Supstituciona terapija kod odraslih, i dece i adolescenata (0-18 godina) u:
*PSAF= neuspeh porasta titra IgG antitela najmanje dvostruko na pneumokokni polisaharid i polipeptid antigen vakcina
Imunomodulacija kod odraslih, dece i adolescenata (0-18 godina) u sledećim stanjima:
Supstitucionu terapiju bi trebalo započeti i sprovoditi pod nadzorom lekara koji ima iskustva u lečenju imunodeficijencije.
Doziranje
Doza i režim doziranja zavise od indikacije.
U supstitucionoj terapiji doziranje može zahtevati da se individualno prilagodi svakom pacijentu u zavisnosti od farmakokinetike i kliničkog odgovora. Doziranje zasnovano na telesnoj težini može zahtevati prilagođavanje kod pacijenata sa nedovoljnom ili prekomernom težinom.
Date su sledeće smernice za režim doziranja.
Supstituciona terapija kod sindroma primarne imunodeficijencije
Režim doziranja trebalo bi odrediti kroz postignuti nivo IgG (meren pre sledeće infuzije) od najmanje 5-6 g/L. Potrebno je tri do šest meseci posle započinjanja terapije da bi se postigla ravnoteža (nivoi IgG u plato fazi). Preporučena početna doza je 0,4-0,8 g/kg telesne mase (TM), nakon čega se primenjuje najmanje 0,2 g/kg TM svake tri do četiri nedelje.
Doza potrebna da se dostigne terapijski nivo od 5-6 g/L je 0,2-0,8 g/kg TM po mesecu. Interval doziranja nakon dostizanja stanja ravnoteže varira između 3-4 nedelje.
IgG terapijske nivoe treba meriti i određivati povezano sa učestalošću bakterijskih infekcija. Da bi se smanjila stopa infekcije, može biti potrebno povećati dozu i težiti višim terapijskim nivoima.
Hipogamaglobulinemija i rekurentne bakterijske infekcije kod pacijenata sa hroničnom limfocitnom leukemijom, kod kojih profilaksa antibioticima nije bila uspešna; hipogamaglobulinemija i rekurentne bakterijske infekcije kod pacijenata u plato fazi multiplog mijeloma koji nisu odgovorili na imunizaciju pneumokokom; kongenitalna AIDS i rekurentne bakterijske infekcije.
Preporučena doza je 0,2-0,4 g/kg TM svake tri do četiri nedelje.
Sekundarna imunodeficijencija (kao što je opisano u odeljku 4.1) Preporučena doza je 0,2-0,4 g/kg TM svake tri do četiri nedelje.
IgG terapijske nivoe treba meriti i određivati povezano sa učestalošću infekcija. Dozu treba prilagoditi da bi se postigla optimalna zaštita od infekcija, povećanje doze može biti neophodno kod pacijenata sa upornim infekcijama, smanjenje doze treba razmotriti kada je infekcija izlečena.
Hipogamaglobulinemija kod pacijenata posle alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (HSCT) Preporučena doza je 0,2-0,4 g/kg TM svake tri do četiri nedelje. Terapijske nivoe treba održavati iznad 5 g/L. Idiopatska trombocitopenična purpura
Postoje dva alternativna rasporeda terapije:
Terapija se može ponoviti ako se bolest ponovo javi.
Guillain Barré-ov sindrom
0,4 g/kg/danu TM u toku 5 dana (mogućnost ponavljanja doze u slučaju ponovne pojave bolesti)
Kawasaki-jeva bolest
2,0 g/kg TM treba da se daje dozakao pojedinačna doza. Pacijentima istovremeno treba davati acetilsalicilnu kiselinu.
Hronična inflamatorna demijelinizirajuća poliradikuloneuropatija (CIDP)
Početna doza: 2 g/kg u podeljenim dozama u toku 2 do 5 dana
Doza održavanja:
1 g/kg u toku 1 do 2 dana uzastopno svake 3 nedelje.
Efikasnost terapije treba procenjivati nakon svakog ciklusa; ukoliko nakon 6 meseci nema terapijskog efekta, terapiju treba prekinuti.
Ukoliko je terapija efikasna dugotrajna terapija treba da zavisi od mišljenja lekara na osnovu odgovora pacijenta i odgovara održavanja. Doziranje i intervali se mogu prilagoditi u skladu sa individualnim tokom bolesti.
Multifokalna motorna neuropatija (MMN)
Početna doza: 2 g/kg u toku 2 do 5 uzostapnih dana.
Doza za održavanje: 1 g/kg svake 2 do 4 nedelje ili 2 g/kg svakih 4 do 8 nedelja.
Efikasnost terapije treba procenjivati nakon svakog ciklusa; ukoliko nakon 6 meseci nema terapijskog efekta, terapiju treba prekinuti.
Ukoliko je terapija efikasna, dugotrajna terapija treba da zavisi od mišljenja lekara na osnovu odgovora pacijenta i odgovara održavanja. Doziranje i intervali mogu se prilagoditi u skladu sa individualnim tokom bolesti.
Preporuke za doziranje su sumirane u sledećoj tabeli:
Indikacija | Doza | Učestalost davanja |
Supstituciona terapija u primarnoj imunodeficijenciji | početna doza: 0,4-0,8 g/kg TM | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG od najmanje 5- 6 g/L |
Supstituciona terapija u sekundarnoj imunodeficijenciji | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG od najmanje 5- 6 g/L | |
Kongenitalna AIDS | 0,2-0,4 g/kg TM | Svake 3-4 nedelje |
Hipogamaglobulinemija (< 4 g/L) kod pacijenata posle alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG iznad 5 g/L | |
Imunomodulacija: | ||
Idiopatska trombocitopenična purpura | 0,8-1 g/kg TM ili | Prvog dana, može se ponoviti jedanput u tri dana |
Kawasaki-jeva bolest | 2 g/kg TM | U jednoj dozi u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom |
Hronična inflamatorna demijalinizirajuća poliradikuloneuropatija (CIDP) | Početna doza 2 g/kg | U nekoliko doza od 2 do 5 dana |
Multifokalna motorna neuropatija (MMN) | Početna doza: 2 g/kg TM | Od 2-5 dana |
Pedijatrijska populacija
Doziranje kod dece i adolescenata (0-18 godina) se ne razlikuje od doziranja za odrasle jer se ono određuje za svaku indikaciju prema telesnoj masi i prilagođava kliničkom ishodu navedenih stanja.
Poremećaj u radu jetre
Nema podataka da je potrebno podešavanje doze.
Poremećaj u radu bubrega
Nije potrebno podešavanje doze ukoliko nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4
Stariji pacijenti
Nije potrebno podešavanje doze ukoliko nije klinički opravdano, videti odeljak 4.4
Način primene
Intravenska upotreba.
Humani normalni imunoglobulin treba da se daje intravenskom infuzijom sa početnom brzinom od 0,5 mL/kg TM/sat u toku 30 min. Ako se dobro podnosi (videti odeljak 4.4.), brzina primene se može povećati do maksimalnih 6 mL/kg TM /sat. Klinički podaci dobijeni od ograničenog broja pacijenata takođe ukazuju da stariji pacijenti sa primarnom imunodeficijencijom (PID) mogu podneti brzinu infuzije do 8 mL/kg TM/sat. Za ostale mere opreza pri upotrebi leka videti odeljak 4.4.
Ako se zahteva razblaženje pre infuzije, lek Kiovig se može razblažiti sa 5% rastvorom glukoze do konačne koncentracije od 50 mg/mL (5% imunoglobulin). Za uputstvo o razblaživanju leka pre primene videti odeljak 6.6.
Ukoliko se javi bilo koje neželjeno dejstvo povezano sa davanjem infuzije, treba smanjiti brzinu infuzije ili u potpunosti prekinuti sa davanjem.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Hipersenzitivnost na humane imunoglobuline, posebno kod pacijenata koji imaju antitela protiv IgA.
Kod pacijenata sa selektivnom deficijencijom IgA kod kojih su se razvila antitela na IgA, primena proizvoda koji sadrže IgA može dovesti do anafilakse.
Neke ozbiljne neželjene reakcije (npr. glavobolja, crvenilo, drhatica, mijalgija, šištanje, tahikardija, bol u donjem delu leđa, mučnina i hipotenzija) mogu se povezati sa brzinom infuzije. Preporučena brzina infuzije data u odeljku “4.2 Način primene” mora se pažljivo pratiti. Pacijenti se moraju svakodnevno kontrolisati i pažljivo posmatrati kako bi se primetili eventualni simptomi neželjenih reakcija tokom infuzije.
Određene neželjene reakcije se mogu javiti mnogo češće:
MERE PREDOSTROŽNOSTI
Potencijalne komplikacije se često mogu izbeći ukoliko se :
se detektovali potencijalni neželjeni znaci. Svi ostali pacijenti treba da se prate najmanje 20 minuta posle primene infuzije.
Kod svih pacijenata, primena Ig za IV upotrebu zahteva:
U slučaju pojave neželjene reakcije, mora se ili smanjiti brzina infuzije ili prekinuti infuzija. Terapijski tretman zavisi od prirode i ozbiljnosti neželjenih reakcija.
Ukoliko je potrebno razblažiti lek Kiovig na niže koncentracije kada se radi o pacijentima koji boluju od šećerne bolesti, treba još jednom razmotriti opravdanost preporuke da se za razblaženje koristi 5% rastvor infuzije.
Preosetljivost
Reakcije preosetljivosti su retke.
Do anafilakse može doći kod pacijenata:
Tromboembolizam
Postoji klinički dokaz o povezanosti Ig za I.V upotrebu i tromboembolijskih događaja kao što su infarkt miokarda, cerebrovaskularni događaj (uključujući moždani udar), embolija pluća i tromboza dubokih vena za koje se pretpostavlja da su povezane sa povećanjem viskoznosti krvi koji se ogleda u visokom influksu imunoglobulina, kod pacijenta sa rizikom. Potrebna je opreznost kod propisivanja infuzije Ig za I.V upotrebu i kod gojaznih pacijenata i kod pacijenata sa postojećim faktorom rizika od tromboze (kao što su ateroskleroza u anamnezi, višestruki kardiovaskularni rizici, starost, smanjenje minutnog volumena srca, hipertenzija, upotreba estrogena, dijabetes mellitus i anamneza o vaskularnim bolestima ili trombotskim epizodama, kod pacijenata sa stečenim ili naslednim trombofilijama, poremećajima hiperkoaguabilnosti, kod pacijenata koji su dugo vremena imobilisani, kod pacijenata sa ozbiljnim hipovolemijama, kod pacijenata sa bolestima kod kojih dolazi do povećanja viskoznosti krvi, pacijenti sa ugrađenim vaskularnim kateterima i pacijenti koji primaju visoke doze i pri visokim brzinama infuzije).
Hiperproteinemija, povećana viskoznost seruma i posledično relativna pseudohiponatrijemija se mogu javiti kod pacijenata koji su na terapiji sa Ig za I.V upotrebu. Lekari treba da uzmu ovo u obzir, jer započinjanje terapije prave hiponatrijemije (smanjenje slobodne vode u serumu) kod ovih pacijenata može voditi do daljeg povećanja serumskog viskoziteta i moguće predispozicije ka tromboembolijskim događajima.
Kod pacijenata sa rizikom od tromboembolijskih reakcija, Ig za I.V upotrebu proizvode bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom i u najnižoj primenljivoj dozi.
Akutna renalna slabost
Zabeleženi su i slučajevi akutne renalne slabosti kod pacijenata koji su primali Ig za I.V upotrebu. One uključuju akutnu renalnu insuficijenciju, akutnu tubularnu nekrozu, proksimalnu tubularnu nefropatiju i osmotsku nekrozu. U većini slučajeva, identifikovani su faktori rizika, kao što su postojeća renalna insuficijencija, dijabetes mellitus, hipovolemija, prekomerna težina, prateća terapija nefrotoksičnim lekovima ili starost preko 65 godina, sepsa, hiperviskoznost ili paraproteinemija.
Parametre renalne funkcije treba proceniti pre davanja infuzije Ig za I.V upotrebu, posebno kod pacijenata koji imaju potencijlani povećani rizik za razvoj akutne bubrežne insuficijencije, i ponovo u odgovarajućim intervalima.
Kod pacijenata sa rizikom od akutne renalne insufcijencije, Ig za I.V upotrebu proizvode bi trebalo primenjivati minimalnom brzinom i u najmanjoj primenjivoj dozi.
Ovi slučajevi renalne disfunkcije i akutne renalne insuficijencije povezivani su sa primenom mnogih licenciranih Ig za I.V upotrebu proizvoda koji sadrže različite ekscipijense kao što su saharoza, glukoza i maltoza i uobičajeno je da nesrazmerno veliki deo ukupnog broja otpada na one koji sadrže saharozu kao stabilizator. Kod pacijenata sa rizikom, treba razmotriti upotrebu Ig za I.V upotrebu proizvoda koji ne sadrže ove ekscipijense. Kiovig ne sadrži saharozu, maltozu ili glukozu.
Akutno oštećenje pluća posle transfuzije krvi (TRALI)
Kod pacijenata koji primaju Ig za I.V upotrebu, postoje izveštaji o akutnom nekardijalnom edemu pluća (akutno oštećenje pluća posle transfuzije krvi, TRALI) kod pacijenta koji su primili Ig za I.V upotrebu (uključujući lek Kiovig).
TRALI karakteriše teška hipoksija, dispneja, tahipneja, cijanoza, groznica i hipotenzija. Simptomi TRALI se tipično razvijaju za vreme ili unutar 6 sati od transfuzije, često u toku 1 do 2 sata. Zbog toga se pacijenti koji primaju Ig za I.V upotrebu moraju pratiti i infuzija Ig za I.V upotrebu se mora odmah prekinuti u slučaju neželjenih reakcija na pluća. TRALI je potencijalno po život opasno stanje koje odmah zahteva zbrinjavanje na odeljenju intenzivne nege.
Sindrom aseptičnog meningitisa (AMS)
Zabeležena je i pojava sindroma aseptičnog meningitisa (AMS) koja je povezana sa terapijom Ig za I.V upotrebu. Sindrom uglavnom počinje u toku nekoliko sati do 2 dana za vreme terapije Ig za I.V upotrebu.Studije cerebrospinalne tečnosti su često pozitivne sa pleocitozom do nekoliko hiljada ćelija po mm³, pre svega iz granulocitne serije kao i povišenim nivoima proteina do nekoliko stotina mg/dL.
AMS se češće javlja pri terapiji visokim dozama Ig za I.V upotrebu (2 g/kg).
Pacijente kod kojih se pojave takvi znaci i simptomi, treba detaljno neurološki ispitati, uključujući i CSF studije, da bi se otklonili drugi uzroci meningitisa.
Prekid terapije Ig za I.V upotrebu dovodi do povlačenja AMS u toku nekoliko dana bez posledica.
Iz podataka postmarketinške upotrebe leka Kiovig nije primećena jasna povezanost terapije visokim dozama Ig za I.V upotrebu i AMS.
Kod žena je primećena veća učestalost pojave AMS.
Hemolitična anemija
Ig za I.V upotrebu mogu sadržati antitela koja se mogu ponašati kao hemolizini, i indukovati in vivo oblaganje crvenih krvnih zrnaca sa imunoglobulinima, uzrokujući pozitivnu direktnu antiglobulinsku reakciju (Coombs-ov test) i retko hemolizu. Hemolitička anemija se može razviti kao posledica terapije Ig za
I.V upotrebu zbog povećane sekvestracije crvenih krvnih zrnaca (RBC). Pacijente koji pimaju Ig za I.V upotrebu moraju se pratiti zbog pojave kliničkih znakova i simptoma hemolize. (Videti odeljak 4.8).
Neutopenija/leukopenija
Nakon terapije Ig za I.V upotrebu zabeleženo je prolazno smanjenje broja neutrofila i/ili epizode neutropenije, ponekad ozbiljne. Ovo se obično dešava u toku nekoliko sati ili dana nakon primene Ig za I.V upotrebu i prolazi spontano u toku 7 do 14 dana.
Uticaj na serološke testove
Posle infuzije imunoglobulina, prolazno povećanje različitih pasivno prenesenih antitela u krvi pacijenata može rezultovati lažno pozitivnim rezultatima seroloških testova.
Pasivan prenos antitela na antigene eritrocita, npr. A, B, D može interferirati sa nekim serološkim testovima za antitela crvenih krvnih zrnaca, na primer direktni antiglobulinski test (DAT, direktni Coombs-ov test).
Primena leka Kiovig može uzrokovati lažno pozitivne rezultate testova koji su zasnovani na detekciji beta-D- glukana u dijagnozi gljivičnih infekcija. To može trajati nedeljama nakon infuzije ovim lekom.
Prenosivi agensi
Lek Kiovig se proizvodi iz humane plazme. Standardne mere radi prevencije infekcija koje se mogu javiti kod preparata koji se proizvode iz ljudske krvi ili plazme, uključuju selekciju donora, skrining individualnih donacija i plazma pulova na specifične agense infekcija i uvođenje odgovarajućih proizvodnih etapa za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se lek pripremljen iz humane krvi ili plazme primeni, mogućnost prenosa infektivnih agenasa, ne može biti u potpunosti isključena. Ovo se takođe odnosi na nepoznate i neočekivane viruse, i druge patogene.
Preduzete mere su efikasne za viruse sa omotačem, kao što su HIV, HBV i HCV, i za viruse bez omotača HAV i Parvovirus B 19.
Postoji kliničko iskustvo vezano za smanjenje prenošenja hepatitis A i Parvovirusa B19 pri upotrebi imunoglobulina, a pretpostavlja se da prisutna antitela daju važan doprinos sigurnosti od prenosa virusa.
Strogo se preporučuje da se svaki put kada se lek Kiovig primenjuje, zabeleži ime pacijenta i serijski broj proizvoda, radi povezivanja pacijenta i serijskog broja primljenog leka.
Pedijatrijska populacija
Nema specifičnih rizika za pedijatrijsku populaciju u odnosu na gore navedena neželjena dejstva. Pedijatrijski pacijenti mogu biti podložniji hipervolemiji (videti odeljak 4.9)
Žive atenuisane virusne vakcine
Primena imunoglobulina može smanjiti efikasnost živih atenuisanih virusnih vakcina kao što su vakcine protiv: malih boginja, rubeola, zauškaka i varičela u periodu od 6 nedelja do 3 meseca. Posle primene ovog leka, treba da prođe period od 3 meseca pre vakcinacije sa živim atenuisanim virusnim vakcinama. U slučaju malih boginja, ovo smanjenje efikasnosti vakcina može potrajati do godinu dana.
Zbog toga, pacijenti koji primaju vakcinu protiv malih boginja treba da kontrolišu nivo (status) antitela. Razblaživanje leka Kiovig sa 5% rastvorom glukoze može rezultovati povećanjem vrednosti glukoze u krvi.
Diuretici Henleove petlje
Izbegavati istovremenu upotrebu diuretika Henleove petlje.
Pedijatrijska populacija
Navedene interakcije se odnose i na odrasle i na decu.
Trudnoća
Bezbednost leka za upotrebu u trudnoći nije potvrđena u kontrolisanim kliničkim studijama i zato ga treba davati samo uz oprez, kod trudnica i dojilja. Pokazalo se da Ig za I.V upotrebu proizvodi prolaze kroz placentu i to pojačano za vreme trećeg trimestra.
Klinička iskustva sa imunoglobulinom pokazuju da se ne očekuje štetno dejstvo na trudnoću, fetus i novorođenče.
Dojenje
Imunoglobulini se mogu izlučivati u mleko i doprineti zaštiti novorođenčeta od patogena koji imaju mogućnost prolaska kroz mukozu. Ne očekuju se negativni efekti na odojče/novorođenče.
Plodnost
Klinička iskustva sa imunoglobulinom pokazuju da se ne očekuje štetno dejstvo na fertilnost.
Sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena nekim neželjenim reakcijama povezanim sa upotrebom leka Kiovig.
Pacijenti koji iskuse neželjene reakcije tokom terapije sa lekom Kiovig treba da sačekaju da se one povuku pre početka upravljanja motornim vozilom ili mašinama
Sažetak bezbedonosnog profila
Povremeno se mogu javiti neželjene reakcije kao što su groznica, glavobolja, vrtoglavica, povišena temperatura, povraćanje, alergijske reakcije, mučnina, artralgija, nizak krvni pritisak i umereni bol u donjem delu leđa.
Retko, humani normalni imunoglobulin može izazvati nagli pad krvnog pritiska i u pojedinim slučajevima, anafilaktički šok, iako pacijenti nije pokazao hipersenzitivnost pri prethodnoj primeni.
Slučajevi reverzibilnog aseptičnog meningitisa, i retki slučajevi prolaznih kutanih reakcija, primećeni su posle upotrebe humanog normalnog imunoglobulina. Reverzibilne hemolitičke reakcije primećene su kod pacijenata, posebno onih sa krvnim grupama A, B, AB. Retko se, posle terapije visokim doza Ig za I.V upotrebu može razviti hemolitička anemija koja zahteva transfuziju. (Videti odeljak 4.4)
Primećeno je povećanje nivoa kreatinina u serumu i/ili akutni poremećaj u funkciji bubrega.
Veoma retko: Tromboembolijske reakcije kao što su: infarkt miokarda, moždani udar, plućna embolija i tromboza dubokih vena.
Slučajevi akutnog oštećenja pluća posle transfuzije krvi (TRALI) Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Tabele prikazane ispod je u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa (SOC i preporučeni termini). Tabela 1 prikazuje neželjene reakcije iz kliničkih studija, a Tabela 2 prikazuje neželjene reakcije iz postmarketinškog praćenja.
Za prikaz učestalosti neželjenih reakcija korišćen je sledeći kriterijum: veoma česti (≥1/10), česti (≥1/100,
<1/10), povremeni (≥1/1000, <1/100), retki (≥1/10 000), veoma retki (<1/10 000), nepoznati (ne mogu biti procenjeni iz dostupnih podataka).
Unutar svake grupe učestalosti, neželjena reakcija su prikazana u padajućem nizu prema ozbiljnosti.
Tabela 1 | ||
MedDRA klasifikacija sistema organa | Neželjena reakcija | Frekvenca |
Infekcije i infestacije | Bronhitis, nazofaringitis | Često |
Hronični sinusitis, gljivične infekcije, infekcije, bubrežne infekcije, sinusitis, infekcije gornjih disajnih puteva, infekcije urinarnog trakta, bakterijske infekcije urinarnog trakta, aseptični meningitis | Povremeno | |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Anemija, limfadenopatija | Često |
Poremećaji imunskog sistema | Preosetljivost, anafilaktičke reakcije | Povremeno |
Endokrini poremećaji | Bolesti štitne žlezde | Povremeno |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Smanjen apetit | Često |
Psihijatrijski poremećaji | Nesanica, uznemirenost | Često |
Razdražljivost | Povremeno | |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja | Veoma često |
Vrtoglavica, migrena, parastezija, hipoestezija | Često | |
Amnezija, disartija, disgezija, poremećaj | Povremeno | |
Poremećaji oka | Konjuktivitis | Često |
bol oka, oticanje oka | Povremeno | |
Poremećaji uha i | ||
Vertigo, tečnost u srednjem uhu | Povremeno | |
Kardiološki poremećaji | Tahikardija | Često |
Vaskularni poremećaji | Hipertenzija | Veoma često |
Crvenilo, | Često | |
Periferna hladnoća, flebitis, | Povremeno | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Kašalj, rinoreja, astma, nazalna kongestija, | Često |
Orofaringealni otok | Povremeno | |
Gastrointestinalni poremećaji | Mučnina | Veoma često |
Diareja, povraćanje, bol u abdomenu, dispepsija | Često | |
Abdominalna distenzija | Povremeno | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Raš | Veoma često |
Kontuzija, pruritus, urtikarija, dermatitis, eritem, | Često | |
Angioedem, akutna urtikarija, hladan znoj, fotosenzitivne reakcije, znojenje noću, hiperhidroza | Povremeno | |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i, vezivnog tkiva | Bol u leđima, artralgija, bol u ekstremitetima, mijalgija, spazam mišića, slabost mišića | Često |
Grčenje mišića | Povremeno | |
Poremećaji bubrega i | Proteinurija | Povremeno |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Lokalne reakcije (bol/otok/reakcija/pruritus na | Veoma često |
Drhtavica, edem, bolest slična gripu, nelagodnost | Često | |
Stezanje u grudima, osećaj toplote, | Povremeno |
Ispitivanja | Povećanje vrednost holesterola, povećanje vrednostikreatinina u krvi, povećanje uree u krvi, smanjen broj leukocita, povećanje vrednosti alanin aminotransferaze, smanjenje hematokrita, smanjen broj eritrocita, povećana brzina disanja | Povremeno |
Tabela 2 | ||
MedDRA klasifikacija sistema | Neželjena reakcija | Frekvenca |
Poremećaji krvi i limfnog sistema | Hemoliza | Nije poznato |
Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktički šok, | Nije poznato |
Poremećaji nervnog sistema | Prolazni ishemični napad (TIA), | Nije poznato |
Kardiološki poremećaji | Infarkt miokarda | Nije poznato |
Vaskularni poremećaji | Hipotenzija, tromboza dubokih | Nije poznato |
Respiratorni, torakalni i | Embolija pluća, plućni edem | Nije poznato |
Ispitivanja | Pozitivan Coombsov test, | Nije poznato |
Povrede, trovanja i proceuduralne | Akutno oštećenje pluća nakon | NIje poznato |
Opis odabranih neželjenih dejstava
Grčenje mišića i slabost su primećeni samo kod pacijenata sa MMN.
Pedijatrijska populacija
Učestalost, tip i ozbilnost neželjenih reakcija kod dece su iste kao i kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje može dovesti do preopterećenja tečnošću i hiperviskoznosti, posebno kod pacijenata sa rizikom, uključujući starije pacijente ili pacijente sa smanjenom srčanom ili renalnom funkcijom (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Mlađa deca koja imaju manje od 5 godina mogu biti posebno osetljiva na hipervolemiju. Zbog toga, doziranje treba pažljivo preračunati za ovu populaciju. Dodatno, deca sa Kawasaki-jevom bolešću imaju posebno visok rizik zbog postojećih poremećaja srca pa dozu i brzinu primene treba pažljivo kontrolisati.
Farmakoterapijska grupa: Imuno serumi i imunoglobulini: humani normalni imunoglobulini za intravaskularnu primenu
ATC šifra: J06BA02
Humani normalni imunoglobulin sadrži uglavnom imunoglobulin IgG sa širokim spektrom antitela protiv infektivnih agenasa.
Humani normalni imunoglobulin sadrži IgG antitela prisutna u normalnoj populaciji. To se obično priprema iz pulova plazme od najmanje 1000 donora. Sadrži subklase imunogloulina u skoro istom proporcionalnom odnosu kao u prirodnoj humanoj plazmi. Odgovarajuće doze ovog leka mogu podići abnormalno niske nivoe imunoglobulina G do normalnog (terapijskog) nivoa.
Mehanizmi dejstva u indikacijama van supstitucione terapije, nisu u potpunosti razjašnjeni, ali uključuju imunomodulatorne efekte.
Pedijatrijska populacija
Nema teorijske ili primećene razlike u delovanju imunoglobulina kod dece u poređenju sa odraslima.
Humani normalni imunoglobulin je odmah i potpuno raspoloživ u cirkulaciji pacijenta, posle intravenske primene. Relativno brzo se raspoređuje između plazme i ekstravaskularnog prostora; posle oko 3-5 dana, ravnoteža se postiže između intra i ekstravaskularnih prostora.
Farmakokinetski parametri za lekom Kiovig su ispitani u 2 kliničke studije kod pacijenata sa primarnom imunodeficijencijom u Evropi i Americi. U ovim studijama ukupno 83 pacijenta, starosti od najmanje dve godine, je tretirano dozama od 300-600 mg/kg telesne mase, svaka 21-28 dana u toku 6-12 meseci. Medijana poluvremena eliminacije IgG posle primene leka Kiovig je bila 32,5 dana. Ovo poluvreme eliminacije može da varira od pacijenta do pacijenta, posebno kod primarne imunodeficijencije. Farmakokinetski parametri za ovaj proizvod su prikazani u donjoj tabeli. Svi parametri su analizirani posebno za svaku od tri starosne grupe, deca (ispod 12 godina, n=5), adolescenti (13-17 godina, n=10) i odrasli (iznad 18 godina, n=64). Vrednosti koje su dobijene u ovim studijama su uporedive sa parametrima koji su zabeleženi za druge humane imunoglobuline.
Sažetak farmakokinetskih parametara za lek Kiovig | ||||||
Parametar | Deca | Adolescenti (13-17 godina) | Odrasli | |||
Mediana | 95%Cl* | Mediana | 95%Cl | Mediana | 95%Cl | |
Terminalno t½ (dani) | 41,3 | 20,2-86,8 | 45,1 | 27,3-89,3 | 31,9 | 29,6-36,1 |
Cmin (mg/dL)(mg/kg) | 2,28 | 1,72-2,74 | 2,25 | 1,98-2,64 | 2,24 | 1,92-2,43 |
Cmax (mg/dL)(mg/kg) (gornji nivo) | 4,44 | 3,3-4,9 | 4,43 | 3,78-5,16 | 4,5 | 3,99-4,78 |
In vivo oporavak (%) | 121 | 87-137 | 99 | 75-121 | 104 | 96-114 |
Postupni oporavak (mg/dL)(mg/kg) | 2,26 | 1,7-2,6 | 2,09 | 1,78-2,65 | 2,17 | 1,99-2,44 |
PIK 0-21d (g.h/dL) (površina ispod | 1,49 | 1,34-1,81 | 1,67 | 1,45-2,19 | 1,62 | 1,5-1,78 |
*Cl-interval poverenja
IgG i IgG-kompleksi se razgrađuju u ćejama retikuloendotelnog sistema.
Imunoglobulini su normalni sastojci ljudskog organizma.
Bezbednost primene leka Kiovig je prikazana u nekoliko pretkliničkih studija. Pretklinički dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije i toksičnosti, pokazuju da primena nema posebnog rizika za ljude.
Studije toksičnosti ponovljenih doza, genotoksičnosti i reproduktivne toksičnostikod životinja, nisu sprovedene zbog indukcije i interference nastalih antitela na heterologne proteine.
Pošto klinička iskustva ne daju dokaze o karcinogenom dejstvu imunoglobulina, nisu ni sprovođene eksperimentalne studije na heterogene vrste.
Glicin
Voda za injekcije
U odsustvu studija kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti sa bilo kojim drugim Ig za I.V upotrebu.
2 godine.
Posle otvaranja, sadržaj se mora odmah upotrebiti.
Ako je potrebno razblažiti lek Kiovig na nižu koncentraciju, preporučuje se primena odmah posle razblaživanja. Stabilnost lek Kiovig nakon razblaženja sa 5% rastvorom glukoze do konačne koncentracije od 50 mg/mL (5%) dokazan je za 21 dan, na temperaturi od 2-8°C kao i na temperaturi od 28-30°C; ipak, ove studije nisu uključile mogućnost mikrobiološke kontaminacije kao ni bezbednost leka.
Čuvati na temperaturi do 25 °C. Ne zamrzavati.
Čuvati lek u spoljnjem pakovanju radi zaštite od svetlosti. Za uslove čuvanja nakon rastvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica (staklo tip I) sa zatvaračem (brombutil). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
Ne moraju sva pakovanja biti na tržištu
Proizvod bi trebalo zagrejati na sobnu temperaturu ili temperaturu tela pre upotrebe.
Ako je potrebno razblaženje, preporučuje se 5% rastvor glukoze. Za postizanje koncentracije rastvora imunoglobulina od 50 mL/mg (5%), lek Kiovig 100 mg/mL (10%) treba da se razblaži sa jednakom količinom rastvora glukoze. Mogućnost kontaminacije za vreme razblaženja mora biti svedena na minimum.
Lek Kiovig pre primene treba vizuelno pogledati na eventualno prisustvo čestica ili promenu boje. Rastvor treba da je bistar ili slabo opalescentan i bez boje ili svetlo žut. Ne upotrebljavati rastvore koji imaju talog ili su mutni.
Lek Kiovig treba upotrebljavati samo intravenski. Drugi načini upotrebe nisu primenljivi.
Svu neiskorišćenu kolićinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Lek Kiovig pripada grupi lekova koji se zovu imunoglobulini. Ovi lekovi sadrže humana antitela, koja su takođe prisutna u vašoj krvi. Antitela pomažu vašem organizmu da se odbrane od infekcija. Lek Kiovig se koristi kod pacijenata koji nemaju dovoljno antitela u svojoj krvi i skloni su čestim infekcijama. On takođe može da se koristi kod pacijenata kojima su potrebna dodatna antitela za lečenje određenih inflamatornih bolesti (autoimune bolesti).
Lek Kiovig se koristi u:
Terapiji pacijenata koji nemaju dovoljno antitela (supstituciona terapija). Postoji pet grupa:
Terapija pacijenata koji imaju određene inflamatorne bolesti (imunomodulacija). Postoji pet grupa:
Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na imunoglobuline ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).
Na primer, ako imate deficijenciju imunoglobulina A, možete imati antitela na imunoglobulin A u Vašoj krvi. Pošto lek Kiovig sadrži male količine imunoglobulina A (manje od 0.14 mg/mL), možete dobiti alergijsku reakciju
Upozorenja i mere opreza
Razgovarajte sa svojim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Kiovig.
Koliko dugo jepotrebno o praćenje za vreme infuzije
Kada se može zahtevati usporavanje ili prestanak davanja infuzije
U retkim slučajevima prethodnih reakcija na specifična antitela moguće je da ćete biti osetljivi na lekove koji sadrže antitela. Ovo se pogotovu može desiti ako bolujete od deficijencije imunoglobulina A. U ovim retkim slučajevima, možete imati alergijsku reakciju kao što je nagli pad krvnog pritiska ili šok, iako ste u prošlosti već primali terapiju lekovima koji sadrže antitela.
Ako osetite bilo kakvu reakciju za vreme primanja infuzije leka Kiovig odmah recite svom lekaru. U zavisnosti od odluke Vašeg lekara, može se smanjiti brzina infuzije ili potpuno prekinuti.
Specijalne grupe pacijenata
Recite Vašem lekaru ako ste dijabetičar. Iako lek Kiovig ne sadrži šećer, može se razblažiti sa određenim rastvorom šećera (5% glukozom), koji može uticati na nivo šećera u Vašoj krvi.
Molimo Vas recite Vašem lekaru ako Vam je oštećena funkcija bubrega. Vaš lekar će Vam odrediti odgovarajući imunoglobulin za intravensku primenu.
Informacije o poreklu sirovina za lek Kiovig
Lek Kiovig je proizveden iz humane plazme (tečnog dela krvi). Kada su lekovi proizvedeni iz humane krvi ili plazme, sprovode se brojne mere prevencije prenošenja infekcija na pacijente. Ovo uključuje pažljivu selekciju donora krvi i plazme kako bi bili sigurni da su isključeni oni donori kod kojih postoji rizik prenosa infekcija, kao i testiranje svake donacije i pula plazme na prisustvo virusa/infekcija. Proizvođači ovih lekova takođe primenjuju metode u preradi krvi ili plazme koji mogu inaktivisati ili ukloniti viruse. Uprkos ovim merama, kada se lek pripremljen od ljudske krvi primeni, mogućnost prenošenja infekcija ne može biti u potpunosti isključena. Ovo se takođe odnosi na nepoznate i neočekivane viruse, i druge patogene.
Smatra se da su mere preduzete u proizvodnji leka Kiovig efikasne za viruse sa omotačem kao što su humani imunodeficijentni virus (HIV), hepatitis B virus i hepatitis C virus, kao i za viruse bez omotača (hepatitis A i parvovirus B19).Lek Kiovig takođe sadrži i određena antitela koja mogu sprečiti infekcije hepatitis A virusom i parvovirusom B19.
Drugi lekovi i Kiovig
Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, do nedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati neke drugelekove.
Ako ste se vakcinisali u toku poslednjih šest nedelja do tri meseci, infuzija imunoglobulinima kao što je lek Kiovig može smanjiti efekat nekih vakcina kao što su vakcine protiv: malih boginja, rubeola, zaušaka, ovčijih boginja. Zbog toga, nakon primene ovih lekova možda ćete morati da sačekate do 3 meseca pre primanja vakcine. Možda ćete morati da čekate do 1 godine posle primanja imunoglobulina da bi ste primili Vašu vakcinu protiv malih boginja
Uticaj na testove analize krvi
Lek Kiovig sadrži širok spektar različitih antitela, a neka od njih mogu uticati na rezultate analiza krvi. Ako Vam je potrebna analiza krvi nakon što ste primili lek Kiovig, molimo Vas obavestite osobu koja Vam uzima krv ili Vašeg lekara da ste primili ovaj lek.
Primena leka Kiovig sa hranom, pićima i alkoholom
Nije primenljivo.
Trudnoća, dojenje i plodnost
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Klinička ispitivanja nisu sprovođena sa lekom Kiovig kod trudnica i dojilja. Ipak, lekovi koji sadrže antitela su primenjivani kod trudnica i dojilja, i pokazano je da se ne očekuju štetni efekti na tok trudnoće ili na novorođenče.
Ako ste dojilja i primate lek Kiovig, antitela iz leka se mogu naći i u mleku majke. Zbog toga, Vaše dete može biti zaštićeno od nekih infekcija
Upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama
Pacijenti mogu osetiti neželjene reakcije (na primer vrtoglavicu ili mučninu) za vreme terapije lekom Kiovig, što može uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.
Ako se to dogodi, morate sačekati da se reakcije povuku.
Lek Kiovig je namenjen za intravensku primenu (infuzija u venu). Lek vam daje Vaš lekar ili medicinska estra. Doza i interval doziranja će se razlikovati u zavisnosti od Vašeg stanja i telesne mase.
U početku ćete primati infuziju leka Kiovig sporo. U zavisnosti od toga kako podnosite lek, lekar može postepeno povećati brzinu infuzije.
Upotreba kod dece i adolescenata
Iste indikacije, doza i frekvenca infuzije koje se primenjuju kod odraslih primenjuju se i kod dece (starosti 0 do 18)
Ako ste primili više leka Kiovig nego što treba
Ako uzmete više leka Kiovig nego što bi trebalo, Vaša krv može biti previše gusta (hiperviskozna). Ovo se pogotovu može desiti ako ste pacijent pod rizikom, na primer stariji pacijenti ili pacijent koji ima problema sa bubrezima. Uzimajte dovoljne količine tečnosti kako ne biste dehidrirali i obavestite Vašeg lekara ako ste imali ove medicinske probleme
Ako ste zaboravili da primate lek Kiovig
Nije primenljivo.
Ako naglo prestanete da primate lek Kiovig
Nije primenljivo.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Određena neželjena dejstva, kao što su glavobolja ili crvenilo, se mogu ublažiti smanjenjem brzine infuzije. Ispod je prikazana lista neželjenih dejstava zabeleženih pri upotrebi leka Kiovig :
šištanje (astma), zapušen nos, upala grla, kratkoća daha, diareja, povraćanje, bol u abdomenu, loše varenje, kontuzija, svrab, urtikarija, dermatitis, crvenilo kože, bol u leđima, bol u zglobovima, bol u rukama i nogama, mišićima, grčenje mišića, slabost mišića, drhtavica, nakupljanje tečnosti ispod kože, bolest slična gripu, bol ili nelagodnost u grudima, nedostatak snage ili osećaj slabosti, neraspoloženje .
Razgradnja crvenih krvnih zrnaca, po život opasan alergijski šok prolazni moždani udar, moždani udar, nizak krvni pritisak, srčani udar,, formiranje krvnog ugruška u glavnoj veni, formiranje krvnog ugruška u glavnoj plućnoj arteriji, nakupljanje tečnosti u plućima, pozitivni rezultati Coombs-ovog testa, smanjeno zasićenje kiseonika u krvi, akutno oštećenje pluća nakon transfuzije krvi
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navdena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Posle otvaranja, sadržaj se mora odmah upotrebiti.
Ako je potrebno razblažiti lek Kiovig na nižu koncentraciju, preporučuje se primena odmah posle razblaživanja. Stabilnost Kiovig nakon razblaženja sa 5% rastvorom glukoze do konačne koncentracije od 50 mg/ml (5%) traje 21 dan, na temperaturi od 2-8°C kao i na temperaturi od 28-30°C; ipak, ove studije nisu uključile mogućnost mikrobiološke kontaminacije kao ni bezbednost leka.
Čuvanje
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je: humani normalni imunoglobulin.
1 mL leka Kiovig sadrži 100 mg humanog proteina od koga je najmanje 98% imunoglobulin G (IgG). Pomoćne supstance su: glicin i voda za injekcije.
Kako izgleda lek Kiovig i sadržaj pakovanja
Lek Kiovig je rastvor za infuziju u bočici (2,5 g/25 mL, 5 g/50 mL, 10 g/100 mL) Rastvor je bistar ili blago opalescentan i bezbojan do svetlo žut.
Unutrašnje pakovanje je bočica (staklo tip I) sa zatvaračem (brombutil). Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica i Uputstvo za lek.
Nosilac dozvole i proizvođač
Proizvođač: BAXALTA BELGIUM MANUFACTURING SA, Boulevard Rene Branquart 80, Lessines, Belgija
Nosilac dozvole: FARMIX DOO BEOGRAD, Koče Kapetana 36, Beograd
Ovo uputstvo je poslednji put odobreno
Oktobar, 2019.
Režim izdavanja leka:
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole:
Kiovig, 25 mL 515-01- 04234-18-001 od 02.10.2019.
Kiovig, 50 mL 515-01- 04235-18-001 od 02.10.2019.
Kiovig, 100 mL 515-01- 04236-18-001 od 02.10.2019.
< >
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Način primene
Posebna upozorenja i mere opreza
Inkompatibilnost
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, niti sa bilo kojim drugim Ig za I.V upotrebu.
Posebna upozorenja za čuvanje leka
Posebne mere pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka
Preporuke za doziranje su sumirane u sledećoj tabeli:
Indikacija | Doza | Učestalost davanja |
Supstituciona terapija u primarnoj imunodeficijenciji | početna doza: 0,4-0,8 g/kg TM | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG od najmanje 5- 6 g/L |
Supstituciona terapija u sekundarnoj imunodeficijenciji | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG od najmanje 5- 6 g/L | |
Kongenitalna AIDS | 0,2-0,4 g/kg TM | Svake 3-4 nedelje |
Hipogamaglobulinemija (< 4 g/L) kod pacijenata posle alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze | Svake 3-4 nedelje dok se ne postigne nivo IgG iznad 5 g/L | |
Imunomodulacija: | ||
Idiopatska trombocitopenična purpura | 0,8-1 g/kg TM ili | Prvog dana, može se ponoviti jedanput u tri dana |
Kawasaki-jeva bolest | 2 g/kg TM | U jednoj dozi u kombinaciji sa acetilsalicilnom kiselinom |
Hronična inflamatorna demijalinizirajuća poliradikuloneuropatija (CIDP) | Početna doza 2 g/kg | U nekoliko doza od 2 do 5 dana |
Multifokalna motorna neuropatija (MMN) | Početna doza: 2 g/kg TM | Od 2-5 dana |