaćeni ekstremitet/ekstremitete treba tretirati na odgovarajući način (npr. imobilizacija). Kortikosteroidi se ne smeju koristiti u slučaju pojave znakova tendinopatije.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Moksifloksacin treba oprezno koristiti kod starijih pacijenata sa bubrežnim poremećajima, kod kojih je unos tečnosti neadekvatan, jer dehidratacija može povećati rizik od bubrežne insuficijencije.

Poremećaj vida

Ako dođe do poremećaja vida ili se ispolji neki drugi efekat na očima, trebalo bi odmah konsultovati oftalmologa (videti odeljke 4.7 i 4.8).

Poremećaji glikemije

Kao i kod svih hinolona, zabeleženi su poremećaji glukoze u krvi, uključujući i hipoglikemiju i hiperglikemiju, obično kod starijih dijabetičnih pacijenata koji su istovremeno bili na terapiji oralnim hipoglikemijskim lekovima (npr. sulfonilurea) ili na insulinu. Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetesom (videti odeljak 4.8).

Prevencija fotosenzitivnih reakcija

Hinoloni mogu da izazovu fotosenzitivne reakcije. Međutim, u kliničkim ispitivanjima je pokazano da je kod primene moksifloksacina, rizik od pojave fotosenzitivnih reakcija manji. Bez obzira na to, pacijente treba savetovati da u toku lečenja moksifloksacinom izbegavaju izlaganje UV-zracima i dugotrajnoj/jakoj sunčevoj svetlosti.

Pacijenti sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze

Pacijenti koji u porodičnoj ili ličnoj anamnezi imaju deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze skloni su hemolitičkim reakcijama u toku primene hinolona. Zbog toga, moksifloksacin treba oprezno koristiti kod ovih pacijenata.

Pacijenti sa inflamatornom bolešću male karlice

Lečenje moksifloksacin film tabletama od 400 mg se ne preporučuje kod pacijentkinja sa komplikovanom bolešću male karlice (npr. sa pridruženim tuboovarijalnim ili pelvičnim apscesom). U ovom slučaju je neophodna intravenska terapija.

Inflamatorna bolest male karlice može biti izazvana bakterijom Neisseria gonorrhoeae koja je rezistentna na fluorohinolone. U ovim slučajevima, empirijski moksifloksacin treba primeniti zajedno sa drugim odgovarajućim antibiotikom (npr. cefalosporinom), osim u situacijama kada se može isključiti postojanje moksifloksacin-rezistentne Neisseria gonorrhoeae. Ukoliko nakon tri dana lečenja ne dođe do kliničkog poboljšanja, treba ponovo razmotriti terapiju.

Pacijenti sa komplikovanim infekcijama kože i potkožnog tkiva

Klinička efikasnost intravenske primene moksifloksacina u lečenju teških infekcija opekotina, fascitisa i infekcija dijabetskog stopala sa osteomijelitisom nije utvrđena.

Interferencija sa biološkim testovima

Terapija moksifloksacinom može, usled supresije rasta mikobakterija, dati lažno negativne rezultate za kulturu Mycobacterium spp.

Pacijenti sa MRSA infekcijama

Moksifloksacin se ne preporučuje za lečenje pacijenata sa infekcijom uzrokovanom meticilin rezistentnim Staphylococcus aureus (MRSA). U slučaju suspektne ili potvrđene MRSA infekcije, treba započeti lečenje odgovarajućim antibiotikom (videti odeljak 5.1).

Pedijatrijska populacija

Zbog negativnog delovanja moksifloksacina na hrskavicu mladih životinja (videti odeljak 5.3)

moksifloksacin je kontraindikovan kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.3).

Interakcije sa lekovima

Kod istovremene primene moksifloksacina i sledećih lekova ne može se isključiti aditivni efekat na produženje QT intervala. Ovo može dovesti do povećanog rizika od nastanka ventrikularnih aritmija, uključujući torsades de pointes. Iz tog razloga je kontraindikovana upotreba moksifloksacina sa sledećim lekovima (videti takođe odeljak 4.3):

• antiaritmici klase IA (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);
• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• antipsihotici (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• triciklični antidepresivi;
• neki antimikrobni lekovi (sakvinavir, sparfloksacin, intravenski eritromicin, pentamidin, antimalarici, posebno halofantrin);
• neki antihistaminici (terfenadin, astemizol, mizolastin) i
• drugi (cisaprid, intravenski vinkamin, bepridil, difemanil).

Moksifloksacin treba pažljivo primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu da smanje koncentraciju kalijuma (npr. diuretici Henleove petlje i tiazidni diuretici, laksativi i klizme (u velikim dozama), kortikosteroidi, amfotericin B) ili sa lekovima koji su udruženi sa pojavom klinički značajne bradikardije.

Potrebno je napraviti pauzu od oko 6 sati između uzimanja lekova koji sadrže dvovalentne ili trovalentne katjone (npr. antacidi koji sadrže magnezijum ili aluminijum, tablete didanozina, sukralfat i lekovi koji sadrže gvožđe ili cink) i moksifloksacina.

Istovremena primena aktivnog uglja i oralne doze moksifloksacina od 400 mg dovodi do izrazito smanjene resorpcije i sistemske bioraspoloživosti leka za preko 80%. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena ova dva leka (osim u slučaju predoziranja, videti takođe odeljak 4.9).

Nakon višekratnog doziranja kod zdravih dobrovoljaca, moksifloksacin je povećao Cmax digoksina za oko 30% bez uticaja na površinu ispod krive (PIK) ili bazalne vrednosti. Nisu potrebne posebne mere predostrožnosti kod istovremene primene moksifloksacina i digoksina.

U ispitivanjima u kojima su učestvovali ispitanici sa šećernom bolešću koji su istovremeno primali moksifloksacin i glibenklamid, došlo je do smanjenja maksimalne koncentracije glibenklamida u krvi za oko 21%. Kombinacija glibenklamida i moksifloksacina bi mogla teorijski da dovede do blage i prolazne hiperglikemije. Međutim, primećene farmakokinetičke promene glibenklamida nisu rezultovale promenom njegovih farmakodinamskih parametara (glikemija, insulinemija). Zbog toga, ne postoji klinički značajna interakcija između moksifloksacina i glibenklamida.

Promene u INR

U velikom broju slučajeva opisano je povećanje aktivnosti oralnih antikoagulanasa kod pacijenata koji primaju antibiotike, naročito fluorohinolone, makrolide, tetracikline, kotrimoksazol i neke cefalosporine. Stanja infekcije i inflamacije, starost i opšte stanje pacijenta, predstavljaju faktore rizika. U ovim okolnostima teško je odrediti da li je infekcija ili lečenje antibiotikom dovelo do poremećaja INR (engl. international normalised ratio). Kao mera predostrožnosti preporučuje se češće praćenje INR. Ako je neophodno, dozu oralnog antikoagulansa treba podesiti prema potrebi.

Klinička ispitivanja su pokazala da ne postoje interakcije kod istovremene primene moksifloksacina sa: ranitidinom, probenecidom, oralnim kontraceptivima, suplementima kalcijuma, parenteralno primenjenim morfinom, teofilinom, ciklosporinom i itrakonazolom.

Ispitivanja u in vitro uslovima sa humanim enzimima citohroma P450 potvrdila su ove podatke. Imajući u vidu ove rezultate, malo su verovatne metaboličke interakcije preko enzima citohroma P450.

Interakcije sa hranom

Moksifloksacin nema značajne interakcije sa hranom, uključujući i mlečne proizvode.

Trudnoća

Bezbednost primene moksifloksacina kod trudnica nije ispitivana. Ispitivanja na životinjama su pokazala postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Zbog eksperimentalno pokazanog rizika da fluorohinoloni izazovu oštećenja hrskavice zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja i reverzibilnih oštećenja zglobova kod dece koja su dobijala neke hinolone, moksifloksacin se ne sme koristiti kod trudnica (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Nema dostupnih podataka o primeni leka kod dojilja. Pretklinički podaci ukazuju da se mala količina moksifloksacina izlučuje u mleko. U odsustvu podataka kod ljudi, a na osnovu eksperimentalnih podataka da fluorohinoloni oštećuju hrskavicu zglobova koji nose težinu tela kod nezrelih životinja, dojenje je kontraindikovano u toku terapije moksifloksacinom (videti odeljak 4.3).

Plodnost

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala negativan uticaj na plodnost (videti odeljak 5.3).

Nisu sprovedena ispitivanja uticaja moksifloksacina na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanje mašinama. Međutim, fluorohinoloni, uključujući moksifoksacin, mogu da smanje sposobnost pacijenta da upravlja motornim vozilima ili rukuje mašinama usled efekata na CNS (npr. vrtoglavica, akutni, tranzitorni gubitak vida, videti odeljak 4.8) ili akutni i kratkotrajni gubitak svesti (sinkopa, videti odeljak 4.8). Pacijente treba savetovati da pre početka upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama procene kako reaguju na moksifloksacin.

U nastavku su data neželjena dejstva prijavljena u svim kliničkim ispitivanjima i dobijena iz postmarketinških izveštaja sa moksifloksacinom u dozi od 400 mg/dan (oralna ili sekvencijalna terapija), razvrstana prema učestalosti.

Osim mučnine i dijareje, učestalost svih neželjenih dejstava bila je manja od 3%.

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena u opadajućem nizu po ozbiljnosti. Učestalosti su definisane kao:

Česta (≥1/100 do <1/10) Povremena (≥1/1000 do <1/100) Retka (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retka (<1/10000).

* Veoma retki slučajevi produženih (do nekoliko meseci ili godina), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih teških neželjenih reakcija na lek koje utiču na nekoliko, ponekad i više sistema organa, kao i na čula (uključujući reakcije kao što su tendonitis, ruptura tetiva, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oslabljeno pamćenje, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa) prijavljeni su pri upotrebi hinolona i fluorohinolona; u nekim slučajevima bez obzira na već postojeće faktore rizika (videti odeljak 4.4).

U toku primene drugih fluorohinolona prijavljena su sledeća veoma retka neželjena dejstva, koja se takođe mogu javiti nakon lečenja moksifloksacinom: povećan intrakranijalni pritisak (uključujući pseudotumor cerebri), hipernatrijemija, hiperkalcemija, hemolitička anemija, fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4.).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod slučajnog predoziranja ne preporučuju se nikakve posebne mere. Treba započeti opšte simptomatsko lečenje. Zbog mogućnosti produženja QT intervala treba pratiti EKG. Istovremena primena medicinskog uglja sa moksifloksacinom primenjenim oralno u dozi od 400 mg smanjuje sistemsku bioraspoloživost leka za više od 80 %. Upotreba medicinskog uglja u ranoj fazi resorpcije može biti korisna za sprečavanje prekomernog povećanja sistemske koncentracije moksifloksacina u slučaju oralnog predoziranja.

Farmakoterapijska grupa: Hinolonski antibakterijski lekovi; Fluorohinoloni

ATC šifra: J01MA14 Mehanizam delovanja

Moksifloksacin u in vitro uslovima deluje na širok spektar Gram-pozitivnih i Gram-negativnih patogena.

Baktericidno delovanje moksifloksacina posledica je inhibicije obe topoizomeraze tip II (DNK giraze i topoizomeraze IV), koje su potrebne za replikaciju, transkripciju i reparaciju bakterijske DNK. Izgleda da C8-metoksi deo doprinosi poboljšanju aktivnosti i smanjuje selekciju rezistentnih mutanata Gram-pozitivnih bakterija u poređenju sa C8-H delom. Prisustvo velikog bicikloaminskog supstituenta na poziciji C-7 sprečava aktivni efluks koji je primećen kod nekih Gram-pozitivnih bakterija, povezan sa norA ili pmrA genima.

Farmakodinamska ispitivanja pokazuju da moksifloksacin ima koncentracijski zavisno baktericidno dejstvo. Utvrđeno je da se minimalne baktericidne koncentracije (MBK) nalaze u istom opsegu kao i minimalne inhibitorne koncentracije (MIK).

Efekat na intestinalnu floru kod ljudi

Kod dobrovoljaca, nakon oralne primene moksifloksacina, uočene su sledeće promene u intestinalnoj flori: smanjenje Escherichia coli, Bacillus spp, Enterococcus spp. i Klebsiella spp, kao i povećanje broja anaeroba Bacteroides vulgatus, Bifidobacterium spp., Eubacterium spp. i Peptostreptococcus spp. Zabeleženo je povećanje broja Bacteroides fragilis. Ove promene su se normalizovale u toku dve nedelje.

Mehanizmi rezistencije

Mehanizmi rezistencije koji inaktiviraju peniciline, cefalosporine, aminoglikozide, makrolide i tetracikline ne utiču na antibakterijsku aktivnost moksifloksacina. Drugi mehanizmi rezistencije, kao što su barijere propustljivosti (često kod Pseudomonas aeruginosa) i efluks mehanizmi, mogu uticati na osetljivost mikroorganizama na moksifloksacin.

In vitro rezistencija na moksifloksacin stiče se postepenim procesom mutacije ciljnih mesta na obe topoizomeraze tip II, DNK girazi i topoizomerazi IV. Moksifloksacin je slab supstrat za mehanizme aktivnog efluksa kod Gram-pozitivnih mikroorganizama.

Uočena je unakrsna rezistencija sa drugim fluorohinolonima. Međutim, pošto moksifloksacin podjednako delotvorno inhibira topoizomerazu II i IV u nekim Gram-pozitivnim bakterijama, ove bakterije mogu biti rezistentne na druge hinolone, ali osetljive na moksifloksacin.

Osetljivost u in vitro uslovima

Prema preporukama Evropskog komiteta za testiranje osetljivosti na antibiotike (European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing – EUCAST) granične vrednosti MIK i disk difuzionih graničnih vrednosti za moksifloksacin su (01.01.2011):

Mikrobiološka osetljivost

Prevalenca stečene rezistencije za određene bakterije može da varira geografski i da se menja u toku vremena, te su zbog toga poželjni lokalni podaci o rezistenciji, naročito kada se radi o lečenju teških infekcija. Ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od lečenja nekih infekcija dovedena u pitanje, treba potražiti savet specijaliste.

Resorpcija i bioraspoloživost

Moksifloksacin se posle oralne primene brzo i gotovo potpuno resorbuje. Apsolutna bioraspoloživost je oko 91%.

Farmakokinetika je linearna u rasponu 50 - 800 mg posle primene jedne doze i do 600 mg /dan u toku 10 dana. Nakon oralne doze od 400 mg maksimalne koncentracije od 3,1 mg/L dostižu se za 0,5 - 4 h.

Maksimalne i minimalne vrednosti u plazmi u stanju ravnoteže (400 mg jednom dnevno) bile su 3,2 odnosno 0,6 mg/L. U stanju ravnoteže koncentracije leka u plazmi (u okviru doznog intervala) su za oko 30% veće nego nakon prve doze.

Distribucija

Moksifloksacin se brzo distribuira u ekstravaskularni prostor; nakon doze od 400 mg PIK je 35mg·h/L. Volumen distribucije u stanju ravnoteže (Vss) iznosi približno 2 L/kg. In vitro i ex vivo eksperimenti su pokazali da je vezivanje za proteine 40 - 42% bez obzira na koncentraciju leka. Moksifloksacin se uglavnom vezuje za albumine seruma.

Nakon peroralne primene jedne doze moksifloksacina od 400 mg utvrđene su sledeće maksimalne koncentracije (geometrijska sredina).

Metabolizam

Moksifloksacin podleže II fazi biotransformacije i izlučuje se putem bubrega i žuči/fecesom kako u nepromenjenom obliku, tako i u obliku sulfo-jedinjenja (M1) i glukuronida (M2). M1 i M2 su jedini značajni metaboliti kod ljudi i oba su mikrobiološki neaktivna.

U kliničkim ispitivanjima I faze i u ispitivanjima u in vitro uslovima nisu primećene metaboličke farmakokinetičke interakcije sa drugim lekovima koji podležu I fazi biotransformacije uz učešće enzima citohroma P-450. Nema dokaza za postojanje oksidativnog metabolizma.

Eliminacija

Prosečno terminalno poluvreme eliminacije moksifloksacina iz plazme je oko 12h. Prosečni ukupni klirens nakon doze od 400 mg iznosi 179 - 246 mL/min. Renalni klirens je oko 24 - 53 mL/min, što ukazuje na delimičnu tubularnu reapsorpciju leka.

Nakon primene doze od 400 mg izlučuje se oko 96% aktivne supstance i to putem bubrega (oko 19% u nepromenjenom obliku, oko 2,5% kao M1 i oko 14% kao M2 metabolit) i stolice (oko 25% u nepromenjenom obliku, oko 36% kao M1 metabolit, dok M2 nije nađen).

Kod istovremene primene moksifloksacina i ranitidina ili probenecida renalni klirens moksifloksacina nije bio promenjen.

Starije osobe i pacijenti sa malom telesnom masom

Kod zdravih dobrovoljaca sa manjom telesnom masom (npr. kod žena) i kod starijih ispitanika izmerene su veće koncentracije moksifloksacina u plazmi.

Oštećena funkcija bubrega

Farmakokinetički parametri moksifloksacina nisu bili značajno različiti kod pacijenata sa poremećajem bubrega (uključujući klirens kreatinina > 20 mL/min/1,73m2). Sa smanjenjem renalne funkcije koncentracije M2 metabolita (glukuronida) rastu do 2,5 puta (sa klirensom kreatinina < 30 mL/min/1,73m2).

Oštećena funkcija jetre

Na osnovu do sada sprovedenih farmakokinetičkih ispitivanja kod pacijenata sa insuficijencijom jetre (Child- Pugh A, B) ne može se odrediti da li postoje bilo koje razlike u poređenju sa zdravim dobrovoljcima.

Oslabljena funkcija jetre bila je povezana sa većom koncentracijom M1 u plazmi, dok je nepromenjen lek bio slične koncentracije kao kod zdravih dobrovoljaca. Ne postoji dovoljno iskustva u kliničkoj primeni moksifloksacina kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre.

Efekti na hematopoetski sistem (blago smanjenje broja eritrocita i trombocita) primećeni su kod pacova i majmuna. Kao i kod drugih hinolona, primećena je hepatotoksičnost (povećanje vrednosti enzima jetre i vakuolarna degeneracija) kod pacova, majmuna i pasa. Kod majmuna deluje toksično na centralni nervni sistem (konvulzije). Ovi efekti su primećeni samo nakon primene velikih doza moksifloksacina ili nakon njegove dugotrajne primene.

Moksifloksacin, kao i ostali hinoloni, ispoljava genotoksični efekat u in vitro testovima na bakterijama ili ćelijama sisara. Ovi genotoksični efekti mogu da se objasne interakcijom sa girazama bakterija, a u većim koncentracijama interakcijom sa topoizomerazom II u ćelijama sisara. Na osnovu ovih podataka može se predvideti prag koncentracije za genotoksičnost. U in vivo testovima nisu nađeni dokazi genotoksičnosti moksifloksacina, uprkos vrlo velikim korišćenim dozama. Prema tome, kod ljudi se može obezbediti dovoljna margina bezbednosti prilikom primena terapijskih doza. Moksifloksacin nije ispoljio kancerogeno dejstvo u modelu inicijacije i promocije kod pacova.

Mnogi hinoloni su fotoreaktivni i mogu da indukuju fototoksičnost, fotomutagenost i fotokarcinogenost. Za razliku od njih, u opsežnom programu in vitro i in vivo istraživanja bilo je dokazano da moksifloksacin nema fototoksična i fotogenotoksična svojstva. Pod istim uslovima, drugi hinoloni su indukovali efekte.

U visokim koncentracijama moksifloksacin inhibira brzu komponentu kasne ispravljačke kalijumske struje srca i na taj način produžava QT interval. U toksikološkim ispitivanjima na psima kod kojih su bile primenjene oralne doze ≥ 90 mg/kg, koncentracija u plazmi iznosila je ≥ 16 mg/L, što je uzrokovalo produženje QT intervala, ali bez pojave aritmije. Samo nakon vrlo velike kumulativne intravenske primene koja je preko 50 puta veća od doze kod ljudi (> 300 mg/kg), dolazi do porasta koncentracije u plazmi ≥ 200 mg/L (preko 40 puta veća od terapijske koncentracije) koja dovodi do pojave reverzibilnih ventrikularnih aritmija, bez fatalnog ishoda.

Poznato je da hinoloni uzrokuju oštećenja zglobne hrskavice u velikim zglobovima kod nezrelih životinja. Najmanja oralna doza moksifloksacina koja je kod mladunčadi pasa delovala toksično na zglobove bila je četiri puta veća od najveće preporučene terapijske doze od 400 mg izražene u mg/kg (uz pretpostavku da je telesna masa 50 kg) sa koncentracijama u plazmi koje su bile dva do tri puta veće od koncentracija u plazmi nakon primene maksimalnih terapijskih doza.

U toksikološkim ispitivanjima na pacovima i majmunima (višekratna primena do 6 meseci), nije postojao okulotoksični rizik. Kod pasa, velike oralne doze (≥ 60 mg/kg) su vodile koncentracijama u plazmi ≥ 20 mg/L, koje su uzrokovale promene u elektroretinogramu i, u izolovanim slučajevima, atrofiju mrežnjače.

U reproduktivnim studijama kod pacova, kunića i majmuna utvrđeno je da moksifloksacin prolazi placentarnu barijeru. U ispitivanjima na pacovima (oralna i intravenska primena) i majmunima (oralna primena) nisu dokazani teratogenost ili poremećaj fertiliteta nakon primene moksifloksacina. Primećeno je blago povećanje incidence malformacija kičme i rebara kod fetusa kunića, ali samo kod primene doze (20 mg/kg i.v.) koja je izazivala tešku toksičnost kod majki. Incendenca abortusa je bila veća kod majmuna i kunića kod koncentracija koje su bile jednake terapijskim koncentracijama kod ljudi. Kod pacova je bilo primećeno smanjenje težine fetusa, porast prenatalnog gubitka ploda, blago produženje gestacionog perioda i porast spontane aktivnosti kod neke muške i ženske mladunčadi nakon primene doze koja je bila 63 puta veća od maksimalne preporučene (u mg/kg) za ljude, sa koncentracijama u plazmi koje su bile u opsegu humanih terapijskih koncentracija.

Pomoćne supstance u jezgru tablete:

Celuloza, mikrokristalna (E460); Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat (E572).

Pomoćne supstance u filmu tablete:

Hipromeloza 6 mPa·s;

Makrogol 4000; Titan-dioksid (E171);

Gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Unutrašnje pakovanje je:

• OPA/Al/PVC//Al blister koji sadrži 5 film tableta.
• OPA/Al/PVC//Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži:

• 1 blister (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.
• 2 blistera (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.

Lek Moloxin sadrži aktivnu supstancu moksifloksacin, koja pripada grupi antibiotika koji se zovu fluorohinoloni. Moksifloksacin deluje tako što ubija bakterije koje izazivaju infekciju.

Lek Moloxin se koristi kod pacijenata starijih od 18 godina za lečenje sledećih bakterijskih infekcija, ukoliko su one uzrokovane bakterijama osetljivim na moksifloksacin. Lek Moloxin treba koristiti za terapiju ovih infekcija samo onda kada nije moguće koristiti uobičajene antibiotike ili kad oni nisu pomogli:

• Akutni bakterijski sinuzitis (zapaljenje sinusa);
• Akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa (naglo pogoršanje dugotrajnog zapaljenja disajnih puteva);
• Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća stečeno u vanbolničkim uslovima), sa izuzetkom teških slučajeva;
• Blage do umerene infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena (inflamatorna bolest male karlice), uključujući infekcije jajovoda i sluzokože materice. Lek Moloxin nije dovoljan za lečenje ove infekcije, tako da će Vam lekar propisati još jedan antibiotik za terapiju infekcija gornjeg dela genitalnog trakta kod žena (videti odeljak 2:” Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Moloxin”).

Kod pacijenata kod kojih je postignuto poboljšanje nakon početne intravenske primene moksifloksacina, terapija može da se završi film tabletama moksifloksacina, u sledećim indikacijama:

• Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća);
• Komplikovane infekcije kože i potkožnih tkiva.

Lek Moloxin film tablete ne treba koristiti za započinjanje terapije infekcija kože i potkožnih tkiva bilo koje vrste ili za lečenje teškog zapaljenja pluća stečenog u vanbolničkim uslovima.

• ako ste alergični (preosetljivi) na moksifloksacin, na bilo koji drugi fluorohinolon ili na pomoćne supstance u preparatu (videti odeljak 6. Dodatne informacije);
• u periodu trudnoće i dojenja;
• ukoliko ste mlađi od 18 godina;
• ukoliko ste ranije imali oštećenje tetiva usled primene hinolonskih antibiotika (videti odeljak: „Kada uzimate lek Moloxin, posebno vodite računa“ i odeljak 4: “Moguća neželjena dejstva“);
• ukoliko imate urođeno ili stečeno:
• bilo koje oboljenje sa poremećajem srčanog ritma (koje se vidi na EKG-u);
• poremećaj elektrolita (soli) u krvi (posebno niske koncentracije kalijuma ili magnezijuma);
• veoma spor rad srca (bradikardiju);
• srčanu slabost (insuficijenciju srca);
• poremećaj srčanog ritma (aritmiju); ili
• ukoliko uzimate druge lekove koji izazivaju promene na EKG-u (videti odeljak: „Drugi lekovi i lek Moloxin“). To je zbog toga što lek Moloxin može da izazove promene na EKG- u, kao što su produženje QTc-intervala, tj. odloženo sprovođenje električnih signala kroz srce;
• ukoliko imate teško oboljenje jetre ili porast enzima jetre (transaminaza) za više od 5 puta u odnosu na gornju granicu referentnih (normalnih) vrednosti.

Upozorenja i mere opreza

Pre početka terapije lekom Moloxin:

• lek Moloxin može da izazove promene na EKG-u, a to je posebno izraženo u ženskoj populaciji i kod starijih osoba. Ukoliko uzimate bilo koji lek koji smanjuje vrednosti kalijuma u krvi, posavetujte se sa Vašim lekarom pre nego što počnete da uzimate lek Moloxin (videti odeljke “Lek Moloxin ne smete koristiti“ i “ Drugi lekovi i lek Moloxin“);
• ukoliko bolujete od epilepsije ili bolesti koja Vas čini podložnim za nastanak konvulzija, porazgovarajte sa Vašim lekarom pre nego što uzmete lek Moloxin;
• ukoliko imate ili ste nekada imali bilo koje psihičke tegobe, konsultujte se sa Vašim lekarom pre početka primene leka Moloxin;
• ukoliko bolujete od miastenije gravis (neuromišićni poremećaj autoimunog porekla koji se karakteriše slabošću mišića, i u retkim slučajevima paralizom), uzimanje leka Moloxin može da pogorša Vašu bolest. U slučaju da se to desi odmah se obratite Vašem lekaru;
• ukoliko je kod Vas ili bilo kog krvnog srodnika dijagnostikovan deficit enzima glukoza-6-fosfat dehidrogenaze (retko nasledno oboljenje), obavestite o tome Vašeg lekara, koji će odlučiti da li je lek Moloxin odgovarajući lek za Vas;
• ukoliko imate komplikacije inflamatorne bolesti male karlice (npr. apscese jajovoda, jajnika ili karlice) za koje Vaš lekar smatra da je neophodna intravenska terapija, terapija sa Moloxin film tabletama se ne preporučuje;
• za lečenje blage do umerene inflamatorne bolesti male karlice (infekcije gornjeg dela genitalnog trakta kod žena), lekar će Vam uz lek Moloxin propisati još jedan antibiotik. Ukoliko ne dođe do poboljšanja simptoma posle 3 dana lečenja, obratite se Vašem lekaru;

Ne smete uzimati fluorohinolonski/hinolonski antibakterijski lek, uključujući lek Moloxin, ako ste u prošlosti imali bilo kakvu ozbiljnu neželjenu reakciju prilikom uzimanja hinolona ili fluorohinolona. U tom slučaju treba da obavestite Vašeg lekara što je pre moguće;

• ako Vam je postavljena dijagnoza proširenja ili „ispupčenja“ velikog krvnog suda (aneurizma aorte ili aneurizma velikog perifernog krvnog suda);
• ako ste već prethodno doživeli epizodu disekcije aorte (raslojavanje unutrašnjeg i središnjeg sloja aortnog zida);
• ako u porodičnoj anamnezi imate aneurizmu aorte ili disekciju aorte, ili druge faktore rizika ili stanja zbog kojih imate veću sklonost za pojavu aneurizme ili disekcije (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što je Marfan-ov sindrom ili vaskularni oblik Ehlers-Danlos-ovog sindroma ili vaskularni poremećaji kao što je Takayasu-ov arteritis, arteritis džinovskih ćelija arterija, Behçet-ova bolest, hipertenzija, poznata ateroskleroza);
• ako ste dijabetičar jer možete biti u riziku za nastanak promena vrednosti šećera u krvi tokom uzimanja leka moksifloksacin;
• ako ste bilo kada nakon uzimanja moksifloksacina imali težak oblik kožnog osipa, ljuštenje kože, plikove i/ili rane (grizilice) u ustima.

U toku terapije lekom Moloxin:

• ukoliko se u toku lečenja javi osećaj lupanja i preskakanja srca ili drugi poremećaj ritma, odmah se obratite Vašem lekaru, koji će Vam po potrebi uraditi EKG;
• sa primenom većih doza leka, raste rizik od pojave srčanih poremećaja. Zbog toga treba da se pridržavate doze koju Vam je propisao lekar;
• ako osetite iznenadan jak bol u trbuhu, grudnom košu ili leđima odmah idite u ustanovu za hitnu medicinsku pomoć ili službu hitne medicinske pomoći;
• u retkim slučajevima može doći do pojave teške iznenadne alergijske reakcije (anafilaktička reakcija/šok), čak i nakon primene prve doze sa sledećim simptomima: stezanje u grudima, vrtoglavica, mučnina i nesvestica, ili vrtoglavica prilikom ustajanja. Ukoliko se to desi, prekinite primenu leka i odmah potražite medicinsku pomoć;
• lek Moloxin može da izazove teško zapaljenje jetre, koje nastaje brzo i može da dovede do insuficijencije jetre opasne po život (uključujući i smrtne ishode; videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“). Ukoliko ste osetili naglo pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja i/ili imate povraćanje, žute beonjače, taman urin, svrab po koži, sklonost ka krvarenju ili oštećenje moždane funkcije zbog bolesti jetre, odmah se obratite Vašem lekaru pre nego što nastavite sa terapijom;
• antibiotici iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu da izazovu konvulzije. Ukoliko se to desi prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru;
• mogu Vam se retko javiti znaci nervnog oštećenja (neuropatije), kao što su bolovi, žarenje, bockanje, utrnulost i/ili slabost pogotovo u stopalima i nogama ili šakama i rukama. Ukoliko Vam se ovo dogodi, prestanite sa uzimanjem leka Moloxin i odmah obavestite Vašeg lekara u cilju sprečavanja razvoja potencijalno ireverzibilnog stanja;
• u toku primene antibiotika iz grupe hinolona, uključujući moksifloksacin, mogu se javiti određene psihičke smetnje (čak i nakon prve primene). U veoma retkim slučajevima, depresija ili psihičke tegobe mogu da dovedu do pojave suicidalnih misli i pokušaja (videti odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“).Ukoliko primetite ove simptome, prekinite primenu leka Moloxin i odmah obavestite o tome Vašeg lekara;
• može doći do pojave dijareje (proliva) u toku ili posle primene antibiotika, uključujući i lek Moloxin.

Ukoliko dijareja postane izražena ili duže traje ili ukoliko primetite pojavu sluzi ili krvi u stolici, prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru. Ne smete da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva;

• retko se mogu javiti bolovi i oticanje zglobova i zapaljenje ili pucanje tetiva. Rizik se povećava ako ste starija osoba (preko 60 godina), ako ste imali transplantaciju organa, ako imate probleme sa bubrezima ili ako se istovremeno lečite kortikosteroidima. Zapaljenje i pucanje tetiva mogu se pojaviti u prvih 48 sati terapije, pa čak i do nekoliko meseci nakon prestanka terapije lekom Moloxin. Prilikom prvog znaka bola ili zapaljenja tetive (na primer u članku, ručnom zglobu, laktu, ramenu ili kolenu), prestanite sa uzimanjem leka Moloxin, obratite se Vašem lekaru i odmorite bolno područje.

Izbegavajte nepotrebne aktivnosti, jer to može da poveća rizik od pucanja tetive (videti odeljak ''Lek Moloxin ne smete koristiti'' i 4. Moguća neželjena dejstva'');

• Antibiotici fluorohinoloni mogu prouzrokovati povećanje šećera u Vašoj krvi iznad normalnih vrednosti (hiperglikemija), ili smanjenje šećera u Vašoj krvi ispod normalnih vrednosti (hipoglikemija), što potencijalno može da dovede do gubitka svesti (hipoglikemijska koma) u težim slučajevima (videti odeljak 4). Ukoliko ste dijabetičar, vrednosti šećera u Vašoj krvi moraju se redovno pratiti;
• ukoliko ste stariji ili imate bolest bubrega treba da uzimate dovoljno tečnosti u toku lečenja moksifloksacinom. Dehidracija organizma povećava rizik od oštećenja bubrega;
• ukoliko se pojave bilo kakve smetnje sa vidom ili promene u vezi sa očima u toku uzimanja leka Moloxin odmah konsultujte lekara, oftalmologa (videti odeljak „Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama“ i odeljak 4: „Moguća neželjena dejstva“);
• hinolonski antibiotici čine kožu osetljivijom na sunčevu svetlost ili UV zrake. U toku lečenja lekom Moloxin treba da izbegavate duže izlaganje sunčevoj svetlosti ili jaku sunčevu svetlost, kao i da izbegavate solarijum ili druge UV lampe;
• efikasnost leka Moloxin u lečenju infekcija teških opekotina, dubljih tkiva i infekcija stopala kod dijabetičara sa osteomijelitisom (infekcije koštane srži) nije utvrđena;
• fluorohinolonski/hinolonski antibiotici, uključujući lek Moloxin, povezani su sa veoma retkim ali ozbiljnim neželjenim dejstvima, od kojih su neka dugotrajna (traju mesecima ili godinama), onesposobljavajuća ili potencijalno ireverzibilna. Ova neželjena dejstva uključuju bol tetiva, mišića i zglobova gornjih i donjih ekstremiteta, poteškoće u hodanju, abnormalne senzacije kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, ukočenost ili pečenje (parestezija), senzorne poremećaje uključujući oštećenje vida, ukusa, mirisa i sluha, depresiju, poremećaj pamćenja, teški umor i teške poremećaje spavanja;
• ako primetite bilo koje od navedenih neželjenih dejstava nakon uzimanja leka Moloxin, odmah se obratite Vašem doktoru pre nego što nastavite da uzimate lek. Vi i Vaš doktor ćete odlučiti da li da nastavite sa terapijom, uzimajući u obzir i antibiotik iz druge klase.

Teške kožne reakcije

Teške kožne reakcije uključujući Steven- Johnson-ov sindrom (eng. SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (eng. TEN), i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (eng. AGEP) su bile zabeležene tokom primene moksifloksacina.

• SJS/TEN u početku mogu izgledati kao crvenkaste mrlje po telu koje podsećaju na metu, ili kao okrugli pečati sa plikom u sredini. Takođe se mogu pojaviti rane (grizilice) na sluzokoži usta, grla, nosa, na genitalijama ili očima (crvene i otečene oči). Ovom teškom kožnom osipu često prethodi groznica i /ili simptomi slični gripu. Osip može napredovati i dovesti do ljuštenja velikih površina kože, ili do životno-ugrožavajućih komplikacija, a nekada može biti i fatalan.
• AGEP u početku lečenja moksifloksacinom izgleda kao ljuspičasti, rašireni osip sa izbočinama i plikovima na koži, udružen sa groznicom. Najčešća lokalizacija: uglavnom u kožnim naborima, trupu i gornjim ekstremitetima.

Ukoliko se kod vas pojavi težak osip ili bilo koji drugi od gore navedenih kožnih simptoma, prestanite sa uzimanjem moksifloksacina i hitno kontaktirajte Vašeg lekara ili potražite medicinsku pomoć.

Deca i adolescenti

Lek Moloxin nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, jer efikasnost i bezbednost u ovoj uzrastnoj grupi nije utvrđena (videti odeljak ''Lek Moloxin ne smete koristiti'').

Drugi lekovi i lek Moloxin

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste donedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i one koje se nabavljaju bez lekarskog recepta.

Potrebno je da znate sledeće:

• ukoliko uzimate lek Moloxin istovremeno sa drugim lekovima koji mogu uticati na srce, postoji povećan rizik od poremećaja srčanog ritma. Zato, ne smete uzimati lek Moloxin zajedno sa sledećim lekovima:
• lekovima iz grupe antiaritmika (npr. hinidin, hidrohinidin, dizopiramid, amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);
• lekovima koji se koriste za lečenje psihičkih poremećaja, tzv. antipsihoticima (npr. fenotiazini, pimozid, sertindol, haloperidol, sultoprid);
• tricikličnim antidepresivima;
• drugim lekovima za lečenje infekcija (npr. sakvinavir, sparfloksacin, intravenski primenjen eritromicin, pentamidin, antimalarični lekovi posebno halofantrin);
• nekim antihistaminicima (npr. terfenadin, astemizol, mizolastin);
• drugim lekovima (npr. cisaprid, intravenski primenjen vinkamin, bepridil i difemanil);
• morate reći svom lekaru ukoliko koristite lekove koji mogu smanjiti nivo kalijuma u krvi (npr. neki diuretici, pojedini laksativi i klizme (u visokim dozama) ili kortikosteroidi (lekovi protiv upale), amfotericin B) ili lekove koji usporavaju rad srca, jer to takođe može povećati rizik od ozbiljnog poremećaja srčanog ritma, dok ste na terapiji lekom Moloxin;
• bilo koji lek koji sadrži magnezijum ili aluminijum (kao što su antacidi, kod poremećaja varenja), gvožđe, cink ili didanozin ili lekovi koji sadrže sukralfat (za lečenje poremećaja želuca) mogu da smanje aktivnost Moloxin film tableta. Zato, uzmite svoje Moloxin film tablete 6 sati pre ili nakon uzimanja drugog leka;
• istovremena primena Moloxin film tableta sa aktivnim ugljem dovodi do izraženog smanjenja aktivnosti leka Moloxin. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena ova dva leka;
• ukoliko ste na terapiji lekovima koji smanjuju zgrušavanje krvi (oralni antikoagulansi, kao što je varfarin), može biti potrebno praćenje vremena koagulacije (zgrušavanja krvi).

Uzimanje leka Moloxin sa hranom i pićima

Hrana, uključujući mlečne proizvode, ne utiče na efekte leka Moloxin.

Trudnoća i dojenje

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Ne smete uzimati lek Moloxin ukoliko ste trudni ili dojite.

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, pitajte Vašeg lekara ili farmaceuta za savet pre nego što uzmete lek.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju da bi uzimanje leka imalo uticaja na Vašu plodnost.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Tokom primene moksifloksacina može doći do pojave vrtoglavice ili ošamućenosti, prolaznog, iznenadnog gubitka vida ili kratkotrajnog gubitka svesti. Ukoliko se ovi simptomi jave nemojte upravljati motornim vozilom ili rukovati mašinama.

Lek Moloxin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svom lekaru ili farmaceutu.

Uobičajena doza za odrasle je jedna film tableta od 400 mg jednom dnevno.

Moloxin film tablete su namenjene za oralnu primenu. Progutajte celu film tabletu sa dovoljnom količinom tečnosti. Moloxin film tablete možete da uzimate sa ili bez hrane. Preporučuje se da uzimate film tabletu svakog dana u isto vreme.

Prilagođavanje doze nije potrebno kod starijih pacijenata, kod pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata sa oboljenjem bubrega.

Trajanje terapije Moloxin film tabletama zavisi od vrste infekcije koju imate. Ukoliko Vam lekar nije drugačije odredio preporučuje se sledeće trajanje lečenja Moloxin film tabletama:

• Naglo pogoršanje hroničnog bronhitisa (akutna egzacerbacija hroničnog bronhitisa) 5-10 dana
• Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća) 10 dana
• Akutni bakterijski sinuzitis (bakterijsko zapaljenje sinusa) 7 dana
• Blaga do umerena inflamatorna bolest male karlice (infekcija gornjeg dela genitalnog trakta kod žena), uključujući zapaljenje jajovoda i endometrijuma. 14 dana

Kada se lek Moloxin u obliku film tableta koristi da bi se završila terapija započeta lekom Moloxin u obliku rastvora za infuziju, preporučena ukupna trajanja terapija su:

• Vanbolnički stečena pneumonija (zapaljenje pluća) 7-14 dana Većina pacijenata sa upalom pluća je prešla na oralnu terapiju u roku od 4 dana.
• Infekcije kože i potkožnog tkiva 7-21 dan

Većina pacijenata sa infekcijama kože i potkožnog tkiva je prešla na oralnu terapiju u roku od 6 dana.

Veoma je važno da završite kompletnu terapiju, čak i ako počnete da se osećate bolje posle nekoliko dana. Ukoliko prestanete da uzimate Moloxin film tablete pre vremena, infekcija se neće u potpunosti izlečiti i može da se vrati i da se Vaše stanje pogorša. Bakterije koje su izazvale infekciju mogu da postanu rezistentne (otporne) na lek Moloxin.

Preporučena doza i dužina lečenja ne bi trebalo da se prekorači (videti odeljak 2: ”Kada uzimate lek Moloxin, posebno vodite računa“).

Ukoliko mislite da lek Moloxin suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam obratite se Vašem lekaru.

Ako ste uzeli više leka Moloxin nego što treba

Ukoliko ste uzeli više leka Moloxin nego što je propisano odmah potražite medicinsku pomoć. Ukoliko ste u mogućnosti ponesite sa sobom preostale tablete, pakovanje ili ovo uputstvo da biste pokazali lekaru ili farmaceutu šta ste uzeli.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Moloxin

Ukoliko ste preskočili da uzmete dozu leka, uzmite je što je pre moguće istoga dana. Ukoliko se niste setili istog dana, uzmite sledećeg dana propisanu dozu (jednu film tabletu). Ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Ako naglo prestanete da uzimate lek Moloxin

Ukoliko prestanete da koristite lek Moloxin pre nego što bi trebalo, može se desiti da infekcija ne bude potpuno izlečena. Porazgovarajte sa Vašim lekarom ukoliko želite da prekinete primenu tableta pre predviđenog roka.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek): Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek): Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

Veoma retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek): Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Kardiološki poremećaji (videti odeljak 2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MOLOXIN)

Česta: promene u srčanom ritmu (u EKG-u) kod pacijenata sa niskim nivoom kalijuma u krvi.

Povremena: promene u srčanom ritmu (u EKG-u), palpitacije, nepravilan i ubrzan rad srca, ozbiljni poremećaji srčanog ritma, bol u grudima (angina pektoris).

Retka: abnormalno brz srčani ritam, gubitak svesti.

Veoma retka: nepravilan srčani ritam, po život opasan nepravilan srčani ritam, srčani zastoj.

Česta neželjena dejstva:

Infekcije uzrokovane rezistentnim bakterijama ili gljivicama npr. oralne i vaginalne infekcije uzrokovane gljivicom Candida albicans (soor);

• Glavobolja;
• Vrtoglavica;
• Mučnina;
• Povraćanje;
• Bol u trbuhu;
• Dijareja (proliv);
• Porast vrednosti enzima jetre u krvi (transaminaza).

Povremena neželjena dejstva:

• Alergijska reakcija;
• Malokrvnost (anemija);
• Smanjeni broj belih krvnih zrnaca;
• Smanjeni broj jedne vrste belih krvnih zrnaca (neutrofila);
• Smanjenje ili povećanje broja krvnih pločica (trombocita) neophodnih za zgrušavanje krvi;
• Porast eozinofila (vrsta belih krvnih zrnaca);
• Smanjeno zgrušavanje krvi;
• Povišena vrednost masti (lipida) u krvi;
• Anksioznost (uznemirenost), nemir ;
• Osećaj bockanja, mravinjanja i/ili utrnutosti;
• Promena čula ukusa (u veoma retkim slučajevima gubitak ukusa);
• Konfuzija i dezorijentacija;
• Poremećaj spavanja (npr. nesanica ili pospanost);
• Drhtavica;
• Vertigo (osećaj okretanja ili nestabilnosti);
• Poremećaj vida (duple slike ili zamućen vid);
• Nagli nastup crvenila praćen osećajem vrućine, kao posledica širenja krvnih sudova;
• Otežano disanje (uključujući astmatično stanje);
• Gubitak apetita i smanjen unos hrane;
• Gasovi i zatvor;
• Želudačne tegobe (poremećaj varenja ili gorušica);
• Zapaljenje želuca (gastritis);
• Porast enzima za varenje hrane (amilaze);
• Poremećaj funkcije jetre (uključujući porast specifičnog enzima jetre u krvi (LDH)), porast vrednosti bilirubina, porast drugih enzima jetre (gama-glutamil transferaze i/ili alkalne fosfataze) u krvi;
• Svrab, ospa, koprivnjača, suva koža;
• Bol u zglobovima, bol u mišićima;
• Dehidratacija (nedostatak tečnosti u organizmu);
• Poremećaj opšteg stanja (obično slabost ili umor), bol u leđima, grudima, karlici i ekstremitetima;
• Znojenje.

Retka neželjena dejstva:

• Teška, iznenadna alergijska reakcija, uključujući u veoma retkim slučajevima razvoj životno- ugrožavajućeg stanja šoka (npr. otežano disanje, pad krvnog pritiska, ubrzani puls), otok kao posledica alergijske reakcije (uključujući po život opasan otok disajnih puteva);
• Teška dijareja (proliv) sa krvlju ili sluzi (kolitis povezan sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis), koja veoma retko može da izazove komplikacije koje mogu da ugroze život;
• Žutica (žuta prebojenost beonjača ili kože), zapaljenje jetre;
• Bol i otok tetiva (tendinitis);
• Povišena vrednost šećera u krvi;
• Povišena vrednost mokraćne kiseline u krvi;
• Emotivna nestabilnost;
• Depresija (koja u veoma retkim slučajevima može dovesti do samopovređivanja, kao što su suicidalne ideje/misli ili pokušaji samoubistva);
• Halucinacije (kada vidite, čujete ili osećate stvari koje nisu prisutne);
• Poremećaj čula dodira;
• Poremećaj čula mirisa (uključujući gubitak čula mirisa);
• Neuobičajeni snovi;
• Povećana osetljivost na svetlost
• Poremećaj koordinacije i ravnoteže (zbog vrtoglavice);
• Konvulzije (napadi);
• Poremećaj pažnje;
• Poremećaj govora;
• Delimični ili potpuni gubitak pamćenja;
• Problemi nastali kao posledica poremećaja nervnog sistema kao bol, pečenje, utrnulost, bockanje i/ili slabost u ekstremitetima;
• Zujanje ili brujanje u ušima, poremećaj sluha, uključujući gubitak sluha obično reverzibilan (povratni);
• Visok ili nizak krvni pritisak;
• Otežano gutanje;
• Zapaljenje sluzokože usne duplje;
• Grčevi mišića ili trzaji mišića;
• Mišićna slabost;
• Poremećaj funkcije bubrega (uključujući porast uree i kreatinina), bubrežna insuficijencija;
• Oticanje (ruku, stopala, članaka, usana, usta ili grla).

Veoma retka neželjena dejstva:

• Teško zapaljenje jetre, koje može da dovede do insuficijencije jetre koja ugrožava život (uključujući smrtne slučajeve);
• Pojačano zgrušavanje krvi, značajno smanjenje jedne vrste belih krvnih zrnaca (agranulocitoza);
• Smanjenje broja crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica (pancitopenija);
• Smanjene vrednosti šećera u krvi (hipoglikemija);
• Gubitak svesti zbog izrazitog smanjenja vrednosti šećera u krvi (hipoglikemijska koma);
• Zapaljenje krvnih sudova (znaci mogu biti crvene tačke po Vašoj koži, obično na donjim delovima nogu ili bolovi u zglobovima) (veoma retko neželjeno dejstvo);
• Depersonalizacija (poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti i okoline);
• Psihički poremećaji (potencijalno vode do samopovređivanja, kao što su suicidalne ideje/misli ili pokušaji samoubistva);
• Prolazni gubitak vida;
• Nelagodnost ili bol u očima, naročito usled izloženosti svetlosti. U tom slučaju odmah se javite Vašem oftalmologu;
• Preosetljivost kože;
• Zapaljenje zglobova;
• Ukočenost mišića;
• Bol i otok tetiva (zapaljenje tetiva) (retko neželjeno dejstvo) ili pucanje tetiva.
• Pogoršanje simptoma miastenije gravis (neuromišićni poremećaj autoimunog porekla koji se karakteriše slabošću mišića, i u retkim slučajevima paralizom);
• Teške kožne reakcije uključujući Steven-Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu. Ovo može izgledati kao crvenkaste mrlje po telu koje podsećaju na metu, ili kao okrugli pečati sa plikom u sredini, rane (grizilice) na sluzokoži usta, grla, nosa, na genitalijama ili očima i može im prethoditi groznica ili simptom slični gripu;
• Sindrom udružen sa neadekvatnim izlučivanjem vode i niskim vrednostima natrijuma (engl. SIADH).

Nepoznato: učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka

• Crveni, ljuspičasti, rašireni osip sa izbočinama i plikovima na koži, udružen sa groznicom, najčešće na početku lečenja (akutna generalizovana egzantematozna pustuloza);
• Mišićna slabost, osetljivost ili bol i naročito ako se istovremeno osećate lose, imate visoku temeraturu ili taman urin. Ovo može biti povezano sa pucanjem mišića što može biti životno ugrožavajuće i dovesti do problema sa bubrezima (stanje koje se naziva rabdomioliza).

Isto tako, u veoma retkim slučajevima prijavljena su sledeća neželjena dejstva nakon primene drugih fluorohinolona, koja je moguće da se jave i nakon primene leka Moloxin:

• Povećan pritisak u lobanji (simptomi uključuju glavobolju, probleme sa vidom, uključujući zamagljen vid, slepe mrlje, duple slike, gubitak vida);
• Porast nivoa natrijuma u krvi;
• Porast nivoa kalcijuma u krvi;
• Hemolitička anemija (posebni tip malokrvnosti);
• Rabdomioliza (naglo nastalo oštećenje skeletnih mišića);
• Pojačana osetljivost kože na sunčevu svetlost ili UV zrake.

Veoma retki slučajevi dugotrajnih (do nekoliko meseci ili godina) ili trajnih neželjenih reakcija, kao što su zapaljenja tetiva, ruptura tetiva, bol u zglobovima, bol u ekstremitetima, poteškoće u hodanju, abnormalne senzacije kao što su bockanje, trnjenje, mravinjanje, peckanje, ukočenost ili bol (neuropatija), depresija, umor, poremećaji spavanja, poremećaj pamćenja, kao i oštećenje sluha, vida, ukusa i mirisa povezani su sa upotrebom hinolonskih i fluorohinolonskih antibiotika, u nekim slučajevima bez obzira na prethodno postojeće faktore rizika.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Nemojte koristiti lek Moloxin posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od vlage.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je moksifloksacin. Jedna film tableta sadrži moksifloksacin 400 mg, u obliku moksifloksacin-hidrohlorida.
• Pomoćne supstance u jezgru tablete su celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; magnezijum-stearat (E572). Pomoćne supstance koje ulaze u sastav filma tablete su hipromeloza 6 mPa·s; makrogol 4000; titan-dioksid (E171); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172).

Kako izgleda lek Moloxin i sadržaj pakovanja

Tamno ružičaste, bikonveksne film tablete oblika kapsule, dužine 15,9-16,6 mm i debljine 5,8-7,0 mm.

Unutrašnje pakovanje je:

• OPA/Al/PVC//Al blister koji sadrži 5 film tableta.
• OPA/Al/PVC//Al blister koji sadrži 7 film tableta.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži:

• 1 blister (ukupno 7 film tableta) i Uputstvo za lek.
• 2 blistera (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D. NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može izdavati uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Moloxin, film tableta, 7x(400mg):515-01-05003-19-001 od 18.11.2020. Moloxin, film tableta, 10x(400mg):515-01-05004-19-002 od 18.11.2020.