Monkasta® 5mg tableta za žvakanje

Lek Monkasta je indikovan u terapiji astme, kao dodatna terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koja nije adekvatno kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista „po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.

Lek Monkasta, takođe, može da predstavlja alternativnu opciju terapiji malim dozama inhalacionim kortikosteroidima kod pacijenata sa blagom perzistentnom astmom, kod kojih tokom istorije bolesti nije dolazilo do teških napada astme koji su zahtevali oralnu upotrebu kortikosteroida, i kod pacijenata kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da koriste inhalacione kortikosteroide (videti odeljak 4.2.).

Lek Monkasta je takođe indikovan i u profilaksi astme u kojoj je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).

Doziranje

Preporučena doza za pedijatrijske pacijente uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) je jedna tableta za žvakanje od 5 mg dnevno, koja se uzima uveče. Nije neophodno prilagođavanje doziranja u okviru ove uzrasne grupe pacijenata.

Opšte preporuke:

Terapijsko dejstvo leka Monkasta na parametre koji pokazuju kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana. Pacijente treba savetovati da nastave sa primenom leka Monkasta i onda kada se postigne kontrola astme, kao i tokom perioda pogoršanja astme.

Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Iste doze leka se primenjuje kod oba pola pacijenata.

Monkasta kao alternativna terapija niskim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata sa blagom perzistentnom astmom:

Montelukast se ne preporučuje kao monoterapija kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom. Primena montelukasta kao alternativne terapije malim dozama inhalacionih kortikosteroida kod dece sa blagom perzistentnom astmom razmatra se samo kod pacijenata koji u anamnezi nisu imali skorije ozbiljne napade astme, koji su zahtevali upotrebu oralnih kortikosteroida, i koji su pokazali nemogućnost upotrebe inhalacionih kortikosteroida (videti odeljak 4.1). Blaga perzistentna astma se definiše kao pojava simptoma astme češće nego jednom nedeljno, ali ređe nego jednom dnevno, noćnih simptoma češće nego dva puta mesečno, ali ređe od jednom nedeljno, uz normalnu funkciju pluća između epizoda. Ukoliko se zadovoljavajuća kontrola astme ne postigne do kontrolnog pregleda (obično tokom mesec dana) treba razmotriti mogućnost dodatne ili druge antiinflamatorne terapije zasnovane na sistemu lečenja korak po korak. Periodično kod pacijenata treba proveravati kontrolu simptoma astme.

Terapija lekom Monkasta u odnosu na druge lekove za terapiju astme:

Kada se lek Monkasta uzima kao dodatna terapija inhalacionim kortikosteroidima, inhalacioni kortikosteroid ne sme biti naglo zamenjen lekom Monkasta (videti odeljak 4.4).

Napomena: Kod odraslih (uključujući i starije pacijente) i adolescente od 15 i više godina predviđeno je propisivanje montelukasta u farmaceutskom obliku film tablete jačine 10 mg.

Posebne populacije pacijenata

Pedijatriska populacija

Nemojte davati lek Monkasta, 5 mg, tablete za žvakanje, deci mlađoj od 6 godina. Bezbednost i efikasnost tableta za žvakanje montelukasta od 5 mg, nisu ispitivane kod dece mlađe od 6 godine.

Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.

Deca uzrasta 6 meseci – 1 godine (sve do pune 2 godine)

Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.

Način primene

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

Tablete treba sažvakati pre gutanja. Lek Monkasta, tablete za žvakanje, treba uzeti bar 1 sat pre ili 2 sata nakon uzimanja hrane (videti odeljak 5.2).

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka (videti odeljak 6.1).

Pacijente kao i roditelje ili staratelje treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme kod sebe ili svoje dece i da imaju pripremljene odgovarajuće alternativne lekove, namenjene za ovu svrhu. Ukoliko se javi akutni napad, treba upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti ili roditelji čija deca imaju astmu treba što pre da stupe u kontakt sa lekarom ukoliko je njima ili njihovoj deci potrebno da više puta nego što je to uobičajeno, inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste.

Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.

Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.

U retkim slučajevima, kod pacijenata koji uzimaju lekove za terapiju astme, uključujući i montelukast, mogu dovesti do sistemske eozinofilije koju ponekad sa kliničkim znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg- Strauss-ov sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ovi slučajevi su ponekad bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročna povezanost sa primenom antagonista leukotrijena nije potvrđena, lekari treba da obrate pažnju na mogućnost pojave eozinofilije, osipa vaskularnog porekla, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatije, kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.

Astmatični pacijenti koji su osetljivi na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), a na terapiji su montelukastom, i dalje treba da izbegavaju da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu i ostale nesteroidne antiinflamatorne lekove.

Zabeleženi su neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece koja su uzimala lek Monkasta u sklopu standardne terapije (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje treba uputiti na to da obaveste lekara ukoliko dođe do ovih promena. Prilikom propisivanja ovog leka, lekari bi trebalo pažljivo da procene odnos koristi i rizika u nastavka lečenja lekom Monkasta, ukoliko dođe do ovakvih ispada.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Monkasta sadrži aspartam (E951), izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe sa fenilketonurijom.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Montelukast se može propisivati sa drugom terapijom koja se rutinski primenjuje u profilaksi i hroničnoj terapiji astme. U istraživanjima interakcija sa drugim lekovima, preporučene kliničke doze montelukasta nisu imale klinički značajn uticaj na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinil estradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.

Kod pacijenata koji su istovremeno uzimali fenobarbital površina ispod krive (PIK) za montelukast bila je smanjena za približno 40%. S obzirom na to da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 posebnu pažnju treba obratiti kod dece kod istovremene primene montelukasta sa lekovima koji indukuju CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.

Studije in vitro su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci iz kliničkih studija interakcija lekova, uključujući montelukast i rosiglitiazon (supstrat za lekove koji se prvenstveno metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).

In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, koja je uključivala montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremnoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.

Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije dovela do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetan uticaj montelukasta na trudnoću ili embrio-fetalni razvoj.

Ograničeni podaci iz raspoloživih baza podataka koji se odnose na trudnoću ne ukazuju na uzročnu vezu između upotrebe montelukasta i malformacija (npr. oštećenja ekstremiteta) koje su retko bile prijavljene posle pojave leka na tržištima širom sveta.

Montelukast se može primenjivati tokom trudnoće samo ukoliko lekar proceni da je primena ovog leka izričito neophodna.

Dojenje

Ispitivanja na pacovima su pokazala da se montelukast izlučuje u mleko ženki pacova (videti odeljak 5. 3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju u humano mleko.

Montelukast se može primenjivati kod žena koje doje samo ukoliko lekar proceni da je primena ovog leka izričito neophodna.

Montelukast nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rada na mašinama. Međutim, kod pojedinih pacijenata dolazilo je do pojave pospanosti ili vrtoglavice.

Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:

• film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolesenata, starosti 15 godina i starijih;
• tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina).

Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom incidencom u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:

U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.

Post-marketinško praćenje leka

Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli ispod. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdraprematveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U ispitivanjima hroničnih slučajeva astme montelukast je primenjivan u dozama koje su iznosile do 200 mg/dan i to kod odraslih pacijenata u trajanju od 22 nedelje. Osim toga sprovedene su i kratkoročne studije tokom kojih su pacijentima davane doze i do 900 mg montelukasta dnevno u periodu od oko nedelju dana. Navedene studije nisu pokazale klinički značajne neželjene reakcije.

Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi izveštaji su uključili odrasle i decu i primenu doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Klinički i laboratorijski rezultati su bili usaglašeni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.

Simptomi predoziranja

Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su abdominalni bol, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.

Terapija predoziranja

Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom.

Nije poznato da li se montelukast može ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.

Farmakoterapijska grupa: antagonisti leukotrijenskih receptora

ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva

Cisteinil leukotrijeni (LTC4, LTD4, LTE4) predstavljaju potentne inflamatorne eikosanoide koji se oslobađaju

iz različitih ćelija uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT) koji se kod ljudi pronađeni u disajnim putevima i ispoljavaju dejstva kao što su bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i regrutacija eozinofila.

Farmakodinamski efekti

Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene, koja se velikim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama pokazano je da montelukast, i to već u dozama od 5 mg, inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekat prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i

pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu). Kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata od 2 do 14 godina starosti montelukast je u poređenju sa placebom smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi uz kliničko poboljšanje kontrole astme.

Klinička efikasnost i bezbednost

U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% vs 2.7% promena u odnosu na početne vrednosti), AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min vs 3,3 L/min, promena u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% vs -4,6% promena u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.

Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednosti za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast prema sam beklometazon: FEV1: 5,43% prema 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno pomoću spejsera) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast prema beklometazon za FEV1: 7,49% prema 13,3%; upotreba β-agonista: -28,28% prema -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).

U studiji kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina koja je trajala 8 nedelja, 5 mg montelukasta jednom dnevno, u poređenju sa placebom, značajno je poboljšalo respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne vrednosti; jutarnja PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista „po potrebi" (-11,7% prema +8,2% u odnosu na početne vrednosti).

Studija u trajanju od 12 meseci sprovedena je kako bi se uporedilo dejstvo montelukasta u odnosu na inhalacioni flutikazon u kontroli astme kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 6-14 godina sa blagom perzistentnom astmom. Montelukast nije bio inferioran u odnosu na flutikazon u procentu povećanja broja dana bez terapije astme za hitna stanja (engl. rescue free days - RFD) što je bio primarni parametar praćenja efikasnosti. U proseku, tokom perioda terapije od 12 meseci, procenat dana bez terapije astme za hitna stanja povećan je sa 61,6 na 84,0 u montelukast grupi i sa 60,9 na 86,7 u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem (engl. LS means – Least Square Means) povećanju broja dana bez terapije astme za hitna stanja (RFD) bila je statistički značajna (-2,8% sa 95% CI od -4,7, -0,9), ali u okviru predhodno definisanih granica kliničke neinferiornosti.

I montelukast i flutikazon su poboljšali kontrolu astme prema sekundarnim parametrima praćenja u toku dvanaestomesečne studije:

• FEV1 je povećan sa 1,83 L na 2,09 L u montelukast grupi i sa 1,85 L na 2,14 L u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjem povećanju FEV1 bila je -0,02 L sa 95% CI od -0,06; 0,02. Srednje povećanje predviđenog FEV1 u procentima u odnosu na početne vrednosti bilo je 0,6% u montelukast grupi i 2.7% u flutikazon grupi. Razlika među grupama u LS srednjoj promeni predviđenog FEV1 u odnosu na početne vrednosti u % bila je značajna: -2,2% sa 95% CI od -3,6; -0,7.
• Procenat dana u kojima je primenjen β-agonist smanjen je sa 38,0 na 15,4 u montelukast grupi i sa 38,5 na 12,8 dana u flutikazon grupi. Razlika između grupa u LS srednjem procentu dana u kojima je korišćen β- agonist bila je značajna: 2,7 sa 95% CI od 0,9; 4,5.
• Procenat pacijenata koji su imali napad astme (napad astme je definisan kao period pogoršanja astme koji je zahtevao terapiju oralnim kortikosteroidima, neplaniranu posetu lekaru, posetu službi hitne pomoći ili hospitalizaciju) bio je 32,2 u montelukast grupi i 25,6 u flutikazon grupi; odnos šansi (95% CI) bio je značajan: 1,38 (1,04, 1,84).
• Procenat pacijenata koji su koristili sistemske (uglavnom oralne) kortikosteroide u toku studije bio je 17,8% u montelukast grupi i 10,5% u flutikazon grupi. Razlika između grupa u LS srednjim vrednostima bila je značajna: 7,3% sa 95% CI od 2,9; 11,7.

Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl. exercise induced bronchoconstriction EIB) pokazana je u studiji kod odraslih pacijenata u trajanju od 12 nedelja (maksimalno smanjenje FEV1 bilo je 22,33% u montelukast grupi naspram 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 minuta u montelukast grupi i 60,64 minuta u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan tokom 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB je, takođe, pokazano u kratkotrajnoj studiji kod pedijatrijskih pacijenata (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti bilo je 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 bilo je 17,76 minuta prema 27,98 minuta). U obe studije efekat je pokazan na kraju intervala doziranja, uz doziranje jednom dnevno.

Kod astmatičnih pacijenata sa preosetljivošću na acetilsalicilnu kiselinu (aspirin), koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, terapija montelukastom, u poređenju sa placebom, rezultirala je značajnim poboljšanjem u kontroli astme (promena FEV1 8,55% naspram -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne primene β-agonista od -27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).

Resorpcija

Montelukast se brzo resorbuje posle oralne primene. Srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta jačine 10 mg, kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene, ni na Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.

Prilikom primene tableta za žvakanje od 5 mg kod odraslih u uslovima gladovanja, Cmax je dostignuta za 2 sata. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i smanjuje je standardizovani obrok na 63%.

Distribucija

Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99%. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je prosečno 8-11 litara. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom ukazuju na to da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Dodatno, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja bile su minimalne u svim drugim tkivima.

Biotransformacija

Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama uz primenu terapijskih doza, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.

Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih varijabli montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno.

Na osnovu rezultata in vitro ispitivanja na mikrozomima humane jetre, terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.

Eliminacija

Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba iznosi prosečno 45 mL/min. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana i < 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj biorapoloživosti, ovi podaci ukazuju na to da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo ekskretuju putem žuči.

Posebne populacije pacijenata

Nije neophodno prilagođavanje doziranja kod starijih ili kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kako se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem, ne očekuje se da prilagođavanje doze kod

pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega bude neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).

Nakon primene velikih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene doze od 10 mg jedanput dnevno.

U ispitivanjima toksičnosti na životinjama, uočene su manje promene biohemijskih parametara u serumu biohemijskih parametara kao što su vrednosti ALT, glukoze, fosfora i triglicerida, pri čemu su promene bile prolazne. Znaci toksičnosti na životinjama bili su pojačana salivacija, gastrointestinalni simptomi, meke stolice i disbalans elektrolita. Ovi znaci javili su se pri doziranju koje podrazumeva 17 puta veću sistemsku izloženost u odnosu na kliničko doziranje.

Kod majmuna, neželjeni efekti javila su se uz primenu doza od 150 mg/kg/dan (> 232 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze). U ispitivanjima na životinjama, montelukast nije uticao na fertilitet ili reproduktivne performanse pri sistemskoj izloženosti koja prevazilazi kliničku sistemsku izloženost više od 24 puta. Blago smanjenje telesne mase kod mladunaca uočeno je u ispitivanju plodnosti ženki pacova, uz 200 mg/kg/dan (> 69 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničku).

U ispitivanjima na kunićima, veća incidenca nekompletne osifikacije, u poređenju sa kontrolnom grupom životinja, uočena je kod sistemske izloženosti >24 puta veće od sistemske izloženosti pri kliničkom doziranju. Kod pacova nisu uočene abnormalnosti. Pokazalo se da montelukast prolazi placetalnu barijeru i da se izlučuje u mleku životinja.

Nije bilo smrtnih ishoda nakon pojedinačne oralne primene montelukast-natrijuma do 5000 mg/kg kod miševa i pacova (15 000 mg/m2 kod miševa i 30 000 mg/m2 kod pacova), što je bila i maksimalna testirana doza. Ova doza je 25 000 puta veća od preporučene doze kod odraslih ljudi (za telesnu masu odraslog pacijenta od 50 kg).

Utvrđeno je da montelukast nije fototoksičan kod miševa za UVA, UVB ili vidljivi spektar svetlosti, pri dozama od 500 mg/kg/dan (otprilike >200 puta veća sistemska izloženost u odnosu na kliničke doze).

Montelukast nije pokazao mutagenost kod in vitro i in vivo testova, niti je pokazao tumorogeno dejstvo kod glodara.

manitol (E421); aspartam (E951);

celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; hidroksipropilceluloza (E463); magnezijum-stearat (E572); gvožđe(III)-oksid, crveni (E172);

aroma crne trešnje (sadrži: skrob maltodekstrin; gliceriltriacetat; skrob kukuruzni, modifikovani; prirodne aromatične supstance; aromatične supstance i aromatične preparate).

Inkompatibilije nisu poznate.

3 godine.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC-Aluminijumski blister sa 7 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera od po 7 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Aktivna supstanca leka Monkasta je montelukast. To je antagonista leukotrijenskih receptora koji blokira supstance koje se zovu leukotrijeni. Leukotrijeni izazivaju sužavanje i otok disajnih puteva u plućima. Putem blokiranja leukotrijena lek Monkasta poboljšava simptome astme i pomaže u kontroli astme.

Vaš lekar je propisao lek Monkasta da bi lečio astmu, sprečavajući pojavu simptoma astme tokom dana ili noći.

• Lek Monkasta se koristi za lečenje pacijenata kod kojih se adekvatna kontrola astme ne može postići lekovima koje već uzimaju, tako da im je potrebna dodatna terapija.
• Lek Monkasta se takođe može koristiti kao alternativna terapija inhalacionim kortikosteroidima kod pacijenata starosti 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina) koji nisu skoro koristili oralne kortikosteroide za regulaciju astme i kod kojih se pokazalo da nisu u stanju da primenjuju ihnhalacione kortikosteroide.
• Lek Monkasta takođe pomaže u sprečavanju sužavanja disajnih puteva do koga dolazi usled fizičkog napora.

Vaš lekar će utvrditi kako treba koristiti lek Monkasta, u zavisnosti od simptoma i težine astme kod Vašeg deteta.

Šta je astma?

Astma je dugotrajno hronično oboljenje. Astma uključuje:

• teškoće pri disanju zbog sužavanja disajnih puteva. Sužavanje disajnih puteva se pogoršava ili poboljšava kao odgovor na različite situacije,
• osetljivost disajnih puteva koji reaguju na mnoge faktore, poput duvanskog dima, polena, hladnog vazduha ili fizičkog napora,
• oticanje (zapaljenje) sluzokože disajnih puteva.

Simptomi astme obuhvataju: kašalj, zviždanje u grudima, osećaj teskobe i stezanja u grudnom košu.

• ukoliko je Vaše dete alergično (preosetljivo) na montelukast ili bilo koju pomoćnu supstancu ovog leka (navedene u odeljku „Šta sadrži lek Monkasta“).

Upozorenja i mere opreza

Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što date lek Monkasta Vašem detetu.

• Ukoliko se simptomi astme ili disanje Vašeg deteta pogoršaju, odmah o tome obavestite Vašeg lekara.
• Lek Monkasta nije namenjen za lečenje akutnih napada astme. Ukoliko dođe do akutnog napada, pratite uputstva koja je lekar dao Vama ili Vašem detetu. Uvek morate pri ruci da imate inhalacioni lek (koji se primenjuje putem pumpice, udisanjem) za brzo otklanjanje simptoma napada astme.
• Izuzetno je važno da Vi ili Vaše dete uzimate sve lekove za lečenje astme koje je propisao Vaš lekar.

Lek Monkasta se ne sme koristiti umesto lekova za lečenje astme koje je lekar propisao Vama ili Vašem detetu.

• Svaki pacijent koji uzima lekove za lečenje astme mora da zna da se odmah treba obratiti lekaru, ukoliko se razvije kombinacija simptoma sličnih gripu, bockanje ili trnjenje u rukama ili nogama, pogoršanje plućnih simptoma, i/ili osip na koži.
• Vi ili Vaše dete ne smete da uzimate acetilsalicilnu kiselinu (aspirin) i lekove protiv zapaljenja (antiinflamatorne lekove, takođe poznate kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili NSAIL), ukoliko ti lekovi dovode do pogoršanja astme.

Primena kod dece

Nemojte davati ovaj lek deci mlađoj od 6 godina.

Dostupni su drugi oblici ovog leka koji su namenjeni za pedijatrijske pacijente ispod 18 godina starosti na osnovu starosne grupe.

Drugi lekovi i lek Monkasta

Obavestite lekara ili farmaceuta ako Vi ili Vaše dete uzimate, ili ste do nedavno uzimali, ili bi mogli uzeti neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Monkasta i obrnuto, lek Monkasta može uticati na efekat drugih lekova.

Obavezno pre započinjanja terapije lekom Monkasta, obavestite lekara ili farmaceuta ukoliko Vi ili Vaše dete uzimate neki od sledećih lekova:

• fenobarbital (lek koji se koristi za lečenje epilepsije)
• fenitoin (lek koji se koristi za lečenje epilepsije)
• rifampicin (lek koji se koristi za lečenje tuberkuloze i nekih drugih infekcija).

Uzimanje leka Monkasta sa hranom i pićima

Lek Monkasta, tablete za žvakanje od 5 mg se ne smeju uzimati sa hranom već najmanje 1 sat pre jela ili 2 sata nakon uzimanja jela.

Trudnoća i dojenje

Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego uzmete ovaj lek.

Trudnoća

Žene koje su trudne ili koje nameravaju da zatrudne, pre početka uzimanja leka Monkasta bi trebalo da razgovaraju o tome sa svojim lekarom. Lek Monkasta se može koristiti u toku trudnoće samo ako lekar proceni da je to izričito neophodno.

Dojenje

Nije poznato da li montelukast prelazi u majčino mleko. Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ako lekar proceni da je to izričito neophodno.

Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

Ne očekuje se da montelukast utiče na Vašu sposobnost upravljanja motornim vozilom ili rukovanjem mašinama. Međutim, moguće su individualne reakcije na lek. Određena neželjena dejstva (poput vrtoglavice i pospanosti), koja su veoma retko zabeležena prilikom primene montelukasta, mogu uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilom ili drugim mašinama, kod nekih pacijenata.

Lek Monkasta sadrži aspartam

Aspartam je izvor fenilalanina. Može biti štetan za osobe koje boluju od fenilketonurije (retkog naslednog oboljenja metabolizma).

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je bez natrijuma.

Vi ili Vaše dete treba uvek da uzimate lek Monkasta tačno onako kako je propisao lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa Vašim ili lekarom Vašeg deteta.

• Vi ili Vaše dete treba da uzimate jednu tabletu leka Monkasta jednom dnevno, na način kako je to propisao Vaš lekar.
• Lek treba da se uzima i onda kada Vi ili Vaše dete nemate nikakvih simptoma ili imate akutni napad astme.
• Uvek uzimajte lek Monkasta tačno onako kako je lekar propisao. Ukoliko niste sigurni u to kako se uzima lek, proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

Upotreba kod dece starosti od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina):

Preporučena dnevna doza je jedna tableta za žvakanje leka Monkasta od 5 mg, svako veče. Lek Monkasta, 5 mg, tablete za žvakanje ne treba uzimati sa hranom; treba ih uzeti bar 1 sat pre ili 2 sata posle jela.

Tablete treba sažvakati pre gutanja.

Ukoliko Vi ili Vaše dete uzimate lek Monkasta, nemojte uzimati druge lekove koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.

Ako Vi ili Vaše dete uzmete više leka Monkasta nego što je trebalo

Odmah se obratite Vašem lekaru ili lekaru Vašeg deteta.

U većini izveštaja o predoziranju nisu prijavljena neželjena dejstva. Najčešće zabeleženi simptomi navedeni prilikom predoziranja kod odraslih i dece su bol u trbuhu, pospanost, žeđ, glavobolja, povraćanje i hiperaktivnost.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Monkasta ili da date detetu lek Monkasta

Potrudite se da uzimate lek Monkasta na način koji je propisan. Ukoliko Vi ili Vaše dete propustite da uzmete dozu, nastavite da se pridržavate uobičajenog režima doziranja od jedne tablete dnevno. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

Ako Vi ili Vaše dete naglo prestanete da uzimate lek Monkasta

Lek Monkasta može da leči astmu kod Vas ili Vašeg deteta samo ukoliko ovaj lek budete uzimali u kontinuitetu.

Važno je da nastavite sa uzimanjem leka Monkasta onoliko dugo koliko je to lekar propisao. To će pomoći da astma kod Vas ili Vašeg deteta bude pod kontrolom.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o korišćenju ovog leka, obratite se lekaru ili farmaceutu.

Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

U kliničkim ispitivanjima sa montelukastom u obliku tableta za žvakanje sa dozom 5 mg, najčešće (kod više od 1 na 100 ili manje od 1 na 10 tretiranih pedijatrijskih pacijenata) zabeležena neželjena dejstva bila su:

• glavobolja

Dodatno, zabeleženo je i sledeće neželjeno dejstvo u kliničkim studijama u kojima je korišćen montelukast u obliku film tableta od 10 mg:

• bol u stomaku

Ova neželjena dejstva obično su bila blaga i dešavala su se sa većom učestalošću kod pacijenata koji su lečeni lekom Monkasta nego kod onih koji su primali placebo (tableta koja ne sadrži aktivnu supstancu).

Ozbiljna neželjena dejstva

Odmah recite svom lekaru ukoliko primetite neke od sledećih neželjenih dejstava, koja mogu biti ozbiljna i za koje može biti potrebna hitna medicinska pomoć.

Povremeno: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• alergijske reakcije uključujući oticanje lica, usana, jezika i/ili ždrela (grla) što može prouzrokovati otežano disanje ili gutanje,
• promene u ponašanju i raspoloženju: agitacija koja uključuje agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija,
• epileptični napad.

Retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• povećana sklonost ka pojačanom krvarenju,
• tremor,
• palpitacije (lupanje srca).

Veoma retko: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek

• kombinacija simptoma sličnih gripu, trnjenje i bockanje ili ukočenost ruku i nogu, pogoršanje simptoma koji su u vezi sa plućima i/ili osip (Churg-Strauss-ov sindrom) (videti odeljak 2),
• male vrednosti trombocita u krvi,
• promene u ponašanju i raspoloženju: halucinacije, poremećaj sna uključujući i noćne more, teškoće pri uspavljivanju, razdražljivost, nespokojstvo, nemir, dezorijentacija, suicidalne misli i aktivnosti,
• zapaljenje pluća,
• ozbiljne kožne reakcije (multiformni eritem) koje se mogu javiti bez bilo kakvog prethodnog upozorenja,
• zapaljenje jetre (hepatitis).

Ostala neželjena dejstva zabeležena od kada je lek u prometu

Veoma često: mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• infekcija gornjih respiratornih puteva.

Često: mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek

• dijareja, mučnina, povraćanje,
• osip,
• povećana telesna temperatura,
• povećane vrednosti enzima jetre.

Povremeno: mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek

• poremećaj sna, uključujući noćne more, problem sa spavanjem, mesečarenje, iritacija, anksioznost,
• vrtoglavica, pospanost, trnjenje i bockanje,
• krvarenje iz nosa,
• suva usta, loše varenje,
• modrice, svrab, koprivnjača,
• bolovi u mišićima i zglobovima, grčevi u mišićima,
• noćno mokrenje kod dece,
• osećaj slabosti/umora, otoci

Retko: mogu se javiti kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek

• promene u ponašanju i raspoloženju: poremećaj pažnje, oslabljeno pamćenje, nekontrolisani mišićni pokreti.

Veoma retko: mogu se javiti kod najviše 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek

• bolni crveni čvorići, najčešće na butinama (nodozni eritem),
• promene u ponašanju i raspoloženju: opsesivno-kompulzivni simptomi, mucanje. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili farmaceuta. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

Ne smete koristiti lek Monkasta posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem i unutrašnjem pakovanju nakon “Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

• Aktivna supstanca je montelukast.

Jedna tableta za žvakanje sadrži 5,20 mg montelukast-natrijuma, što odgovara 5 mg montelukasta.

• Pomoćne supstance: manitol (E421); aspartam (E951); celuloza, mikrokristalna (E460); kroskarmeloza-natrijum; hidroksipropilceluloza (E463); magnezijum-stearat (E572); gvožđe(III)- oksid, crveni (E172); aroma crne trešnje (sadrži: skrob maltodekstrin, gliceriltriacetat; skrob kukuruzni, modifikovani; prirodne aromatične supstance; aromatične supstance i aromatične preparate).

Kako izgleda lek Monkasta i sadržaj pakovanja

Okrugle, blago bikonveksne, mramorirane tablete roze boje, sa zakošenim ivicama i oznakom ״5״ na jednoj strani.

Unutrašnje pakovanje leka je OPA/Al/PVC-Aluminijumski blister sa 7 tableta za žvakanje.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 4 blistera sa po 7 tableta za žvakanje (ukupno 28 tableta za žvakanje) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd

Proizvođač:

• KRKA, D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija
• KRKA POLSKA SPOLKA Z.O.O., Rownolegla 5, Warsaw, Poljska

Napomena:

Štampano Uputstvo za lek u konkretnom pakovanju leka mora jasno da označi onog proizvođača koji je odgovoran za puštanje u promet upravo te serije leka o kojoj se radi, tj. da navede samo tog proizvođača, a ostale da izostavi.

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2022.

Režim izdavanja leka:

Lek se izdaje uz lekarski recept.

Broj i datum dozvole:

515-01-03624-20-001 od 01.03.2022.