Lorista® 100mg film tableta

• Terapija esencijalne hipertenzije kod odraslih, dece i adolescenata od 6 do 18 godina.
• Terapija bubrežne bolesti kod pacijenata sa hipertenzijom i dijabetes melitusom tipa 2 sa proteinurijom ≥ 0,5 g/dnevno, kao deo antihipertenzivne terapije.
• Terapija hronične srčane insuficijencije kod odraslih pacijenata, u slučaju kada se lečenje ACE- inhibitorima ne smatra odgovarajućim usled inkompatibilnosti, posebno kašlja, ili kontraindikacija. Kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom koji su stabilizovani ACE-inhibitorima ne preporučuje se prebacivanje na losartan. Pacijenti treba da imaju ejekcionu frakciju leve komore ≤ 40%, treba da su klinički stabilni i na uspostavljenom terapijskom režimu za hroničnu srčanu insuficijenciju.
• Smanjenje rizika od moždanog udara kod pacijenata sa hipertrofijom leve srčane komore koja je potvrđena EKG-om (videti odeljak 5.1 LIFE studija, Uticaj rasne pripadnosti).

Doziranje

Hipertenzija

Početna doza i doza održavanja za većinu pacijenata je 50 mg jednom dnevno. Maksimalno antihipertenzivno dejstvo se postiže 3-6 nedelja nakon početka terapije. Neki pacijenti mogu imati dodatnu korist od povećanja doze na 100 mg jednom dnevno (ujutro).

Lek Lorista se može davati istovremeno sa drugim antihipertenzivnim lekovima, posebno sa diureticima (npr.hidrohlortiazidom) (videti odeljak 4.3, 4.4, 4.5 i 5.1.).

Hipertenzivni pacijenti sa dijabetesom tip 2 i proteinurijom ≥ 0,5 g/dan

Uobičajena početna doza je 50 mg jednom dnevno. Doza se može povećati do 100 mg jednom dnevno, na osnovu prethodnog jednomesečnog praćenja krvnog pritiska po uvođenju terapije. Lek Lorista može da se primenjuje istovremeno sa drugim antihipertenzivnim lekovima, (npr. diureticima, blokatorima kalcijumskih kanala, alfa ili beta blokatorima i lekovima sa centralnim dejstvom), kao i sa insulinom i drugim najčešće korišćenim hipoglikemijskim lekovima (npr. derivati sulfonilureje, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Srčana insuficijencija

Uobičajena početna doza leka Lorista kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom je 12,5 mg jednom dnevno. Dozu bi trebalo titrirati u nedeljnim intervalima, (npr. 12,5 mg dnevno, 25 mg dnevno, 50 mg dnevno, 100 mg dnevno, do maksimalne doze od 150 mg jednom dnevno) u zavisnosti od tolerancije pacijenta.

Smanjenje rizika od moždanog udara kod hipertenzivnih pacijenata sa hipertrofijom leve komore, potvrđene na EKG-u

Uobičajena početna doza je 50 mg losartana jednom dnevno. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska, mala doza hidrohlorotiazida treba da se dodaje i/ili doza losartana treba da se poveća do 100 mg jednom dnevno.

Posebne populacije

Primena kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom

Kod pacijenata sa smanjenim intravaskularnim volumenom (npr. pacijenti na terapiji velikim dozama diuretika), trebalo bi razmotriti početnu dozu od 25 mg jednom dnevno (videti odeljak 4.4).

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i pacijenata na hemodijalizi

Nije potrebno prilagođavanje početne doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i pacijenata na hemodijalizi.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Treba razmotriti primenu manje doze kod pacijenata koji imaju oštećenje funkcije jetre u istoriji bolesti. Ne postoji terapijsko iskustvo kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Zbog toga je losartan kontraindikovan kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Pedijatrijska populacija

Deca od 6 meseci – mlađa od 6 godina

Bezbednost i efikasnost leka kod dece uzrasta od 6 meseci do mlađe od 6 godina nisu ustanovljeni. Trenutno raspoloživi podaci su opisani u odeljcima 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati preporuke za doziranje.

Deca od 6 do 8 godina

Za pacijente koji mogu da progutaju tabletu, čija je telesna masa između 20 i 50 kg, preporučena doza je 25 mg jednom dnevno. U izuzetnim slučajevima doza se može povećati na najviše 50 mg jednom dnevno. Doziranje treba prilagoditi u zavisnosti od odgovora krvnog pritiska.

Kod pacijenata čija je telesna masa veća od 50 kg, uobičajena doza je 50 mg jednom dnevno. U izuzetnim slučajevima doza se može povećati do 100 mg jednom dnevno. Doze veće od 1,4 mg/kg, (ili veće od

100 mg jednom dnevno), nisu ispitivane u pedijatrijskoj populaciji.

Ne preporučuje se primena losartana kod dece mlađe od 6 godina, zbog ograničenih podataka o primeni u ovoj grupi pacijenata.

Usled nedostatka podataka, ne preporučuje se primena kod dece sa vrednostima brzine glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2, (videti odeljak 4.4).

Takođe, ne preporučuje se primena losartana kod dece sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 4.4).

Primena kod starijih pacijenata

Iako je preporučljivo da početna doza losartana kod pacijenata starijih od 75 godina bude 25 mg, podešavanje doze kod starijih osoba obično nije neophodno.

Način primene

Lek Lorista, film tablete treba progutati sa dovoljnom količinom vode. Može se uzimati sa ili bez hrane.

• Preosetljivosti na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
• Drugi i treći trimestar trudnoće (videti odeljak 4.4 i 4.6).
• Teško oštećenje funkcije jetre.
• Istovremena primena losartana sa lekovima koji sadrže aliskiren kontraindikovana je kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili oštećenjem funkcije bubrega (brzina glomerularne filtracije - GFR < 60 mL/min/1,73 m2) (videti odeljke 4.5 i 4.6).

Hipersenzitivnost

Angioedem. Pacijente sa angioedemom u istoriji bolesti (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika), bi trebalo pažljivo pratiti (videti odeljak 4.8).

Hipotenzija i disbalans eklektrolta/tečnosti

Simptomatska hipotenzija, naročito posle prve doze i nakon povećanja doze, može se javiti kod pacijenata kod kojih je došlo do smanjenja volumena tečnosti ili koncentracije natrijuma usled korišćenja diuretika, prilikom dijete sa smanjenim unosom soli, dijareje ili povraćanja. Ova stanja bi trebalo korigovati pre započinjanja terapije sa lekom Lorista, ili terapiju započeti manjim dozama (videti odeljak 4.2). Ovo se odnosi i na decu od 6 do 18 godina.

Elektrolitni disbalans

Treba naglasiti da je elektrolitni disbalans čest kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, sa ili bez dijabetesa. U kliničkoj studiji sprovedenoj na pacijentima koji boluju od dijabetesa tipa 2 i nefropatijom, incidenca hiperkalemije je bila veća u grupi koja je na terapiji lekom Lorista u odnosu na placebo grupu, (videti odeljak 4.8). Stoga, koncentraciju kalijuma u plazmi, kao i klirens kreatinina treba pažljivo kontrolisati, posebno kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i klirensom kreatinina 30-50 mL/min.

Ne preporučuje se istovremena primena losartana sa diureticima koji štede kalijum, suplementima kalijuma i zamenom za so koja sadrži kalijum (videti odeljak 4.5).

Oštećenje funkcije jetre

Bazirano na farmakokinetičkim podacima koji ukazuju na značajno povećanje koncentracije losartana u plazmi kod pacijenata sa cirozom jetre, neophodno je razmotriti započinjanje terapije nižim dozama losartana kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju oštećenje funkcije jetre. Nema iskustava u primeni losartana kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre. Losartan ne bi trebalo koristiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, (videti odeljak 4.2, 4.3 i 5.2).

Takođe, losartan se ne preporučuje kod dece sa oštećenjem funkcije jetre, (videti odeljak 4.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kao posledica inhibicije sistema renin-angiotenzin, prijavljene su promene u bubrežnoj funkciji, uključujući i bubrežnu insuficijenciju, (posebno kod pacijenata kod kojih bubrežna funkcija zavisi od sistema renin- angiotenzin-aldosteron, kao što su oni sa teškom srčanom insuficijencijom ili postojećom bubrežnom disfunkcijom). Kao i kod drugih lekova koji utiču na sistem renin-angiotenzin-aldosteron, povećanje koncentracije uree u krvi i kreatinina u serumu je prijavljeno i kod pacijenata sa bilateralnom stenozom

renalne arterije ili u slučaju postojanja stenoze renalne arterije kod pacijenata sa jednim bubregom. Ove promene u bubrežnoj funkciji mogu biti reverzibilne nakon prekida terapije. Losartan bi trebalo koristiti sa oprezom kod pacijenata sa bilateralnom arterijskom stenozom ili stenozom arterije jedinog bubrega.

Primena kod pedijatrijskih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Losartan se ne preporučuje kod dece kod koje je brzina glomerularne filtracije < 30 mL/min/1,73 m2, jer ne postoje dostupni podaci (videti odeljak 4.2).

Funkciju bubrega treba redovno pratiti tokom terapije losartanom jer može doći do pogoršanja. Ovo se pre svega odnosi na primenu losartana kada su prisutna i druga stanja koja mogu da dovedu do pogoršanja renalne funkcije, (povišena telesna temperatura, dehidriranost).

Pokazalo se da istovremena primena losartana i ACE inhibitora može oslabiti funkciju bubrega. Zbog toga se ne preporučuje istovremena primena (videti odeljak 4.5).

Transplantacija bubrega

Nema iskustava o upotrebi losartana kod pacijenata koji su imali nedavnu transplantaciju bubrega.

Primarni hiperaldosteronizam

Pacijenti sa primarnim aldosteronizmom neće generalno reagovati na antihipertenzivne lekove koji deluju tako što inhibiraju renin-angiotenzin sistem. Zbog toga se upotreba losartana ne preporučuje.

Koronarna bolest srca i cerebrovaskularne bolesti

Kao i sa bilo kojim antihipertenzivnim lekom, izraženo smanjenje krvnog pritiska kod pacijenata sa ishemijskim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima može da dovede do infarkta miokarda ili moždanog udara.

Srčana insuficijencija

Kod pacijenta sa srčanom insuficijencijom, sa ili bez oštećenja bubrežne funkcije postoji rizik, kao i sa drugim lekovima koji deluju na renin-angiotenzin sistem, od teške arterijske hipotenzije i (često akutnog) oštećenja funkcije bubrega.

Nema dovoljno terapijskog iskustava sa losartanom kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i istovremenim teškim oštećenjem funkcije bubrega kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom (NYHA klasa IV) kao i kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i simptomatskim srčanim aritmijama koje ugrožavaju život. Losartan bi stoga trebalo koristiti sa oprezom kod ovih grupa pacijenata. Kombinacija losartana i beta-blokatora bi trebalo da se koristi sa oprezom (videti odeljak 5.1).

Stenoza aorte i mitralne valvule, opstruktivna hipertrofična kardiomiopatija

Potreban je poseban oprez kao i pri upotrebi drugih vazodilatatora, kod pacijenata sa mitralnom stenozom ili opstruktivnom hipertrofičnom kardiomiopatijom.

Trudnoća

Za vreme trudnoće ne treba započinjati terapiju losartanom. Ukoliko se produženje terapije losartanom ne smatra neophodnim, pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da se prebace na alterantivnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil prilikom primene u trudnoći. Kada se potvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba prekinuti odmah i ako je neophodno započeti sa nekom alternativnom terapijom (videti odeljak 4.3 i 4.6).

Ostala upozorenja i mere opreza

Kao što je zapaženo i u slučaju ACE inhibitora, losartan i drugi angiotenzin antagonisti su manje efikasni u snižavanju krvnog pritiska kod populacije crne rase u odnosu na druge populacije, verovatno zbog veće prevalence pacijenata sa niskim vrednostima renina kod ovih pacijenata sa hipertenzijom.

Dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE-inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena

povrćava rizik od hipotenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega).

Stoga se ne preporučuje dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema primenom kombinacije blokatora angiotenzin II receptora (ARB) sa inhibitorom angiotenzin konvertujućeg enzima (ACEi) ili aliskirenom (videti odeljak 4.5 i 5.1).

Ukoliko se smatra da je dvostruka blokada apsolutno neophodna, treba da se sprovoditi samo pod nadzorom lekara specijaliste i uz pažljivo praćenje funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska. ACE-inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Lorista sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom Lapp laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Drugi antihipertenzivni lekovi mogu pojačati hipotenzivno dejstvo losartana. Istovremena primena sa drugim lekovima koji mogu da dovedu do hipotenzije kao neželjene reakcije (npr. triciklični antidepresivi, antipsihotici, baklofen, amifostin) može povećati rizik za nastanak hipotenzije.

Losartan se predominantno metaboliše preko P450 (CYP) 2C9 citohroma do aktivnog karboksi-kiselog metabolita. U kliničkoj studiji je pokazano da flukonazol, (inhibitor CYP2C9), smanjuje izloženost aktivnom metabolitu za oko 50%. Pokazano je da istovremena primena losartana sa rifampicinom, (induktorom metaboličkog enzima), dovodi do redukcije koncentracije aktivnog metabolita u plazmi za oko 40%. Klinički značaj ovog efekta je nepoznat. Nema razlike u izloženosti aktivnom metabolitu pri istovremenoj terapiji sa fluvastatinom, (slab inhibitor CYP2C9).

Kao i sa drugim lekovima koji blokiraju angiotenzin II ili njegovo dejstvo, istovremena primena sa drugim lekovima koji štede kalijum, (npr. diuretici koji štede kalijum: amilorid, triamteren, spirinolakton), ili mogu povećati koncentraciju kalijuma, (npr. heparin), suplementi kalijuma ili zamena za so koja sadrži kalijum može dovesti do povećanja koncentracije kalijuma u serumu. Ne preporučuje se istovremena primena.

Prijavljeno je reverzibilno povećanje koncentracija litijuma u serumu i toksičnost kod istovremene primene litijuma i ACE inhibitora. Veoma retki slučajevi su zabeleženi i pri istovremenoj upotrebi litijuma sa antagonistima angiotenzin II receptora. Treba biti oprezan kod istovremene primene litijuma i losartana. U slučaju da je ova kombinacija neophodna, potrebno je praćenje koncentracije litijuma u serumu tokom istovremene primene.

Kada se antagonisti angiotenzin II receptora primenjuju istovremeno sa lekovima NSAIL, (npr. selektivni COX-2 inhibitori, acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama i neselektivni NSAIL), može doći do slabljenja antihipertenzivnog dejstva. Istovremena primena angiotenzin II antagonista ili diuretika sa NSAIL može dovesti do povećanog rizika od pogoršanja renalne funkcije, uključujući i moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, kao i povećanje koncentracije kalijuma u serumu, posebno kod pacijenata sa postojećom slabom bubrežnom funkcijom. Ovu kombinaciju bi trebalo primenjivati sa oprezom, posebno kod starijih osoba. Pacijenti bi trebalo da budu adekvatno hidrirani. Bubrežnu funkciju kontrolisati po započinjanju terapije i periodično u toku terapije.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada renin-angiotenzin-aldosteron sistema (RAAS) kombinovanom primenom ACE inhibitora, blokatora angiotenzin II receptora ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih događaja kao što su hipotenzija, hiperkalemija i smanjena bubrežna funkcija (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u poređenju sa primenom samo jednog leka koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Trudnoća

U toku prvog trimestra trudnoće ne preporučuje se primena losartana, (videti odeljak 4.4). Losartan je kontraindikovan u drugom i trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Epidemiološki podaci koji se odnose na teratogenost nakon primene ACE inhibitora u toku prvog trimestra trudnoće nisu bili ubedljivi, ali se manje povećanje rizika ne može isključiti. Sve dok ne postoje kontrolisani epidemiološki podaci o riziku kod primene inhibitora receptora za angiotenzin II, mogu postojati slični rizici za ovu grupu lekova. Osim u slučajevima kada se kontinuirana terapija blokatorima receptora angiotenzina smatra neophodnom, pacijente koji planiraju trudnoću treba prebaciti na alterantivnu antihipertenzivnu terapiju koja ima dobro utvrđen bezbednosni profil tokom primene u trudnoći. Kada se potvrdi trudnoća, terapiju losartanom treba odmah prekinuti, i ako je potrebno, treba započeti alternativnu terapiju.

Poznato je da izlaganje inhibitorima angiotenzin II receptora u toku drugog i trećeg trimestra indukuje fetotoksičnost (smanjenje funkcije bubrega, oligohidramnion, retardacija osifikacije lobanje) i neonatalnu toksičnost (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti odeljak 5.3).

Ako se losartan primenjuje u drugom trimestru trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled funkcije bubrega i lobanje. Odojčad čije su majke uzimale losartan treba pažljivo pratiti zbog moguće hipotenzije (videti odeljak 4.3 i 4.4).

Dojenje

Budući da nema dostupnih podataka o primeni losartana tokom dojenja, ne preporučuje se njegova primena, već se prednost daje alternativnim terapijama kod kojih je bezbednosni profil tokom dojenja bolje utvrđen, naročito tokom dojenja novorođenčadi i prerano rođenih beba.

Nisu sprovedene studije o uticaju losartana na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, ako upravljate vozilima ili rukujete mašinama, morate imati na umu da se povremeno može javiti vrtoglavica ili pospanost tokom primene antihipertenzivne terapije, naročito na početku terapije ili nakon povećanja doze.

Losartan je procenjivan u kliničkim studijama na sledeći način:

• u kontrolisanoj kliničkoj studiji sa > 3000 odraslih pacijenata uzrasta od 18 i više godina, sa esencijalnom hipertenzijom,
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji sa 177 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 6 do 16 godina,
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji sa > 9000 hipertenzivnih pacijenta uzrasta od 55 do 80 godina sa hipertrofijom leve komore (videti studiju LIFE odeljak 5.1),
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji sa > 7700 odraslih pacijenata sa hroničnom insuficijencijom srca (videti studije ELITE I, ELITE II i HEAAL, odeljak 5.1),
• u kontrolisanoj kliničkoj studiji sa > 1500 pacijenata sa dijabetesom tip 2, uzrasta od 31 godine i starijim, sa proteinurijom (videti studiju RENAAL, odeljak 5.1).

U ovim kliničkim studijama, najčešće neželjeno dejstvo bilo je vrtoglavica.

Učestalost neželjenih reakcija, koje su date u daljem tekstu, definisana je prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do

<1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tabela 1. Učestalost neželjenih reakcija u placebo-kontrolisanim kliničkim i postmarketinškim ispitivanjima

*uključujući otok larinksa, glotisa, lica, usana, ždrela i/ili jezika (koji izaziva opstrukciju disajnih puteva); kod nekih od ovih pacijenata angioedem je prijavljen u prošlosti u vezi primene drugih lekova, uključujući ASE inhibitore

**uključujući Henoch-Schönlein purpuru

║posebno kod pacijenata sa intravaskularnom deplecijom, npr. Pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom ili na terapiji visokim dozama diuretika

†često kod pacijenata koji su dobili dozu od 150 mg umesto od 50 mg

‡U kliničkoj studiji sprovedenoj kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i nefropatijom, kod 9,9% pacijenata lečenih losartanom je došlo do razvoja hiperkalemije >5,5 mmol/L i kod 3,4% pacijenata na placebu

§obično se rešava prekidom terapije

Sledeće dodatne neželjene reakcije su se javljale češće kod pacijenata koji su dobijali losartan u odnosu na one koji su dobijali placebo (nepoznata učestalost): bol u leđima, infekcije urinarnog trakta i simptomi slični gripu.

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Kao posledica inhibiranja reninsko-angiotenzin-aldosteron sistema mogu da se jave promene u funkciji bubrega, uključujući bubrežnu insuficijenciju kod pacijenata sa rizikom. Ove promene u funkciji bubrega mogu biti reverzibilne nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Profil neželjenih reakcija kod pedijatrijskih pacijenata sličan je onom koji je zabeležen kod odraslih pacijenata. Podaci za pedijatrijsku populaciju su ograničeni.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Dostupni su ograničeni podaci o predoziranju kod ljudi. Najverovatniji simptomi predoziranja su hipotenzija i tahikardija. Bradikardija može da se javi kao posledica stimulacije parasimpatikusa (vagusa).

Terapija

Ukoliko se javi simptomatska hipotenzija treba primeniti suportivnu terapiju. Mere zavise od vremena unosa leka i od vrste i težine simptoma. Prioritet treba da bude stabilizacija kardiovaskilarnog sistema. Nakon oralne primene, indikovana je primena odgovarajuće doze aktivnog uglja. Nakon toga, potrebno je pažljivo praćenje vitalnih parametara koje treba korigovati ako je potrebno.

Ni losartan ni njegovi aktivni metaboliti se ne mogu ukloniti hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Antagonisti receptora angiotenzina II, monokomponentni

ATC šifra: C09CA01

Losartan je sintetski oralni antagonist angiotenzin II receptora, (tip AT1). Angiotenzin II, kao potentan vazokonstriktor, je primarno aktivni hormon sistema renin-angiotenzin i bitna odrednica u patofiziologiji hipertenzije. Angiotenzin II se vezuje za AT1 receptor koji je prisutan u mnogim tkivima, (npr. glatkim mišićima krvnih sudova, nadbubrežnim žlezdama, bubrezima, srcu), i podstiče nekoliko značajnih bioloških dejstava uključujući vazokonstrikciju i oslobađanje aldosterona. Angiotenzin II takođe stimuliše proliferaciju glatkih mišićnih ćelija.

Losartan selektivno blokira AT1 receptor. U in vitro i in vivo uslovima, losartan i njegov farmakološki aktivan metabolit karboksilne kiseline E-3174, blokiraju sva fiziološki relevantna dejstva angiotenzina II,

nezavisno od porekla ili puta njegove sinteze.

Losartan ne ispoljava agonističko dejstvo i ne blokira druge hormonske receptore ili jonske kanale značajne u regulaciji kardiovaskularne funkcije. Osim toga, losartan ne inhibira ACE (kininaza II) enzim koji razgrađuje bradikinin. Shodno tome, ne potenciraju se neželjena dejstava izazvana bradikininom.

Tokom primene losartana, otklanjanje angiotenzin II mehanizma negativne povratne sprege na sekreciju renina, dovodi do povećanja plazma reninske aktivnosti, (PRA). Povećanje PRA dovodi do povećanja angiotenzina II u plazmi. Uprkos ovim povećanjima, antihipertenzivna aktivnost i smanjenje koncentracije aldosterona u plazmi se održavaju, što ukazuje na efikasnu blokadu angiotenzina II receptora. Nakon prekida terapije losartanom, vrednosti PRA i angiotenzina II se u roku od tri dana vraćaju na početne vrednosti.

Losartan i njegov glavni aktivni metabolit imaju znatno veći afinitet za AT1-receptor nego za AT2- receptor. Aktivni metabolit je 10-40 puta aktivniji od iste količine losartana.

Studije o hipertenziji

U kontrolisanim kliničkim studijama, primena losartana jednom dnevno kod pacijenata sa blagom do umerenom esencijalnom hipertenzijom, dovela je do statistički značajnog smanjenja sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Merenja krvnog pritiska 24 sata nakon uzimanja leka u odnosu na krvni pritisak 5-6 sati nakon uzimanja leka, pokazala su smanjenje krvnog pritiska duže od 24 sata; prirodni dnevni ritam ostaje očuvan. Smanjenje krvnog pritiska na kraju intervala doziranja iznosilo je oko70-80% efekta koji se vidi 5-6 sati nakon uzimanja leka.

Prekid terapije losartanom kod hipertenzivnih pacijenata nije doveo do naglog skoka krvnog pritiska, (rebound efekat). I pored značajnog smanjenja krvnog pritiska, losartan nije imao klinički značajno dejstvo na srčani ritam.

Losartan je podjednako efikasan kod muškaraca i kod žena, kod mlađih (ispod 65 godina), kao i kod starijih pacijenata sa hipertenzijom.

LIFE studija

LIFE studija (engl. Losartan Intervention For Endpoint Reduction in Hypertension), je bila randomizovana, trostruko - slepa, aktivno kontrolisana studija. Sprovedena je na 9193 pacijenata sa hipertenzijom uzrasta od 55 do 80 godina, sa EKG-dokumentovanom hipertrofijom leve komore. Pacijenti su bili randomizovani na grupu koja je dobijala losartan u dozi od 50 mg jednom dnevno ili atenolol u dozi od 50 mg jednom dnevno. Ako očekivano smanjenje krvnog pritiska (< 140/90 mmHg) nije postignuto, prvo je dodat hidrohlortiazid (12,5 mg), a zatim, ukoliko je bilo potrebno, povećavana je doza losartana ili atenolola do 100 mg jednom dnevno. Ostali antihipertenzivni lekovi, sa izuzetkom ACE inhibitora, antagonista angiotenzin II receptora ili beta blokatora dodavani su terapiji po potrebi, da bi se postigle ciljne vrednosti krvnog pritiska.

Prosečna dužina praćenja efekta terapije bila je 4,8 godina.

Primarni parametar praćenja (engl. primary endpoint) je bio određivanje kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta mereno kroz smanjenje kombinovane incidence kardiovaskulane smrti, moždanog udara i infarkta miokarda. Krvni pritisak je bio značajno snižen do sličnih vrednosti u obe grupe. Terapija losartanom je rezultirala sniženjem ukupnog rizika za 13,0%, (p=0,021; 95% interval pouzdanosti 0,77- 0,98), u poređenju sa atenololom za pacijente koji su postigli primarni kompozitni parametar praćenja. Ovo se uglavnom odnosilo na smanjenje incidence moždanog udara. Terapija lekom losartan je dovela do smanjenja rizika od moždanog udara za 25%,(p=0,001; 95% interval pouzdanosti 0,63-0,89), u poređenju sa atenololom. Incidence smrti od kardiovaskularnih bolesti i infarkta miokarda nisu bile značajno različite između terapijskih grupa.

Rasa

U LIFE studiji pacijenti crne rase koji su bili na terapiji losartanom, imali su veći rizik za razvoj primarnog parametra praćenja, tj. kardiovaskularnog događaja (npr. infarkta miokarda, kardiovaskularne smrti) i

naročito moždanog udara, u odnosu na pacijente crne rase koji su bili na terapiji atenololom. Stoga se rezultati dobijeni poređenjem losartana i atenolola u LIFE studiji, a odnose se na kardiovaskularni morbiditet/mortalitet, ne mogu primeniti na pacijente crne rase sa hipertenzijom i hipertrofijom leve komore.

RENAAL studija

RENAAL studija, (The Reduction of Endpoints in NIDDM with the Angiotensin II Receptor Antagonist Losartan – Smanjenje primarnih parametara praćenja kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 sa primenom antagonista angiotenzin II receptora), je bila kontrolisana klinička studija sprovedena širom sveta na 1513 pacijenata sa tip 2 dijabetes melitusom sa proteinurijom, sa ili bez hipertenzije. Losartanom je lečen 751 pacijent. Cilj studije je bio da se, pored koristi od sniženja krvnog pritiska, pokaže nefroprotektivno dejstvo losartan-kalijuma.

Pacijenti sa proteinurijom i serumskom koncentracijom kreatinina od 1,3 – 3,0 mg/dL su bili randomizovani u dve grupe: prva grupa-losartan 50 mg jednom dnevno, po potrebi uz titraciju doze kako bi se postigao adekvatan odgovor krvnog pritiska i druga grupa-placebo pored konvencionalne antihipertenzivne terapije, isključujući ACE inhibitore i angiotenzin II antagoniste.

Ispitivači su dobili instrukcije da titriraju dozu leka do 100 mg dnevno: 72% pacijenata je uzimalo dnevnu dozu od 100 mg, najveći deo vremena. Ostali antihipertenzivi, (diuretici, antagonisti kalcijuma, blokatori alfa i beta receptora kao i antihipertenzivi sa centralnim dejstvom), su bili dozvoljeni kao dodatna terapija u zavisnosti od potrebe u obe grupe. Pacijenti su praćeni 4,6 godina (prosečno 3,4 godine).

Primarni parametar praćenja studije je bio složeni parametar praćenja koji je obuhvatao udvostručenje koncentracije kreatinina u serumu, terminalnu bubrežnu insificijenciju (potreba za dijalizom ili transplantacijom bubrega) ili smrt.

Rezultati su pokazali da je terapija losartanom (327 događaja), u poređenju sa placebom (359 događaja) dovela do smanjenja rizika za 16,1%,(p=0,022), kod određenog broja pacijenata koji su dostigli primarni složeni parametar praćenja. Za sledeće pojedinačne i kombinovane komponente primarnog parametra efikasnosti, rezultati su pokazali značajno smanjenje rizika u grupi sa losartanom: smanjenje rizika od 25,3% od udvostručenja koncentracije kreatinina u serumu, (p = 0,006); 28,6% smanjenje rizika za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije, (p = 0,002); 19,9% smanjenje rizika od razvoja terminalne bubrežne insuficijencije ili smrti, (p = 0,009); 21,0% smanjenje rizika od udvostručenja koncentracije kreatinina u serumu ili od razvoja terminalne faze bubrežne insuficijencije (p = 0,01).

Stopa smrtnosti bilo kog uzroka nije bila značajno različita između dve terapijske grupe.

U ovoj studiji losartan se generalno dobro podnosio, kao što je pokazano stopom prekida terapije zbog neželjenih reakcija u odnosu na placebo grupu.

Studija HEAAL

HEAAL studija (engl. Heart Failure Endpoint Evaluation of Angiotensin II Antagonist Losartan) je bila kontrolisana klinička studija sprovedena širom sveta kod 3834 pacijenta uzrasta od 18-98 godina, sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV) koji su bili intolerantni na terapiju ACE inhibitorima. Pacijenti su bili randomizovani da primaju losartan 50 mg jednom dnevno ili 150 mg losartana, uz konvencionalnu terapiju bez ACE-inhibitora.

Pacijenti su praćeni tokom više od 4 godine (prosečno 4,7 godina). Primarni parametar praćenja ove studije bio je složeni parametar praćenja od svih uzroka smrti ili hospitalizacije zbog srčane insuficijencije.

Rezultati su pokazali da je terapija sa 150 mg losartana (828 događaja) u poređenju sa 50 mg losartana (889 događaja) dovela do smanjenja rizika od 10,1% (p=0,027; 95% interval pouzdanosti 0,82-0,99) u broju pacijenta koji su dostigli složeni primarni parametar praćenja. Ovo se uglavnom može pripisati smanjenju incidence hospitalizacije zbog srčane insuficijencije. Terapija losartanom od 150 mg je dovela do smanjenja rizika od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije za 13,5% u odnosu na terapiju losartanom od 50 mg (p=0,025; 95% interval pouzdanosti 0,76-0,98). Stopa smrtnosti od bilo kog uzroka nije bila značajno različita između ove dve terapijske grupe. Oštećenje funkcije bubrega, hipotenzija i hiperkalemija bili su

učestaliji u grupi koja je uzimala 150 mg losartana u odnosu na grupu koja je uzimala 50 mg, ali ovi neželjeni događaji nisu doveli do značajno većeg broja prekida terapija u grupi koja je uzimala 150 mg losartana.

ELITE I i ELITE II studije

U ELITE studiji koja je sprovedena tokom više od 48 nedelja kod 722 pacijenta sa srčanom insuficijencijom (NYHA klasa II-IV), nije zabeležena razlika između grupe pacijenata koja je lečena losartanom i grupe lečene kaptoprilom u odnosu na primarni parametar praćenja-dugotrajna promena bubrežne funkcije. U ELITE I studiji je pokazano da losartan smanjuje mortalitet u odnosu na kaptopril, dok u ELITE II studiji, ovaj rezultat nije potvrđen.

U ELITE II studiji upoređivano je dejstvo losartana u dozi od 50 mg jednom dnevno, (početna doza 12,5 mg, povećana je na 25 mg, a zatim na 50 mg jednom dnevno), u odnosu na kaptopril od 50 mg, tri puta dnevno (početna doza od 12,5 mg, povećana je na 25 mg, a zatim i na 50 mg tri puta dnevno). Primarni parametar praćenja ove prospektivne studije je bio mortalitet od svih uzroka.

U ovoj studiji, 3152 pacijenta sa srčanom insuficijencijom, (NYHA klasa II-IV), su praćena tokom dve godine, (u proseku 1,5 godina), kako bi se utvrdilo da li je terapija losartanom efikasnija u odnosu na kaptopril u smanjenju mortaliteta od svih uzroka. Primarni parametar praćenja nije pokazao bilo kakvu statistički značajnu razliku između losartana i kaptoprila u smanjenju ukupnog mortaliteta od svih uzroka.

U obe komparativne kliničke studije, podnošljivost losartana u odnosu na kaptopril je bila superiornija, (utvrđeno na osnovu značajno manjeg stepena obustavljanja terapije zbog pojave neželjenih reakcija i značajno manje učestalosti pojave kašlja).

Povećanje mortaliteta je zabeleženo u studiji ELITE II u maloj podgrupi (22% od svih pacijenata sa srčanom insuficijencijom), koja je na početku ispitivanja uzimala beta-blokatore.

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Dve velike, randomizovane, kontrolisane studije (ONTARGET (engl. ONgoing Telmisartan Alone and in combination with Ramipril Global Endpoint Trial) i VA NEPHRON-D (engl. The Veterans Affairs Nephropathy in Diabetes)) su ispitivale kombinovanu primenu ACE inhibitora i blokatora angiotenzin II receptora.

ONTARGET je studija sprovedena kod pacijenata sa kardiovaskularnom ili cerebralnom bolešću u istoriji bolesti, ili sa dijabetesom tip 2 udruženim sa potvrđenim oštećenjem ciljnih organa. VA NEPHRON-D je bila studija kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2 i dijabetesnom nefropatijom.

Ove studije nisu pokazale značajno korisno dejstvo na renalni ili kardiovaskularni ishod i mortalitet, dok je uočen povećan rizik za nastanak hiperkalemije, akutnog oštećenja funkcije bubrega i/ili hipotenzije u poređenju sa monoterapijom. Uzimajući u obzir slične farmakodinamske osobine, ovi rezultati su takođe relevantni za druge ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora.

Zbog toga, ACE inhibitore i blokatore angiotenzin II receptora ne treba primenjivati istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

ALTITUDE (engl. Aliskiren Trial in Type 2 Diabetes Using Cardiovascular and Renal Disease Endpoints) je studija koja je bila dizajnirana tako da se ispita korist dodatne terapije aliskirenom standardnoj terapiji ACE inhibitorom ili blokatorom angiotenzin II receptora kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip II i hroničnom bubrežnom bolešću, kardiovaskularnom bolešću ili obe. Studija je ranije prekinuta zbog povećanog rizika za nastanak neželjenih ishoda. Kardiovaskularna smrt i moždani udar su bili brojčano mnogo češći u grupi sa aliskirenom nego u placebo grupi, a neželjeni događaji i ozbiljni neželjeni događaji (hiperkalemija, hipotenzija i bubrežna disfunkcija) su bili mnogo češće prijavljeni u grupi sa aliskirenom u poređenju sa placebo grupom.

Pedijatrijska populacija Hipertenzija kod dece

Antihipertenzivno dejstvo losartana je utvrđeno kod 177 pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom uzrasta od 6 do 16 godina telesne mase veće od 20 kg i brzinom glomerularne filtracije > 30 mL/min/1,73 m2. Doze losartana su bile od 2,5 mg/dan, 25 mg/dan ili 50 mg/dan za pacijente telesne mase >20 kg do <50 kg i 5 mg/dan, 50 mg/dan ili 100 mg/dan za pacijente telesne mase > 50 kg. Nakon tri nedelje, terapija losartanom snizila je krvni pritisak kao dozno zavisni efekat.

Krajnji efekat losartana je dozno zavisan. Dozna zavisnost je postala veoma očigledna poređenjem grupe na malim dozama sa grupom na srednjim dozama, (period I: -6,2 mmHg nasuprot -11,65 mmHg), ali je smanjena poređenjem grupe na srednje dozne grupe i grupe na visokim dozama, (period I: -11,65 mmHg nasuprot -12,21 mmHg). Najniže ispitivane doze 2,5 mg i 5 mg koje su odgovarale prosečnoj dnevnoj dozi od 0,07 mg/kg, nisu pokazale stalno antihipertenzivno dejstvo.

Ovi rezultati su potvrđeni tokom perioda II studije gde su pacijenti bili randomizovani da nastave terapiju losartanom ili placebom, posle tri nedelje tretmana. Razlika u povećanju krvnog pritiska u odnosu na placebo je bila najveća u grupi na srednjoj dozi, (6,70 mmHg –srednja doza nasuprot 5,38 mmHg – visoka doza).

Porast najniže vrednosti (trough) dijastolnog krvnog pritiska bio je isti kod pacijenata koji su primali placebo kao i kod pacijenata koji su primali losartan u najnižoj dozi u svakoj grupi, što opet potvrđuje da najniža doza nije imala značajno antihipertenzivno dejstvo.

Dugoročni efekit losartana na rast, pubertet i opšti razvoj nisu ispitivani. Dugoročni efekat antihipertenzivne terapije u redukciji kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta u detinjstvu takođe nije ustanovljen.

U kliničkoj studiji koja je trajala 12 nedelja, kontrolisanoj placebom i aktivno kontolisanoj (amlodipin), ispitivano je dejstvo losartana na proteinuriju kod hipertenzivne dece (N=60) i dece sa normalnim krvnim pritiskom (N=246) sa proteinurijom. Proteinurija je bila definisana kao odnos proteina u urinu/kreatinina ≥ 0,3. Hipertenzivni pacijenti (uzrasta od 6 do 18 godina) bili su randomizovanina grupu koja je primala losartan (n=30) i grupu koja je primala amlodipin (n=30). Pacijenti sa normalnim krvnim pritiskom, (uzrasta od 1 do 18 godina) bili su randomizovani na grupu koja je primala losartan, (n=122) i grupu koja je primala placebo, (n=124). Losartan je davan u dozama od 0,7 mg/kg do 1,4 mg/kg, (do maksimalne doze od 100 mg dnevno). Amlodipin je davan u dozama od 0,05 mg/kg do 0,2 mg/kg, (do maksimalne doze od 5 mg dnevno).

Ukupno, nakon 12 nedelja terapije, pacijenti koji su dobijali losartan imali su statistički značajno smanjenje proteinurije od 36% u odnosu na početne vrednosti, naspram povećanja od 1% u grupi koja je primala placebo/amlodipin, (p ≤ 0,001). Kod hipertenzivnih pacijenata koji su dobijali losartan došlo je do smanjenja proteinurije u odnosu na početne vrednosti od -41.5% (95% CI -29,9; -51,1) naspram +2,4%,(95% CI -22,2; 14,1), u grupi sa amlodipinom. Smanjenje sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska bilo je veće u grupi sa losartanom, (-5,5/-3,8 mmHg) naspram grupe sa amlodipinom, (-0,1/0,8 mmHg). Kod dece sa normalnim krvnim pritiskom primećeno je malo smanjenje krvnog pritiska u grupi sa losartanom, (-3,7/-3,4 mmHg), u poređenju sa placebom. Nije zabeležena nikakva značajnija korelacija između smanjenja proteinurije i krvnog pritiska, međutim, moguće je da je smanjenje krvnog pritiska delimično odgovorno za smanjenje proteinurije u grupi koja je lečena losartanom.

Dugoročni efekti losartana kod dece sa proteinurijom ispitivani su u trajanju do tri godine, u otvorenoj bezbednosnoj fazi koja je predstavljala produžetak iste studije, u koju su pozvani svi pacijenti koji su završili 12-nedeljnu osnovnu studiju. Ukupno 268 pacijenata je uključeno u ovu otvorenu produženu fazu ispitivanja i ponovo randomizovano u dve grupe, jedna je primala losartan (n = 134) a druga enalapril (n = 134); 109 pacijenata je praćeno u periodu ≥ 3 godine (prethodno određena tačka za prekid studije je ≥ 100 pacijenata koji su završili period od 3 godine praćenja u periodu produžetka). Losartan i enalapril su, u zavisnosti od procene istraživača, primenjivani u doznom opsegu 0,30 do 4,42 mg/kg dnevno, odnosno 0,02 do 1,13 mg/kg dnevno. Kod većine pacijenata u ovoj produženoj fazi studije doze nisu bile veće od 50 mg dnevno (za pacijente < 50 kg), odnosno 100 mg dnevno (za pacijente > 50 kg).

U zaključku, rezultati ove produžene bezbednosne faze su pokazali da se losartan dobro podnosi i da njegova

primena dovodi do stabilnog smanjenja proteinurije bez primetnog uticaja na stepen glomerularne filtracije (GFR) tokom više od 3 godine. Kod normotenzivnih pacijenata (n = 205) enalapril je imao, numerički gledano, veći efekt na proteinuriju u odnosu na losartan (- 33,0% (95%CI - 47,2; -15,0) vs. - 16,6% (95%CI - 34,9; 6,8)) kao i na GFR (9,4 (95% CI 0,4; 18,4) vs. - 4,0 (95%CI - 13,1; 5,0) mL/min/1,73m2). Kod

hipertenzivnih pacijenata (n = 49) losartan je imao, numerički gledano, veći efekat na proteinuriju (- 44,5% (95%CI – 64,8; -12,4) vs. – 39,5% (95%CI - 62,5; - 2,2)) i na GFR (18,9 (95%CI 5,2; 32,5) vs. -13,4 (95%CI

-27,3; 0,6) mL/min/1,73 m2).

Otvoreno kliničko ispitivanje raspona doze leka sprovedeno je u cilju ispitivanja bezbednosti i efikasnosti losartana kod pedijatrijskih pacijenata sa hipertenzijom, uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Ukupno je 101 pacijent randomizovan da primi jednu od tri različite početne doze losartana: malu dozu od 0,1 mg/kg/dan (n

= 33), srednju dozu od 0,3 mg/kg/dan (n = 34 ) ili visoku dozu od 0,7 mg/kg/dan (n = 34). Od ukupnog broja ispitanika, 27 su bila odojčad, odnosno kako je definisano, deca uzrasta od 6 meseci do 23 meseca. Doza ispitivanog leka se postepeno povećavala u trećoj, šestoj i devetoj nedelji kod pacijenata kod kojih nisu postignute ciljne vrednosti krvnog pritiska, a koji još uvek nisu primili maksimalnu dozu (1,4 mg/kg/dan, a da ne prelazi 100 mg/dan) losartana.

Od 99 pacijenata koji su dobijali ispitivani lek, 90 (90,9%) pacijenata je nastavilo učešće u produžetku studije, pri čemu su praćeni svaka 3 meseca. Prosečno trajanje terapije bilo je 264 dana.

U zaključku, prosečno smanjenje krvnog pritiska u odnosu na početne vrednosti je bilo slično u svim terapijskim grupama (promena sistolnog krvnog pritiska (SBP) od početnih vrednosti do 3. nedelje bila je - 7,3; -7,6 i -6,7 mmHg u grupama sa niskom, srednjom i visokom dozom. Smanjenje dijastolnog krvnog pritiska (DBP) od početnih vrednosti do 3. nedelje je iznosilo -8,2 mmHg; -5,1 mmHg i -6,7 mmHg u grupama sa niskom, srednjom i visokom dozom). Međutim, nije bilo statistički značajnog dozno-zavisnog odgovora u vrednostima SBP i DBP.

Pri visokim dozama kao što je 1,4 mg/kg, losartan se posle 12 nedelja terapije generalno dobro podnosio kod hipertenzivne dece uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Ukupan bezbednosni profil je bio sličan u svim terapijskim grupama.

Resorpcija

Nakon oralne primene, losartan se dobro resorbuje i podleže metabolizmu prvog prolaza, formirajući aktivni metabolit karboksilne kiseline i druge, neaktivne metabolite. Sistemska bioraspoloživost tableta losartana je oko 33%. Srednje maksimalne koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita postižu se tokom 1 sata, odnosno 3-4 sata.

Distribucija

Losartan i njegov aktivni metabolit se vezuju  99% za proteine plazme, prvenstveno albumin. Volumen distribucije losartana je 34 litra.

Biotransformacija

Oko 14% intravenski ili oralno primenjene doze losartana konvertuje se u njegov aktivni metabolit.

Nakon oralne i intravenske primene 14C-markiranog losartan-kalijuma, cirkulišuća radioaktivnost u plazmi je prvenstveno vezana za losartan i njegov aktivni metabolit. Minimalna konverzija losartana do njegovog aktivnog metabolita je zabeležena kod oko 1% ispitanika.

Pored aktivnog, formiraju se i neaktivni metaboliti.

Eliminacija

Klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita iz plazme je oko 600 mL/min, odnosno 50 mL/min. Renalni klirens losartana i njegovog aktivnog metabolita je oko 74 mL/min i 26 mL/min. Oko 4% oralno primljene doze izlučuje se nepromenjeno urinom, dok se oko 6% doze izlučuje urinom u obliku aktivnog metabolita.

Farmakokinetika losartana i njegovog aktivnog metabolita je linearna kod oralno primenjenih doza losartan- kalijuma do 200 mg.

Nakon oralne primene, koncentracija losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi smanjuju se polieksponencijalno sa poluvremenom eliminacije od oko 2 sata, odnosno 6 do 9 sati. Primenom doze od 100 mg losartana jednom dnevno, ne dolazi do značajne akumulacije ni losartana, ni njegovog aktivnog metabolita u plazmi.

I bilijarna i urinarna ekskrecija doprinose eliminaciji losartana i njegovih metabolita. Nakon oralne / intravenske primene losartana 14C-markiranog kod muškaraca, zabeležena je radioaktivnost oko 35% / 43% u urinu, a 58%/ 50% u fecesu.

Karakteristike kod pacijenata

Kod starijih hipertenzivnih pacijenata plazma koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita ne razlikuje se značajno u odnosu na mlađe hipertoničare.

Kod žena sa hipertenzijom koncentracije losartana u plazmi su bile dva puta veće nego kod muškaraca, dok se koncentracije aktivnog metabolita ne razlikuju.

Nakon oralne primene losartana kod pacijenata sa blagom do umerenom alkoholnom cirozom jetre, koncentracije losartana i njegovog aktivnog metabolita u plazmi bile su 5 puta, odnosno 1,7 puta veće nego kod mladih dobrovoljaca muškog pola (videti odeljak 4.2 i 4.4).

Koncentracije losartana u plazmi se nisu menjale kod pacijenata sa klirensom kreatinina većim od

10 mL/min. U poređenju sa osobama sa normalnom bubrežnom funkcijom, vrednost PIK je oko 2 puta veća kod pacijenata na hemodijalizi.

Plazma koncentracije aktivnog metabolita nisu izmenjene kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili pacijenata na hemodijalizi.

Ni losartan ni njegovi aktivni metaboliti ne mogu se ukloniti hemodijalizom.

Farmakokinetika kod pedijatrijskih pacijenata

Farmakokinetika losartana je ispitivana kod 50 hipertenzivnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do 16 godina, nakon oralne primene, jednom dnevno, doze od približno 0,54 do 0,77 mg/kg losartana.

Rezultati su pokazali da se aktivni metabolit losartana formira u svim starosnim grupama. Rezultati su pokazali približno slične farmakokinetičke parametre losartana nakon oralne primene kod odojčadi i male dece, dece predškolskog i školskog uzrasta kao i adolescenata. Farmakokinetički parametri metabolita u većoj meri su se razlikovali između ovih starosnih grupa. Kada se upoređuju deca predškolskog uzrasta sa adolescentima, ove razlike postaju statistički značajne. Izloženost kod beba/male dece bila je relativno visoka.

Pretklinički podaci dobijeni na osnovu konvencionalnih studija bezbednosne farmakologije, genotoksičnosti i karcinogenog potencijala, ne ukazuju na posebne rizike pri primeni leka kod ljudi. U ispitivanjima toksičnosti ponovljenih doza, primena losartana indukuje smanjenje parametara crvenih krvnih zrnaca (broj eritrocita, hemoglobin, hematokrit), povećanje koncentracije uree u serumu i povremeno povećanje koncentracije kreatinina u serumu, smanjenje srčane mase (bez histološke korelacije) i gastrointestinalne promene (lezije mukozne membrane, ulceracije, erozije, hemoragije).

Kao i sve druge supstance koje direktno utiču na sistem renin-angiotenzin i za losartan je pokazano da indukuje neželjene reakcije na kasni fetalni razvoj, što je rezultiralo fetalnom smrću i malformacijama.

Pomoćne supstance u jezgru tablete:

celaktoza (sadrži: alfa laktozu, monohidrat i celulozu, prašak) skrob, preželatinizovan

skrob, kukuruzni

celuloza, mikrokristalna (E460) silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni magnezijum-stearat (E572)

Pomoćne supstance u filmu tablete od 25 mg:

hipromeloza (E464) talk (E553b) propilenglikol (E1520) titan-dioksid (E171)

boja Hinolin žuta (E104)

Pomoćne supstance u filmu tablete od 100 mg:

hipromeloza (E464) talk (E553b) propilenglikol (E1520) titan-dioksid (E171)

Nije primenljivo.

5 godina

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje: Blister (PVC/PVDC-Al) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa 2 blistera (ukupno 28 film tableta) od po 14 film tableta i Uputstvom za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Lek Lorista sadrži aktivnu supstancu losartan-kalijum, koja pripada grupi lekova poznatih kao antagonisti angiotenzin II receptora.

Angiotenzin II je supstanca koja se proizvodi u organizmu, vezuje se za receptore u krvnim sudovima, što prouzrokuje njihovo sužavanje i dovodi do povećanja krvnog pritiska. Losartan sprečava vezivanje angiotenzina II za receptore, izazivajući opuštanje krvnih sudova što dovodi do snižavanja krvnog pritiska. Losartan usporava proces oštećenja funkcije bubrega kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2.

Lek Lorista se koristi:

• za lečenje pacijenata sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzijom), uključujući odrasle, decu i adolescente uzrasta 6-18 godina,
• za zaštitu funkcije bubrega kod hipertenzivnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i kod kojih postoji laboratorijski dokazano oštećenje bubrežne funkcije sa proteinurijom ≥ 0,5 g dnevno (stanje u kome se u urinu nalazi abnormalna količina proteina),
• za lečenje pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom (slabost srca), kada terapija sa specifičnim lekovima-inhibitorima angiotenzin konvertujućeg enzima, (ACE inhibitori, lekovi koji se koriste za snižavanje visokog krvnog pritiska), po mišljenju lekara nije adekvatna. Ukoliko Vam je srčana slabost stabilizovana pomoću ACE inhibitora, ne treba da prelazite na terapiju lekom Lorista,
• za lečenja pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom i zadebljanjem zida leve komore, lek Lorista smanjuje mogućnost nastanka šloga („LIFE indikacije”).

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na losartan ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),
• ako imate teško oštećenje funkcije jetre,
• u slučaju intolerancije na neke od šećera obratite se lekaru pre upotrebe ovog leka, jer sadrži laktozu, monohidrat,
• ukoliko imate dijabetes ili oštećenje bubrežne funkcije i uzimate lek koji sadrži aliskiren za snižavanje krvnog pritiska,
• ako ste duže od 3 meseca trudni (bolje je da izbegavate upotrebu leka Lorista u ranoj trudnoći-vidite odeljak „Trudnoća i dojenje”).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Lorista.

Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni ili ako planirate trudnoću. Lek Lorista se ne preporučuje u ranoj trudnoći, i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što ako se koristi u tom periodu trudnoće može da izazove ozbiljna oštećenja ploda (videti odeljak „Trudnoća i dojenje”).

Pre nego što počnete da uzimate lek Lorista, važno je da obavestite lekara:

• ukoliko ste imali angioedem (oticanje lica, usana, grla i/ili jezika) (videti odeljak 4 „Moguća neželjena dejstva”),
• ako preterano povraćate ili imate obilne prolive koji dovode do ekstremnog gubitka tečnosti i/ili soli iz organizma,
• ukoliko koristite diuretike (lekove koji povećavaju količinu vode koju gubite putem bubrega), ili ako ste na režimu ishrane sa ograničenim unosom soli, što može dovesti do značajnog gubitka tečnosti i soli iz organizma (videti odeljak 3 „Doziranje kod posebnih grupa pacijenata”),
• ako je utvrđeno da kod Vas postoji suženje ili blokada krvnih sudova koji vode do bubrega ili ako ste nedavno imali transplantaciju bubrega,
• ako imate oštećenu funkciju jetre (videti odeljak 2 „Lek Lorista ne smete uzimati” i 3 „Doziranje kod posebnih grupa pacijenata”),
• ukoliko imate srčanu slabosti sa ili bez oštećenja funkcije bubrega ili ako istovremeno imate životno ugrožavajuće srčane aritmije. Potreban je poseban oprez ukoliko istovremeno uzimate beta - blokatore,
• ako imate problem sa srčanim zaliscima ili srčanim mišićem,
• ako bolujete od koronarne bolesti srca (prouzrokovane smanjenim protokom krvi kroz krvne sudove srca) ili od cerebrovaskularne bolesti (prouzrokovane smanjenom cirkulacijom krvi u mozgu),
• ako imate primarni hiperaldosteronizam (sindrom udružen sa povećanim lučenjem aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde, koji nastaje usled poremećaja u radu same žlezde),
• ako uzimate bilo koji od sledećih lekova koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska:
• ACE-inhibitor (npr. enalapril, lizinopril, ramipril), naročito ako imate probleme sa bubrezima koji su povezani sa dijabetesom,
• aliskiren.

Lekar će Vam redovno kontrolisati funkciju bubrega, krvni pritisak i koncentraciju elektrolita (npr. kalijuma) u krvi. Takođe, pogledajte informacije navedene u delu „Lek Lorista ne smete uzimati”.

Deca i adolescenti

Vršena su ispitivanja leka kod dece. Za više informacija obratite se svom lekaru.

Upotreba leka Lorista se ne preporučuje kod dece koja imaju oboljenje bubrega ili jetre, jer postoje ograničeni podaci za ove grupe pacijenata. Upotreba leka Lorista se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer njegovo dejstvo u ovoj uzrastnoj grupi nije dokazano.

Drugi lekovi i lek Lorista

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

Posebno obratite pažnju ako uzimate sledeće lekove dok ste na terapiji lekom Losartan:

• druge lekove za snižavanje krvnog pritiska, zato što oni mogu dodatno da snize krvni pritisak. Krvni pritisak može biti snižen i ukoliko koristite sledeće lekove/grupe lekova: triciklične antidepresive, antipsihotike, baklofen, amifostin,
• lekove koji zadržavaju kalijum ili mogu da povećaju nivo kalijuma (npr. suplementi koji sadrže kalijum, zamene za kuhinjsku so koje sadrže kalijum ili diuretike koji štede kalijum (amilorid, triamteren, spirinolakton), ili heparin,
• nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je indometacin, uključujući COX-2 inhibitore (lekovi koji smanjuju zapaljenje i mogu da se koriste za ublažavanje bolova), jer mogu da umanje dejstvo leka Lorista na sniženje krvnog pritiska.

Vaš lekar će možda morati da Vam promeni dozu i/ili preduzme druge mere opreza:

• ako uzimate druge ACE inhibitore ili aliskiren (pogledati takođe informacije „Lek Lorista ne smete uzimati” i „Upozorenja i mere opreza”).

Ukoliko imate oštećenu funkciju bubrega, istovremena upotreba leka Lorista sa gore pomenutim lekovima, može da dovede do pogoršanja funkcije bubrega.

Lekove koji sadrže litijum ne treba koristiti u kombinaciji sa lekom Lorista bez strogog nadzora lekara. U tom slučaju bi trebalo sprovoditi posebne mere opreza, (npr. kontrola krvne slike).

Uzimanje leka Lorista sa hranom i pićima

Lek Lorista može da se uzima sa hranom ili bez nje.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Morate obavestiti Vašeg lekara ako mislite da ste trudni (ili ako planirate trudnoću). Lekar će obično savetovati da prestanete da uzimate lek Lorista pre nego što zatrudnite ili čim saznate da ste trudni, i savetovaće Vam da uzimate neki drugi lek umesto leka Lorista. Lek Lorista se ne preporučuje u ranoj

trudnoći, i ne sme se uzimati ako ste trudni duže od 3 meseca, zato što ako se koristi u tom periodu trudnoće može da izazove ozbiljna oštećenja ploda.

Dojenje

Obavestite lekara ako dojite ili ako nameravate da počnete da dojite. Lek Lorista se ne preporučuje majkama koje doje i lekar može da odabere drugu terapiju ako želite da dojite, naročito ako je Vaša beba novorođenče ili ako je prevremeno rođena.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Nisu rađene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kod većine osoba, primena leka Lorista ne utiče na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, kao i mnogi drugi lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, losartan može izazvati vrtoglavicu ili pospanost kod nekih osoba. Ako osetite vrtoglavicu ili ošamućenost, konsultujte Vašeg lekara pre nego što počnete da se bavite ovakvim aktivnostima.

Lek Lorista sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Lekar će odlučiti koja je odgovarajuća doza leka Lorista, u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i od toga da li uzimate neke druge lekove. Važno je da lek Lorista uzimate onoliko dugo koliko Vam je Vaš lekar propisao, kako bi se ostvarila adekvatna kontrola Vašeg krvnog pritiska.

Odrasli pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom

Terapija obično počinje sa 50 mg losartana, jednom dnevno. Maksimalno dejstvo leka Lorista na snižavanje krvnog pritiska bi trebalo da se postigne 3-6 nedelja nakon početka terapije. Kod nekih pacijenata potrebno je povećati dozu na 100 mg, jednom dnevno.

Ukoliko mislite da lek suviše jako ili suviše slabo deluje na Vaš organizam, recite to svom lekaru ili farmaceutu.

Upotreba kod dece i adolescenata

Deca uzrasta ispod 6 godina

Lek Lorista se ne preporučuje kod dece mlađe od 6 godina, jer nije utvrđena njegova efikasnost i bezbednost kod ove grupe pacijenata.

Deca i adolescenti uzrasta od 6 do 18 godina

Preporučena početna doza kod pacijenata telesne mase između 20 i 50 kg je 0,7 mg losartana po kilogramu telesne mase i uzima se jednom dnevno (do 25 mg leka Lorista). Lekar može da poveća ovu dozu ako se ne uspostavi kontrola krvnog pritiska.

Za primenu leka kod dece mogu biti pogodniji drugi dozni oblici; konsultujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Odrasli pacijenti sa visokim krvnim pritiskom i dijabetesom tipa 2

Terapija se obično započinje sa dozom od 50 mg losartana, jednom dnevno. Doza se kasnije može povećati na 100 mg losartana, jednom dnevno u zavisnosti od odgovora krvnog pritiska.

Tablete leka Lorista se mogu primenjivati sa drugim lekovima za snižavanje krvnog pritiska, (npr. diureticima, blokatorima kalcijumskih kanala, alfa ili beta blokatorima i lekovima sa centralnim dejstvom), kao i sa insulinom i drugim lekovima koji se uobičajeno koriste za smanjenje koncentracije šećera u krvi, (npr. derivati sulfoniluree, glitazoni i inhibitori glukozidaze).

Pacijenti sa srčanom slabošću

Terapija se obično započinje sa dozom od 12,5 mg losartana, jednom dnevno.

Generalno, dozu treba nedeljno postepeno povećavati (tj. 12,5 mg dnevno tokom prve nedelje, 25 mg dnevno tokom druge nedelje, 50 mg dnevno tokom treće nedelje, 100 mg dnevno tokom četvrte nedelje, 150 mg dnevno tokom pete nedelje) do doze održavanja koju je odredio Vaš lekar. Može se primenjivati maksimalna doza od 150 mg losartana jednom dnevno.

U lečenju srčane insuficijencije, losartan se obično kombinuje sa diureticima (lekovi koji povećavaju količinu vode koja se izbacuje putem bubrega) i/ili digitalisom (lek koji povećava snagu i efikasnost srca) i/ili beta blokatorima.

Doziranje u posebnim terapijskim grupama

Lekar može da savetuje manje doze leka, naročito na početku terapije, kod pacijenata koji se već leče visokim dozama diuretika, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre ili kod pacijenata starijih od 75 godina. Ne preporučuje se upotreba leka Lorista kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak „Lek Lorista ne smete uzimati”).

Način primene

Tablete treba progutati sa dovoljno vode. Pokušajte da svoju dnevnu dozu uzimate svakoga dana približno u isto vreme. Važno je da nastavite da uzimate lek Lorista dok Vam lekar ne kaže drugačije.

Ako ste uzeli više leka Lorista nego što treba

Ukoliko ste slučajno uzeli veću dozu leka Lorista nego što Vam je lekar propisao, odmah se obratite lekaru. Simptomi predoziranja su nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, a moguće je i usporen srčani rad.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Lorista

Ukoliko ste slučajno propustili da uzmete dozu leka Lorista, uzmite sledeću dozu po uobičajenom rasporedu. Nemojte uzimati dvostruku dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Lorista

Nemojte prekidati terapiju lekom Lorista dok Vam to ne kaže lekar.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

Ako imate sledeće simptome, prestanite sa uzimanjem leka losartan i odmah obavestite lekara ili idite u hitnu službu najbliže zdravstvene ustanove:

Teška alergijska reakcija (osip, svrab, oticanje lica, usana, usta ili grla koje može da prouzrokuje teškoće prilikom gutanja ili disanja).

Ovo je ozbiljno, ali retko neželjeno dejstvo, može da se javi kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek. Možda će biti potrebna hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

Prijavljena su sledeća neželjena dejstva sa lekom Lorista:

Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

• vrtoglavica,
• nizak krvni pritisak (naročito posle preteranog gubitka vode iz organizma u krvnim sudovima npr. kod pacijenata sa teškom srčanom insuficijencijom ili kod pacijenata koji su na terapiji velikim dozama diuretika),
• dozno-zavisni ortostatski efekti kao što je pad pritiska pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja,
• iscrpljenost,
• umor,
• smanjenje koncentracije šećera u krvi (hipoglikemija),
• povećanje koncentracije kalijuma u krvi (hiperkalemija),
• promene u funkciji bubrega uključujući i slabost bubrega,
• smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija),
• povećanje koncentracije uree u krvi, kreatinina i kalijuma u serumu kod pacijenata sa srčanom slabošću, (insuficijencijom).

Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

• pospanost,
• glavobolja,
• poremećaji sna,
• osećaj ubrzanog rada srca (palpitacije),
• jak bol u grudima (angina pektoris),
• nedostatak vazduha (dispneja),
• bol u stomaku,
• opstipacija,
• dijareja,
• mučnina,
• povraćanje,
• koprivnjača (urtikarija),
• svrab (pruritus),
• osip,
• lokalizovani otok (edem),
• kašalj.

Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

• reakcije preosetljivosti,
• angioedem,
• zapaljenje krvnih sudova (vaskulitis, uključujući i Henoch-Schonlein purpuru),
• osećaj utrnulosti ili peckanja (parestezija),
• nesvestica (sinkopa),
• veoma ubrzan i nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija),
• moždani udar,
• zapaljenje jetre (hepatitis),
• povećana vrednost alanin aminotransferaze (ALT) u krvi, koje se obično vraćaju na uobičajene vrednosti nakon prekida terapije.

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

• smanjen broj trombocita,
• migrena,
• poremećaji funkcije jetre,
• bol u mišićima i zglobovima,
• simptomi slični gripu,
• bol u leđima i infekcije urinarnog trakta,
• povećana osetljivost na sunce (fotosenzitivnost),
• neobjašnjiv bol u mišićima praćen tamnom (boja čaja) bojom urina (rabdomioliza),
• impotencija,
• zapaljenje pankreasa (pankreatitis),
• mala koncentracija natrijuma u krvi (hiponatremija),
• depresija,
• opšta slabost,
• zujanje u ušima (tinitus),
• poremećaj čula ukusa (disgeuzija).

Neželjena dejstva kod dece su slična onima koja su primećena kod odraslih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Lorista posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je losartan-kalijum. Jedna film tableta sadrži 25 mg ili 100 mg losartan-kalijuma.
• Pomoćne supstance:

Jezgro tablete: celaktoza (sadrži: alfa laktozu, monohidrat i celulozu, prašak); skrob, preželatinizovan; skrob, kukuruzni; celuloza, mikrokristalna (E460); silicijum-dioksid, koloidni bezvodni; magnezijum- stearat (E572).

Film tablete od 25 mg: hipromeloza (E464), talk (E553b), propilenglikol (E1520), titan-dioksid (E171) i boja Hinolin žuta (E104).

Film tablete od 100 mg: hipromeloza (E464), talk (E553b), propilenglikol (E1520) i titan-dioksid (E171).

Kako izgleda lek Lorista i sadržaj pakovanja

Lorista 25 mg film tablete: ovalne, blago bikonveksne, film tablete žute boje sa utisnutom podeonom linijom na jednoj strani. Tableta se može podeliti na jednake doze.

Lorista 100 mg film tablete: ovalne, blago bikonveksne film tablete, bele boje.

Unutrašnje pakovanje: Blister (PVC/PVDC-Al) sa 14 film tableta.

Spoljašnje pakovanje: složiva kartonska kutija sa 2 blistera (ukupno 28 film tableta) od po 14 film tableta i Uputstvom za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Novembar, 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

Lorista, 25 mg, film tablete: 515-01-05338-17-001 od 27.11.2018.

Lorista, 100 mg, film tablete: 515-01-05339-17-001 od 27.11.2018.