Monkasta® 10mg film tableta

Lek Monkasta je indikovan u terapiji astme, kao dopunska terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koja nije adekvatno kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, ovaj lek, takođe, može olakšati simptome sezonskog alergijskog rinitisa.

Lek Monkasta je indikovan i u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).

Doziranje

Kod odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, preporučena doza je jedna tableta od 10 mg dnevno, koju se uzima uveče.

Opšte preporuke:

Terapijsko dejstvo leka Monkasta na parametre koji ukazuju kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana.

Pacijente treba savetovati da nastave da uzimaju lek Monkasta čak i kada se postigne kontrola astme, kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Monkasta se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Terapija lekom Monkasta u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Lek Monkasta se može dodati postojećim lekovima koje pacijent primenjuje u terapiji astme.

Inhalacioni kortikosteroidi:

Terapija lekom Monkasta se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida i kratkodelujućih beta-agonista „po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroid ne sme biti naglo zamenjen lekom Monkasta (videti odeljak 4.4).

Posebne populacije pacijenta

Stariji pacijenti

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2)

Pol

Ista doza leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.

Pedijatrijska populacija

Nemojte primenjivati lek Monkasta, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina, nisu utvrđene.

Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.

Deca uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Način primene

Za oralnu primenu.

Lek Monkasta, film tablete, 10 mg, može se uzimati nezavisno od obroka.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1).

Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju spremne odgovarajuće lekove, namenjene za ovu svrhu. Ukoliko se javi akutni napad, treba upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.

U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ponekad, ovi slučajevi mogu biti povezani sa redukcijom ili ukidanjem oralnih kortikosteroida u terapiji. Iako nije potvrđena kauzalna veza sa antagonistima leukotrijenskih receptoralekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na aspirin da izbegavaju uzimanje aspirina i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Zabeleženi su neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece koji su uzimali lek montelukast u svojoj terapiji (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje treba uputiti na to da obaveste lekara ukoliko dođe do ovih promena. Prilikom propisivanja ovog leka, lekari bi trebalo pažljivo da procene odnos koristi i rizika u nastavku lečenja lekom Monkasta, ukoliko dođe do ovakvih ispada.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Monkasta sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Montelukast se može primenjivati sa ostalim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U istraživanjima interakcija između lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Površina ispod krive (PIK) za montelukast je smanjena za oko 40% kod pacijenata kojima se istovremeno daje fenobarbital. S obzirom na to da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 poseban oprez treba imati kod dece kod koje se montelukast daje uporedo sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci o kliničkoj interakciji lekova koji se odnose na montelukast i rosiglitiazon (predstavnik lekova koji se metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Upotreba tokom trudnoće

Ispitivanja na životinjama nisu pokazala štetno dejstvo leka u trudnoći niti štetan efekat na razvoj embriona/ploda.

Ograničeni podaci o primeni leka u trudnoći ne ukazuju na povezanost između uzimanja leka montelukast i pojave malformacija (na primer defekti udova) koje su u retkim slučajevima zabeležene u postmarketinškim podacima širom sveta.

Lek Monkasta se može primenjivati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Upotreba tokom dojenja

Ispitivanja na pacovima su pokazala da se montelukast izlučuje mlekom ženki pacova (videti odeljak 5. 3). Nije poznato da li se montelukast/metaboliti leka izlučuju u majčino mleko.

Lek Monkasta mogu primenjivati dojilje samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.

Montelukast nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pojedinci su prijavljivali pospanost ili vrtoglavicu.

Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:

• film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolescenata sa astmom, starosti 15 godina i starijih.
• film tablete od 10 mg, kod otprilike 400 odraslih i adolescenata sa astmomsa sezonskim alergijskim rinitisom, starosti 15 godina i starijih.
• tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom, starosti od 6 do 14 godina.

Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom učestalošću u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Tabela prikaza neželjenih reakcija

Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli ispod. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme, montelukast se primenjivao u dozi do 200 mg/dan, tokom 22 nedelje, a u kratkotrajnim ispitivanjima, montelukast se primenjivao u dozi do 900 mg/dan, tokom jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi izveštaji su uključili odrasle i decu i uzimanje doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi prilikom predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su abdominalni bol, somnolenciju, žeđ, glabolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija kod predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrijeni (LTC4, LTD4, LTE4) su potentni inflamatorni eikosanoidi koji se oslobađaju iz različitih

ćelija, uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT). CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući glatke mišićne ćelije i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLT-i povezani su sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, u dejstva posredovana leukotrijenima spadaju bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i nakupljanje eozinofila. Kod alergijskog rinitisa, CysLT-i se oslobađaju iz nazalne mukoze nakon izlaganja alergenu, tokom reakcija, kako rane tako i kasne faze i povezani su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLT-ima povećava otpor u nazalnom delu disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama pokazano je da montelukast, i to već u dozama od 5 mg, inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4. U roku od 2 sata od oralne primene leka zapažena je bronhodilatacija. Bronhodilatatorni efekt β-agoniste aditivan je na efekat montelukasta. Montelukast

inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U zasebnoj studiji, terapija montelukastom značajno je smanjila broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu) i u perifernoj krvi, pri čemu je poboljšana klinička kontrola astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene kod odraslih u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, pokazao je značajno poboljšanje vrednosti jutarnjeg forsiranog ekspirijumskog volumena tokom prve sekunde -FEV1 (10,4% prema 2,7%, u odnosu na početne vrednosti), vrednosti jutarnje stope vršnog ekspirijumskog protoka (engl. peak expiratory flow rate PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, prema oceni pacijenta, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije kod odraslih pokazale su dodatni efekat uz primenu montelukasta na klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednotis za kombinaciju inhalacioni beklometazon i montelukast naspram primene samog beklometazona: FEV1: 5,43% prema 1,04%; primena β-agoniste: - 8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno pomoću komore - spejsera) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji prosečan efekat terapije (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast naspram beklometazon za FEV1: 7.49% prema 13.3%; primena β-agoniste: -28,28% prema - 43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod velikog procenta pacijenata koji su bili na terapiji montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su bili na terapiji beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je kod oko 42% pacijenata koji su bili na terapiji montelukastom postignut isti odgovor).

Sprovedeno je kliničko ispitivanje kako bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji sezonskog alergijskog rinitisa, kod asmatičnih pacijenata iz populacije odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina sa konkomitantnim sezonskim alergijskim rinitisom. U ovom ispitivanju, tablete montelukasta od 10 mg primenjene jednom dnevno pokazale su statistički značajno poboljšanje skora dnevnih simptoma rinitisa (engl. Daily Rhinitis Symptoms Score) u poređenju sa placebom. Skor dnevnih simptoma rinitisa jeste prosečna vrednost skora nazalnih simtoma tokom dana (engl. Daytime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, nazalni svrab) i skora nazalnih simptoma tokom noći (engl. Night-time Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija nakon buđenja, teškoće pri uspavljivanju, kao i buđenje tokom noći). Opšta procena alergijskog rinitisa od strane pacijenta i lekara pokazala je značajno poboljšanje u poređenju sa placebom. Evaluacija efikasnosti kod astme nije bila primarni cilj ovog ispitivanja.

U osmonedeljnoj studiji sa pedijatrijskim pacijentima uzrasta 6-14 godina, montelukast 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, značajno je poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne nivoe; jutarnja PEFR 27,9 L/min naspram 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista „po potrebi" (-11,7% naspram +8,2% u odnosu na početne vrednosti).

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom ( engl. exercise induced bronchoconstriction -EIB) pokazana je u studiji kod odraslih koja je trajala 12 nedelja (maksimalno smanjenje FEV1 bilo je 22,33% u montelukast grupi naspram 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 minuta u montelukast grupi i 60,64 minuta u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB takođe je pokazano u kratkotrajnoj studiji sa pedijatrijskim pacijentima (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 bilo je 17,76 minuta prema 27,98 minuta). U obe studije efekat je potvrđen na kraju doznog intervala pri doziranju jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata sa preosetljivošću na aspirin koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, terapija montelukastom u poređenju sa placebom, rezultirala je značajnim poboljšanjem u kontroli astme (promena FEV1 8,55% naspram -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od -27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija.

Montelukast se brzo resorbuje nakon oralne primene. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) postiže se za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta od 10 mg kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Na bioraspoloživost nakon oralne primene i na Cmax ne utiče standardni obrok. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima je film tablete od 10 mg primenjivana bez obzira na vreme obroka.

Cmax se postiže 2 sata nakon primene tableta za žvakanje od 5 mg kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, a smanjuje je standardizovan obrok na 63%.

Distribucija.

Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99%. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u proseku 8-11 L. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom ukazuju na to da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Dodatno, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja bile su minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija.

Montelukast se ekstezivno metaboliše. U studijama uz primenu terapijskih doza, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih varijabli montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali

10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro ispitivanja na mikrozomima humane jetre, terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija.

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba iznosi u proseku 45 mL/min. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana i < od 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj biorapoloživosti, ovi podaci ukazuju da se montelukast i njegovi metaboliti skoro ekskretuju putem žuči.

Posebne populacije pacijenata.

Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih osoba ili kod pacijenata sa blagom do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kako se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem, ne očekuje se da prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega bude neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenim funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene preporučene doze od 10 mg jednom dnevno.

U ispitivanjima toksičnosti kod životinja, uočene su manje promene serumskih biohemijskih parametara kao što su vrednosti ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolazne. Znaci toksičnosti kod životinja bili su pojačana salivacija, gastrointestinalni simptomi, meke stolice i disbalans elektrolita. Ovi znaci javili su se kod primene doza koje su podrazumevale >17 puta veću sistemsku izloženost u odnosu na kliničko doziranje.

Kod majmuna, neželjeni efekti javila su se uz primenu doza od 150 mg/kg/dan ( > 232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse pri sistemskoj izloženosti koja prevazilazi kliničku sistemsku izloženost više od

24 puta. Blago smanjenje telesne mase mladunaca uočeno je u ispitivanju plodnosti ženki pacova, uz 200 mg/kg/dan (> 69 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničku).

U ispitivanjima na kunićima, veća učestalost nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, uočena je kod sistemske izloženosti >24 puta od sistemske izloženosti pri kliničkoj dozi. Kod pacova nisu uočene abnormalnosti. Pokazalo se da montelukast prolazi placentalnu barijeru i da se izlučuje u mleko životinja.

Nije bilo smrtnih ishoda nakon pojedinačne oralne primene montelukast-natrijuma u dozama do 5000 mg/kg kod miševa i pacova (15000 mg/m2 kod miševa i 30000 mg/m2 kod pacova), što je bila i maksimalna testirana doza. Ova doza odgovara 25000 puta većoj od preporučene doze kod odraslih ljudi (za telesnu masu odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti, pri dozama od 500 mg/kg/dan (otprilike >200 puta na osnovu sistemske izloženosti).

Montelukast nije pokazao mutagenost u in vitro i in vivo testovima, niti je pokazao tumorogeno dejstvo kod glodara.

Pomoćne supstance u jezgru tablete:

Celaktoza:

• Alfa-laktoza, monohidrat;
• Celuloza, prašak; Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.

Pomoćne supstance u filmu tablete:

Boja Opadry Orange 03H32599:

• Hipromeloza;
• Titan-dioksid E171;
• Talk;
• Propilenglikol;
• Gvožđe(III)-oksid, žuti E172;
• Gvožđe(III)-oksid, crveni E172.

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Šta je lek Monkasta?

Lek Monkasta je antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni.

Kako lek Monkasta deluje

Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima, a takođe mogu izazvati alergijske simptome. Putem blokiranja leukotrijena lek Monkasta poboljšava simptome astme, pomaže u kontroli astme i poboljšava simptome sezonske alergije (takođe poznate kao polenska kijavica ili sezonski alergijski rinitis).

Kada je potrebno uzeti lek Monkasta

Vaš lekar je propisao lek Monkasta da bi lečio astmu koju imate, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Monkasta se uzima za lečenje odraslih pacijenata i adolescenata od 15 godina i starijih kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Monkasta takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva do koga dolazi usled fizičkih napora.
• Kod onih pacijenata kod kojih je lek Monkasta indikovan u lečenju astme, ovaj lek može takođe omogućiti simptomatsko poboljšanje sezonskog alergijskog rinitisa.

Vaš lekar će utvrditi kako treba koristiti lek Monkasta, u zavisnosti od simptoma i težine Vaše astme.

Šta je astma?

Astma je dugotrajna bolest.

Astma uključuje:

• teškoće pri disanju zbog suženja disajnih puteva. Suženje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava kao odgovor na različite situacije.
• osetljive disajne puteve koji reaguju na mnoge faktore, kao što je duvanski dim, polen, hladan vazduh ili fizički napor.
• oticanje (zapaljenje) unutrašnje površine disajnih puteva.

Simptomi astme su: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe u grudnom košu.

Šta su sezonske alergije?

Sezonske alergije (takođe poznate kao polenska kijavica ili sezonski alergijski rinitis) predstavljaju alergijski odgovor, često izazvan polenom koji se sa drveća, trava i korova prenosi vazduhom. Simptomi tipične sezonske alergije mogu biti: zapušenost, curenje i svrab nosa, kijanje, vodnjikave, otečene, crvene oči i svrab u očima.

Obavestite Vašeg lekara o svim zdravstvenim tegobama ili alergijama koje imate ili ste imali ranije.

Lek Monkasta ne smete uzimati:

• ukoliko ste alergični (preosetljivi) na montelukast ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što uzmete lek Monkasta.

• Ukoliko se simptomi astme ili Vaše disanje pogoršaju, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.
• Lek Monkasta nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja Vam je lekar dao. Uvek morate pri ruci da imate inhalacioni lek za brzo smirivanje napada astme.
• Izuzetno je važno da Vi ili Vaše dete uzimate sve lekove za lečenje astme koje je propisao Vaš lekar.

Lek Monkasta se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje Vam je Vaš lekar propisao.

• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da se odmah treba obratiti lekaru, ukoliko se pojave simptomi slični gripu, bockanje ili utrnulost u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma, i/ili osip na koži.
• Ne smete uzimati acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidne antiinflamatorne lekove ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja Vaše astme.
• Pacijenti bi trebalo da budu oprezni zbog mogućih neuropsihijatrijskih ispada (kao što su na primer promene u ponašanju i raspoloženju) zabeleženih kod odraslih, adolescenata i dece koji su uzimali lek Monkasta (videti odeljak 4). Ukoliko tokom uzimanja leka Monkasta razvijete neke od ovih simptoma, potrebno je da se obratite svom lekaru.

Primena kod dece

Ovaj lek se ne sme davati deci mlađoj od 15 godina

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe.

Drugi lekovi i lek Monkasta

Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Monkasta i obrnuto. Lek Monkasta može uticati na efekat drugih lekova.

Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Pre nego što uzmete lek Monkasta, recite Vašem lekaru da li uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (koji se koristi za lečenje epilepsije),
• fenitoin (koji se koristi za lečenje epilepsije),
• rifampicin (koji se koristi za lečenje tuberkuloze i nekih drugih infekcija),
• gemfibrozil (koristi se za lečenje povećanih nivoa masti u plazmi).

Uzimanje leka Monkasta sa hranom i pićima

Lek Monkasta od 10 mg se može uzimati sa hranom ili bez hrane.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

Upotreba u trudnoći

Vaš lekar će proceniti da li smete da uzimate lek Monkasta u toku trudnoće.

Upotreba tokom perioda dojenja

Nije poznato da li montelukast prelazi u majčino mleko. Ukoliko dojite ili planirate da dojite treba da se posavetujete sa svojim lekarom pre nego što uzmete lek Monkasta.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da lek Monkasta utiče na Vašu sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su zabeležena prilikom uzimanja leka Monkasta, mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama, kod nekih pacijenata.

Lek Monkasta sadrži laktozu

U slučaju intolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

• Uzimajte samo jednu tabletu leka Monkasta jednom dnevno, na način kako je to propisao Vaš lekar.
• Lek treba da uzimate i onda kada nemate nikakvih simptoma ili imate akutni napad astme.

Za odrasle pacijente i adolescente uzrasta 15 godina i starije:

Svako veče se uzima jedna tableta leka Monkasta od 10 mg.

Ukoliko uzimate lek Monkasta, nemojte uzimati druge lekove koji sadrže istu aktivni supstancu, montelukast.

Primena kod dece i adolescenata

Nemojte primenjivati lek Monkasta, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina, nisu utvrđene.

Za decu uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina):

Za uzimanje leka u ovom uzrastu predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.

Za decu uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Za uzimanje leka u ovom uzrastu predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.

Za decu uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Ovaj lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Monkasta tablete od 10 mg se mogu uzimati sa hranom ili bez hrane.

Ako ste uzeli više leka Monkasta nego što treba

Odmah se obratite Vašem lekaru za savet.

U većini izveštaja o predoziranju nisu prijavljena neželjena dejstva. Najčešće zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u stomaku, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Monkasta

Pokušajte da uzimate lek Monkasta na način kako Vam je propisan. Ukoliko propustite da uzmete dozu, nastavite da se pridržavate uobičajenog protokola od jedne tablete dnevno. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Ako prestanete da uzimate lek Monkasta

Lek Monkasta može da leči astmu samo ukoliko ga budete uzimali u kontinuitetu. Važno je da nastavite sa uzimanjem leka Monkasta onoliko dugo koliko je to propisao Vaš lekar. To će pomoći da astma bude pod kontrolom.

Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U kliničkim ispitivanjima, sa lekom montelukast u obliku film tableta od 10 mg, najčešće zabeležena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata) izazvana ovim lekom bila su:

• bol u stomaku,
• glavobolja.

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni lekom Monkasta nego kod onih koji su primali placebo (pilula koja ne sadrži aktivni sastojak).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah recite svom lekaru ukoliko primetite neke od pratećih neželjenih dejstava, koja mogu biti ozbiljna i za koje bi možda bila potrebna hitna medicinska pomoć.

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• alergijske reakcije uključujući oticanje lica, usana, jezika i/ili ždrela (grla) što može prouzrokovati otežano disanje ili gutanje,
• promene u ponašanju i raspoloženju: agitacija koja uključuje agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija,
• epileptični napad.

Retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• povećana mogućnost za pojavu krvarenja,
• otok kože, sluzokože gastrointestinalnog trakta, jezika, mekih tkiva lica, glasnih žica, larinksa (angioedem),
• tremor,
• palpitacije.

Veoma retka neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek

• kombinacija simptoma sličnih gripu, trnjenje i bockanje ili ukočenost ruku i nogu, pogoršanje simptoma koja su u vezi sa plućima i/ili osip (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2),
• niska vrednost trombocita u krvi,
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, dezorijentacija, suicidalne misli i aktivnosti,
• zapaljenje (inflamacija) pluća,
• ozbiljne kožne reakcije (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez bilo kakvog prethodnog upozorenja,
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ostala neželjena dejstva zabeležena od kada je lek u prometu

Veoma česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• infekcija gornjih respiratornih puteva.

Česta neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• dijareja, mučnina, povraćanje,
• osip,
• groznica,
• povišeni enzimi jetre.

Povremena neželjena dejstva: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj sna, uključujući noćne more, problem sa spavanjem, mesečarenje, iritacija, anksioznost, nemir,
• vrtoglavica, pospanost, trnjenje i bockanje,
• krvarenje iz nosa,
• suva usta, loše varenje,
• modrice, svrab, osip,
• bolovi u mišićima i zglobovima, grčevi u mišićima,
• noćno mokrenje kod dece,
• osećaj slabosti/umora, oticanje.

Retka neželjena dejstva: mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj u pažnji, pogoršano pamćenje, nekontrolisani mišićni pokreti.

Veoma retka neželjena dejstva: mogu se javiti kod najviše 1 na 10000 pacijenata koji uzimaju lek

• nežne crvene kvržice, najčešće na Vašim butinama (nodozni eritem),
• promene u ponašanju i raspoloženju: opsesivno-kompulzivni simptomi,
• mucanje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Monkasta posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je montelukast. Jedna film tableta sadrži 10 mg montelukasta u obliku 10,4 mg montelukast-natrijuma.
• Pomoćne supstance u jezgru tablete su celaktoza (alfa-laktoza, monohidrat; celuloza, prašak); celuloza, mikrokristalna; kroskarmeloza-natrijum i magnezijum-stearat. Pomoćne supstance koje ulaze u sastav filma tablete su boja Opadry Orange 03H32599 (hipromeloza; titan-dioksid (E171); talk; propilenglikol; gvožđe(III)-oksid, žuti (E172) i gvožđe(III)-oksid, crveni (E172)).

Kako izgleda lek Monkasta i sadržaj pakovanja

Monkasta, film tablete su okrugle, blago bikonveksne, film tablete boje kajsije sa zaobljenim ivicama.

Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) koji sadrži 7 film tableta.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija
• KRKA POLSKA SPOLKA Z.O.O., Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Avgust, 2021.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-01305-20-003 od 20.08.2021.